Vest: Od danas jedite grožđe - ne samo jer je Preobraženje već će vam dati puno zdravih materija

DANAS JE PREOBRAŽENjE – Jedan od običaja vezan za današnji praznik jeste osveštavanje grožđa nakon liturgije, koje se kasnije deli na groblju za pokoj duša mrtvih. Ovo je ujedno i prvi dan u godini kada treba da se jede grožđe.

Veruje se da se na ovaj praznik celokupna priroda preobražava, zbog čega postoji izreka Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi – lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija.

Grožđe je naziv za plod vinove loze. U ishrani ljudi koristi se već hiljadama godina i veruje se da je vinova loza jedna od najstarijih kultura koje čovek gaji. Prvo grožđe je raslo oko obala Crnog mora, gde su nastala i prva vina i to nekontrolisano kada je dolazilo do vrenja soka usled visokih temperatura.

Poput jabuke i za grožđe su se kroz vekove vezivala magijska svojstva i verovanja.  Vinova loža se uzgajala u Mesopotamiji, stari Egipćani su berbu grožđa i vino povezivali sa bogom Hathora, Grci sa Dionisom,  a Rimljani sa Bahom. Zato i ne čudi što se vino smatralo za nektar bogova.  Ni malo slučajno vino je dobilo važno mesto i u hrišćanstvu i simbolično predstavlja krv Hristovu.

Vinova loza je ime dobila po latinskoj reči viere što znači vezivati, preplitati, i reči vinifera što znači onaj koji daje vino. U pitanju je višegodišnja biljka koja može da raste i daje plod i više stotina godina što potvrđuje i loza svetog Simeona Mirotočivog na Hilandaru koja rađa više od 800 godina. Ima dubok i jak koren, manje stablo i uzgaja na vertikalnim stubovima sa horizontalnim žicama koje će ga držati ili na mestima gde se vinova loza može uvijati oko stuba ili neke druge podloge. Postoje brojne sorte koje se razlikuju po boji, ukusu i veličini zrna iako se najčešće dele na belo i crno grožđe.  Osim ovih postoje i crveno, crno, tamnoplavo, žuto, zeleno i roze. Belo grožđe kakvo mi poznajemo je u stvari zelene boje i evolutivno je izvedeno iz purpurnog grožđa. Mutacije u dva regulatorna gena belog grožđa isključuju produkciju antocijanina, koji je odgovoran za tamnu boju grožđa. Osim po boji u tamnijim sortama ovog voća  ima veća količinu resveratrola koji je poznat po uticaju na usporavanje starenja zbog čega grožđe nosi epitet „eliksir mladosti.“ Seme i kožica crvenog grožđa imaju i veliku količinu vlakana. Najpoznatije sorte crnog grožđa su: sovinjon, merlot, pinot i širaz, a belog – šardone, semiljon, rizling i traminer.

Grožđe obiluje vitaminima i folnom kiselinom. Samo 100 grama ovog voća sadrži 25 odsto preporučene dnevne količine vitamina C.  Grožđe je bogato i vitaminima A i B 6, potom kalijumom, ugljenim hidratima, proteinima, kalcijumom, magnezijum… Grožđe ima veliku koncentraciju izuzetno snažnih antioksidanasa koji štite organizam od brojnih bolesti.  Naučnici su utvrdili da u ovom voću ima više od 1600 korisnih biljnih jedinjenja a najveća koncentracija antioksidanasa nalazi se u semenkama i kožici grožđa. Crno grožđe sadrži više ovih korisnih svojstava zbog bogatstva antocijanina koji mu daju boju. Antioksidansi u grožđu ostaju prisutni i posle fermentacije zbog čega crno vino ima tako bogat ukus.

Vinova loza se smatra svetim drvom jer se od grožđa dobija vino, odnosno simbolično Hristova krv pa se veruje da demoni i nečastivi ne smeju ni da priđu vinogradima. U narodnoj medicini osim vina koje se koristilo za lečenje raznih bolesti od prehlade do upale bešike, anemije i reumatičnih bolova, list vinove loze premazan medom upotrebljavao se za brže i lakše zarastanje rana.

Izvor: Agropress

---

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!

---