Vest: Danas slavimo čudotvorca i pustinjaka Prepodobnog Jovana Rilskog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenik Flor; Prepodobni Jovan Rilski.

Prepodobni Jovan Rilski

Ovaj veliki podvižnik i svetilnik crkve pravoslavne rodio se blizu Sofije u mestu Skrinu, u vreme cara Borisa. Rodio se od bednih no čestitih roditelja. Po smrti roditelja on se zamonaši i udalji u jednu divlju goru, i tu u jednoj pećini počne se podvizavati. Pretrpeo je tu mnoge napasti od demona i od ljudi, od razbojnika i od svojih srodnika. Po tom se preseli u planinu Rilsku, i nastani u jednom šupljem drvetu. Hranio se samo travom, i bobom, koji tu u blizini počne rasti po Božjem Promislu. Mnoge godine on nije video lica čovečjeg, dok ga, opet po Božjem Promislu, ne otkriju čobani, koji su tragali za svojim izgubljenim ovcama. Tako se svetitelj pročuje među ljudima, i ljudi mu počnu dolaziti tražeći pomoći u bolestima i mukama. Posećivao ga je i sam car bugarski Petar, i tražio od njega saveta. Mnogi revnitelji duhovnog života nastane se u blizini Jovanovoj. Tu se ubrzo postroji hram i manastir. Sv. Jovan upokojio se mirno u Gospodu 18 avgusta 946 god. u 70 godini svoga života. Po smrti javio se učenicima svojim. Mošti njegove prenešene su najpre v Sofiju, pa u Mađarsku, pa u Trnovo, i najzad u manastir Rilski gde i danas počivaju. Rilski manastir je kroz vekove bio kula svetilja i mesto sile čudotvorne i utehe duhovne za narod hrišćanski u Bugarskoj, naročito pak u teška vremena robovanja pod Turcima.

Sveti mučenik Flor i Lavr

Braća i po telu i po duhu i po zanimanju. Behu obojica revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Življahu u Iliriji. Neki knez neznabožački zaposli ih na zidanju hrama idolskog. Dogodi se pri njihovom radu, da jedan odlomak kamena odskoči i udari u oko sina žrečevog, koji radoznalo posmatraše rad neimara. Videći svog sina ćorava i krvava žrec stade vikati na Flora i Lavra i htede ih tući. Tada mu sveta braća rekoše, ako bude verovao u Boga, u koga oni veruju, sin će njegov ozdraviti. Žrec obeća. Flor i Lavr sa suzama pomoliše se Bogu Gospodu, živome i jedinome, i krsnim znakom znamenovaše detinje izbijeno oko. I dete ozdravi odmah, i oko mu postade celo kao što je i bilo. Tada se krsti žrec Memertin i sin njegov, i uskoro po tom oba postradaše za Hrista u ognju. A Flor i Lavr kada dovršiše hram, staviše krst na njega, pozvaše sve hrišćane i osvetiše ga imenom Gospoda Isusa i svenoćnim pjenijem. Saznav za ovo Ilirijski namesnik, sažeže u ognju mnoge od tih hrišćana, a Flora i Lavra žive baci u bunar, i bunar zasu zemljom. Docnije se mošti njihove objaviše i biše prenete u Carigrad. Postradaše za Hrista i Hristom se proslaviše ova divna braća u II stoleću.

Sveštenomučenik Emilijan episkop

Rodom iz Jermenije. Po svojoj želji, tražeći mučeništva, ode u Italiju da propoveda Hrista, u vreme Dioklecijanovo. U Treviji izabran za episkopa. Zbog mnogih čudesa pri njegovom mučenju poverovalo u Hrista oko 1000 neznabožaca. Posečen mačem zajedno sa svojim duhovnikom Ilarionom i dvojicom braće Dionisijem i Ermipom.

Beseda

o miru među vukom i jagnjetom
I vuk će boraviti s jagnjetom,
i ris će ležati s jaretom (Isa. 11, 6).
Tako prorok istiniti predskazivaše istinu. I još dodaje: tele i lav i junac biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. I krava i medvjedica zajedno će pasti... I lav će jesti slamu kao vo. I dete će zavlačiti ruku u rupu zmije otrovnice, i zmija mu ne će uditi. Kad će se dogoditi ovo čudo, braćo? Ono se je već dogodilo, onda kada se pojavio Hristos Čudotvorac na zemlji. Ovo je stvarnost rajska, koja se obnovila među ljudima dolaskom Spasiteljevim na zemlju. Zagonetno no ipak jasno govoriprorok; zagonetno, jer ne govori o zverovima nego o ljudima: jasno, jer se predskazanje njegovo ispunilo u crkvi Hristovoj. Ljudi koji su po naravi bili kao vukovi, i risovi, i lavovi, i medvedi, i volovi, i jaganjci, i jarići, i zmije, - svi stoje pred Detetom Vitlejemskim ujednačeni verom, ukroćeni blagošću, obasjani nadom, omekšani ljubavlju.
Prorok još proriče i zbog čega će se ovo zbiti. Jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Posmatran telesno svaki je čovek zemlja. Onaj čovek, koji poveruje u Hrista i u istini pođe za Hristom, postaje pun poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Takvi su bili mnogi pojedinci. Takva su bila i čitava društva podvižnika u Misiru, u Sv. Gori, na Kipru, u Rusiji, u Jermeniji i na drugim stranama. No i to nije sve. Poznanje Gospodnje raširilo se danas po celoj zemlji. Sveto Pismo rasprostrto je po svima narodima. I malo ima kutova zemlje, gde se ne čita Jevanđelje Hristovo, gde se ne zna za ime Božje, i gde se ne prinosi beskrvna žrtva Gospodnja. Jedni odbacuju Hrista, drugi ga prihvataju; jedni odstupaju od vere prave, drugi prihvataju veru pravu. I tako ide jedna borba širom celog sveta u znaku Gospoda Isusa. Prepunjene vode izlivaju se i prelivaju se u prazne doline; prazne doline se pune i ujednačuju sa visokim vodama. Nije sve onako sjajno usvetu kako mi hrišćani želimo, ali proročanstvo proroka Isaije presjajno se ispunilo i obistinilo. O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka istinitoga.
O Gospode Čudotvorni, ukroti zversku narav onih ljudi i naroda, koji još nisu ukroćeni silom ljubavi Tvoje. Da svi budemo blagorodni od blagorodstva Tvoga. Da svi budemo slavni od slave Tvoje. I živi, Gospode, živi od života Tvoga besmrtnoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!