Vest: SVE O VITAMINU D - SVAKI DOKTOR GA PREPORUČUJE: Uputstvo o korišćenju!

Sve što je neophodno da znate o najvažnijem vitaminu u doba korone.

Da bismo popravili opšte stanje organizma, pogotovo u hladnim danima kada i pored aktuelene pandemije korona virusa, vladaju i drugi respiratorni virusi, neophpdno je da pojačamo unos vitamina i minerala. Vitamin o kojem se sada najviše priča i koji snažno podiže odbrambeni sistem našeg organizma, a kako se ispostavilo, pokazao se i kao moćno sredstvo u prevenciji pojave težih oblika kovida-19, jeste vitamin D.

ŽAŠTO JE VAŽAN?

Vitamin D vrlo je bitan jer  ma ulogu u gotovo svim "važnim" telesnim funkcijama. Ozbiljan nedostatak ovog vitamina (manje od 12 nanograma po mililitru krvi ili manje) može da dovede do ozbiljnih i bolnih deformacija kostiju kod dece i odraslih. Utvrđeno je da manjak ovog vitamina može da se poveže sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom tipa 2, nekim tipovima raka, ali i težom kliničkom slikom kod obolelih od kovida. 

"Mnoga istraživanja govore u prilog tome da je on jedan od veoma važnih 'lekova' koji se uzimaju za mnoge bolesti. Preko 5.000 istraživanja je pokazalo da može pomoći za preko 1.000 zdravstvenih poremećaja", objasnio je prof dr Momčilo Matić, doktor prirodne medicine.

VITAMIN D I KORONA

Sprovedena studija na Univerzitetu u Hohenhajmu je utvrdila da postoji veza između manjka ovog vitamina i ozbiljnih oblika kovida -19.

"Postoji dosta dokaza da bolesti poput hipertenzije, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma mogu da se povežu sa manjkom vitamina D. Ovi komorbiditeti, zajedno sa nedostatkom vitamina D, povećavaju rizik od ozbiljnih komplikacija izazvanih korona virusom", saopštili su naučnici ovog univerziteta. 

Ovu teoriju podržava i dr Borisav Kamenov koji je u razgovoru  otkrio kako na najbolji načim možemo da pomognemo sebi i osnažimo imunitet. Kako kaže, važni su vitamin C i cink, ali ključna uloga pripada "sunčevom vitaminu". 

"Vitamin D ubija virus. Stvara ga sunce, a može se naći i u ribama, ribljem ulju. Ono što predstavlja problem sa ovim vitaminom jeste velika njegova ’potrošnja’, tada izlaganje suncu nije dovoljno. U Indoneziji je rađena studija gde su ispitali 100 pacijenata koje imaju normalne vrednosti vitamina D i 100 pacijenata koji imaju deficit. Kod prvih se razvila vrlo blaga slika infekcije korona virusom, a kod drugih 100 je bila ozbiljna. I to je pokazalo da je vitamin D vrlo važan", istakao je imunolog iz Leskovca. 

GDE GA NAJVIŠE IMA?

Opšte je poznato da ovaj nutrijent proizvodi sunce, ali kako ga obezbediti organizmu u jesen i zimu, kada sunca nema? Koje su to namirnice koje obiluju ovom bitnom hranljivom materijom?

"Ishrana je siromašna vitaminom D3", kaže specijalista pedijatrije dr Hibnijeta Apuk i dodaje:

"Može se uneti putem masnih riba, kao što su losos i tunjevina. Džigerica, goveđa, žumance i sir ga imaju u jako malim količinama. Organizam mora samog sebe da opskrbi preko sinteze iz sunčevih zraka, preko kože."

KO TREBA DA GA UZIMA?

Postoje kategorije koje su jako ugrožene, najpre novorođenčad, one nemaju uopšte ovaj vitamin. Po svim propisima dobijaju 400 internacionalnih jedinica D vitamina svakodnevno do navršene prve godine. Trudnice i dojilje imaju velike potrebe, potreban je i njima i fetusu. Stariji ljudi preko 50. godine, ne sintetišu ga tako dobro pod dejstvom sunca, koža je tanja i drugačije građe u odnosu na mlađe ljude, plus oni borave duže u zatvorenom prostoru, dakle, lišeni su sunčevih zraka.

Da li se ovaj suplement prporučuje deci i ukoliko treba da ga uzimaju, objasnio je dr Srđa Janković.

"Za decu se savetuje  vitamin D, ali u preporučenoj dozi i u dogovoru sa pedijatrom. I nama su bake davale riblje ulje. Cink, ako dete ima problem sa imunskim sistemom, ne na svoju ruku, u konsultaciji sa pedijatrom", kaže dr Janković. 

KOLIKO SE PREPORUČUJE I U KOM OBLIKU

Preporučeni unos u literaturi varira, od malih do velikih količina, pa je doktorka Apuk dala primer i svoju procenu

"Jedni kažu da je 400 jedinica dovoljna količina i za decu, i za odrasle, ali klinika Majo kaže 2.000 internacionalnih jedinica na dnevnom nivou. Između 1.000 i 2.000 bi trebalo da bude unos," rekla je dr Hibnijeta Apuk.

"Način života savremenog čoveka ne obezbeđuje uslove za prirodno sintetisanje, onda se mora pribeći preparatima. Sprejevi, kapi, kapsule i tablete su dostupni. Postoji u kombinaciji sa drugim preparatima, vitaminom A ili K, što ja lično ne prihvatam da je dobro rešenje, jer ako organizmu nedostaje neka materija, ona nije u proporciji sa još nekom. Trebalo bi vitamin D uzimati zasebno", rekla je dr Apuk.

KOLIKO KOŠRA I GDE SE

U obliku kapi vitamin D se može dobiti na recept, prepisuje se vigantol koji je na listi RFZO. Trenutno ga ima u državnim apotekama, dok je u privatnim nestašica, ali postoje jednako adekvatne zamene. Cene suplemenata vitamina D variraju u zavisnosti da li se radi o kapima, tabletama, kapsulama ili granulama, kao i od proizvođača. Najniže cene se kreću od 200-ak dinara, pa idu i sve do nekoliko hiljada. U tom slučaju, reč je o većim pakovanjima koja traju i do mesec dana. Doza koja se najčešće preporučuje odraslima jeste 1.500 IU dnevno, što je otprilike 3 kapi ovog suplementa (jedna kap je jačine 500 IU). Vitamin D, bez obzira na to o kojoj vrsti suplemenetacije je reč, dostupan u svim apotekama širom Srbije.

MOŽE LI DA SE PRETERA SA UNOSOM?

Imunolog Borislav Kamenov smatra da vitamin D treba da se pije tokom cele zime i da "ne možemo da se predoziramo njime", a preporuka je i da se kombinuje sa probioticima.

"Vitamin D treba kombinovati sa probioticima kako bi se popravila crevna flora. Treba dodavati cink i selen, folnu kiselinu. To su vrlo važni sastojci koji popravljaju stanje imunskog sistema", kaže i napominje da ih treba uzimati tokom cele zime.

KAKO SE UZIMA?

Vitamin D se rastvara isključivo u masnoj sredini, što znači da je ishrana masnijim namirnicama važna za njegovu apsopciju.

On je veoma rastvorljiv u mastima, ne u vodi, ostane na zidu čase i efekat je ravan nuli, popili ste vodu. Ali ako je 1.000 jedinica, to su dve kapi, i ostaju na zidu čaše ili kašičici. 
"Moja preporuka je uvek, nakapati na korici hleba, da se dugo žvaće i ostane u kontaktu sa sluzokožom, ispod jezika je najbolja apsorpcija. Postoji i sprej za ispod jezika, ali moja preporuka su kapi", rekla je dr Apuk. Jedna od načina jeste da se nakapa u kašiku i doda mu se malo mleka.

(Izvor: Mondo)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!