Kada naporan rad prestaje da bude vrlina?
.png)
Srce je organ koji neprestano radi, ali ako želite da sačuvate njegovo zdravlje - vi treba da usporite s radom.
U današnje vreme stvoren je mit da je poželjno biti radoholičar - da je to vrlina, ali zavisi kako gledate na to i šta za vas predstavlja posao.
Ako zbog radnih obaveza zapostavljate sebe, svoje zdravlje i blagostanje, te bitne privatne trenutke - uključujući one sa porodicom i prijateljima, onda bi definitivno trebalo da preispitate tu svoju naviku, iliti "vrlinu".
„On/ona radi veoma naporno“je fraza koja se često nosi kao orden u današnjem društvu, koje se brzo razvija i "melje" nas. To je preduslov i neosporna realnost za mnoge pojedince koji teže uspehu. Međutim, ispod površine te ambicije i posvećenosti, krije se potencijalna pretnja našem najvitalnijem organu - srcu.
Zahtevi nemilosrdnog radnog režima i užurbanog načina života mogu izazvati značajan pritisak na kardiovaskularni sistem, što može dovesti do štetnih posledica po zdravlje srca, kažu stručnjaci.
U eri, u kojoj se profesionalna dostignuća i napredak u karijeri visoko cene, pritisak za postizanjem uspeha može biti ogroman. Upravo ova neravnoteža - između stresa na poslu i brige o sebi - može povećati rizik od srčanih problema.
Jedan od primarnih načina na koji prekomerni rad utiče na srce je povećanje nivoa stresa.
Prekomerni rad može dovesti do hroničnog stresa, izazivajući oslobađanje hormona stresa kao što sukortizol i adrenalin. Produžena izloženost ovim hormonima može povećati krvni pritisak i nivo holesterola, a oba su faktori rizika za srčana oboljenja.
Brisanje granica uvećava rizik
Važno je da imate stabilnu ravnotežu između posla i privatnog života,tako da nivoi stresa ne pređu "prag", jer to može dovesti do dugoročnih rizika za srce.
Recimo, ako radite od ranog jutra do kasnog popodneva ili večeri, zapravo nemate nimalo vremena da se posvetite sebi: fizičkoj aktivnosti ili nekoj drugoj akciji (zabava, druženje, opuštanje). Dalje, ako non-stop sedite, taj stil je usko vezan za gojaznost, pa i dijabetes, kardiovaskularna oboljenja.
Kada radni zahtevi ograničavaju vašu mogućnost bavljenja redovnom fizičkom aktivnošću, to može izazvati niz problema vezanih za srce.
Često nemilosrdni tempo posla može uticati i na izbor ishrane, što onda dovodi do stvaranja loših navika. Brzo i lako spremljene, uglavnom nezdrave opcije hrane - tipa obroka "za poneti" ili dostave, mogu postati vaša norma.
Takva hrana je bogata kalorijama, nezdravim mastima i šećerima sa skoro zanemarljivim sadržajem proteina, vlakana ili zdravih ugljenih hidrata. Ovi obrasci ishrane mogu doprineti gojaznosti i drugim problemima vezanim za srce.
Prekomerni rad može poremetiti i nečije obrasce spavanja, što dovodi do neadekvatnog odmora za telo i um. Prema američkom CDC-u, "odrasli koji spavaju manje od 7 sati svake noći, češće kažu da imaju zdravstvene probleme, uključujući srčani udar, astmu i depresiju".
Dakle, adekvatan i kvalitetan san je ključan za oporavak i optimalno funkcionisanje srca, tako da prekomerni rad svakako može predstavljati prepreku zdravoj funkciji našeg najvitalnijeg organa.
Uz sve navedeno, jasno je da "brisanje"granica između posla i privatnog života, usled preteranog rada, može poremetiti ravnotežu potrebnu za zdravo funkcionisanje srca.Hronična prezaposlenost ostavlja malo vremena za opuštanje, rekreaciju i kvalitetno provođenje vremena sa voljenima.
Ukratko, zanemarivanje svih navedenih aspekata može povećati rizik od srčanih bolesti.
Izvor: Kamatica
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)