Vest: STRES KOJI DOŽIVIMO SAD, OSTAJE ZA CEO ŽIVOT: Psihijatar objasnio kakve će biti posledice pandemije!

"Ako problem ne rešavamo, organizam će postati kao ekspres-lonac"!

Potpukovnik dr Mirko Dolić, psihijatar Klinike za psihijatriju VMA, ima deset godina specijalističkog iskustva a odnedavno je dobrovoljac u kovid bolnici VMC "Karaburma". Situaciju i borbu sa koronom opisuje kao ratno stanje, i upozorava šta nas posle korone čeka i zbog čega sada nikako ne bismo smeli sebi da ponavljamo da ćemo "izneti na leđima", bez pomoći, stres koji proživljavamo.

"Vanredno stanje ne pita da li ste psihijatar ili internista, bitno je da smo svi u ovome zajedno. Kolege i ja smo na prvoj liniji fronta, do sada su psihološku pomoć pružali psiholozi, ali se sada pokazala potreba i za psihijatrima", rekao je on.

U kovid bolnici zatekao je strah, bespomoćnost... Pacijente koji su suočeni ne samo sa neizvesnošću bolesti, već i činjenicom da ona može izazvati gušenje, što je jedan od najtežih strahova koje čovek ima.

Strah je normalan

"Normalna je pojava osećanje straha, ali danas pričamo o patološkom strahu, imamo spoljašnji faktor, zaraznu bolest. Ali kod nekih ljudi strah ide iznutra, jer u bolnici su, imaju lekare oko sebe, znači nije to ono što ih plaši. Tu je i anksioznost, slobodnolebdeći strah, i svi su u istim pozicijama, bilo da je reč o lekaru, starom, mladom... Ljudima je potrebna i podrška lekovima, ona je kratkotrajna ali delotvorna. Strah od gušenja upravo sada postoji, a jedan je od najtežih koje čovek može da ima", rekao je on.

Pacijentima je, kaže, potrebna lepa reč, neko ko će im objasniti više puta šta se dešava, da rezultati idu na bolje... Ali šta nas čeka nakon pandemije?

Kada stres prelazi u nešto ozbiljnije?

"Mi smo kao nacija dugo pod stresom, preživeli smo ratove, krize, i kao da smo otupeli, udari nas više ne pomeraju. Akutni stres se dešava u trenutku suočavanja s događajem i može trajati do mesec dana. Posle toga, ako se ne reši, prelazi u hronični. Usled ta dva stresa može doći do mentalnih smetnji, razdražljivosti, zamora, problema sa spavanjem, gubitka ili povećanog apetita, preterane brige, depresije, zloupotrebe narkotika ili alkohola... Hronični stres može izazvati i PTSP, posttraumatski stresni poremećaj", objasnio je on.

Dok su lekari svesniji i lakše prepoznaju simptome, spremniji su da potraže pomoć i uzimaju lekove, "običan" svet slabije prihvata da ima mentalne probleme.

"Nisam ja lud - to je tačno, ali..."

"Prva reakcija je, nisam ja lud da idem kod psihijatra, druga je, ma mogu ja to da 'nosim', i obe su tačne. Niste ludi, i možete da iznesete to. Ali, po koju cenu? Ljudi mogu svašta da izdrže, ali organizam ne može. On je kao ekspres-lonac, podiže pritisak ali negde mora da napravi ventil, i to radi kroz anksioznost i mentalne smetnje. Ta anksioznost koju sada nosite, i mislite kako vi to možete sami da rešite, stvara psihosomatske bolesti. One ostaju za ceo život, a anksioznost se leči prosečno za tri do šest meseci", rekao je dr Dolić.

REGIONALNE vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

(Izvor: Mondo)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!