Riba u ishrani: Čuva srce, mozak, krvne sudove i štiti od infarkta
.png)
Zdravlje na usta ulazi čuvena je narodna poslovica koja je samo delimično tačna. Sve zavisi šta i koliko se jede. Srbi su u vrhu lestvice po broju srčanih oboljenja i smrtnosti od infarkta a sve zbog loših navika u ishrani.
S druge strane Japanci su narod sa najdužim životnim vekom na svetu i nemaju problem sa gojaznošću. Brojna istraživanja su pokazala da Japanci ne pate od zakrečenja krvnih sudova, niti imaju povišen holesterol, i generalno ka nacija imaju najmanje problema sa srcem i drugim kardio-vaskularnim bolestima.
Razlog za to je način ishrane u kojoj preovlađuje riba. Na trpezi Japanaca riba je zastupljena sedam dana nedeljno zbog čega je nivo omega-3 masnih kiselina u njihovoj krvi mnogo viši nego kod ostalih naroda na planeti.
Zašto je riba zdrava?
Meso ribe je bogato proteinima koji se brže i lakše vare u odnosu na proteine iz drugih vrsta mesa kao što je piletina, svinjetina, govedina, ovčetina… Rublji proteini imaju veću biološku vrednost i tokom varenja u našem organizmu se resorbuje čak 95% unetih proteina poreklom iz ribe. Količina proteina zavisi od vrste, ali u proseku riba ima oko 19,5 grama proteina na 100 grama mesa. Proteini su izuzetno važni u ljudskoj ishrani zato što održavaju zdravlje mišića i kostiju. Posebno je važno da deca unose dovoljno proteina za normalan rast i razvoj kostiju.
Riba, ali ne svaka vrsta, je bogat izvor omega-3 masnih kiselina. U pitanju je hranljivi sastojak koji bi trebalo da se kroz ishranu svakodnevno unosi u organizam jer ga naše telo ne pravi. Redovno konzumiranje omega-3 masnih kiselina može pomoći u smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara, smanjuje trigliceride i krvni pritisak, sprečava ili umanjuju upalne procese u organizmu i na način doprinose ukupnom zdravlju i dugovečnosti. Ljudi koji jedu dosta ribe nemaju problem sa depresijom i lošim raspoloženjem zahvaljujući omega – 3 kiselinama koje poboljšavaju protok krvi i same funkcije mozga, pa tako ublažava promene raspoloženja.
Riba je važan izvor joda koji utiče na pravilan rad mozga. Ovo meso je bogato vitaminom D koji je neophodan za zdrav imuno sistem, ima dosta kalcijuma koji je važan za zdravlje kostiju i selena koji pomaže u održavanju zdravog imunološkog sistema i pravilnog funkcionisanja štitne žlezde. Prednost ribljeg mesa je i u većim količinama lizina koji pomaže u sagorevanju masti i snižavanju holesterola. U ribljem mesu lizina u proseku ima 19,6%, dok je taj procenat kod svih ostalih vrsta mesa znatno manji.
Ali nije svaka riba ista. Recimo, rečna riba je siromašnija omega-3 masnim kiselinama u odnosu na morsku. Mada, postoje vrste rečne ribe kao što su pastrmka, som, šaran i rečni rakovi koji u sebi imaju zavidan nivo ovih zdravih masti. Treba izbegavati konzumiranje masne rečne ribe kao što je šaran, a prednost dati posnijim vrstama poput pastrmke i smuđa. Kada je morska riba u pitanju najviše omega-3 masnih kiselina ima u haringi, lososu, skuši, moruni, tuni, sardelama…
Srbi jedu ribu samo za post
Prema zvaničnim podacima u Evropskoj uniji se u proseku godišnje pojede 23 kg ribe po glavi stanovnika. U našoj zemlji taj broj je zanemarljiv, a većina Srba rubu jedu samo kad posti. Međutim, malo je poznato da je rečna riba, pored teletine i ovčetine, nekad u Srbiji bila često na trpezama naših predaka. Sve do 17. veka Srbi gotovo da nisu ni jeli svinjsko meso. Sa masovnim uzgojem svinja započelo se kako bi se sačuvala stoka od stalnih zuluma Turaka koji ne jedu svinjetinu. Malo pomalo i riba je proterana sa naših trpeza iako po svojoj nutritivnoj vrednosti i pozitivnom uticaju na ljudsko zdravlje nadmašuje sve ostale vrste mesa.
Možda nismo Japanci pa da ribu jedemo svaki dan, ali prema preporukama lekara ova vrsta mesa trebalo da se jede barem dva do tri puta nedeljno. Naučno je dokazano da redovno konzumiranje ribljeg mesa smanjuje mogućnost za nastanak infarkta, štiti kosti, usporava proces starenja. Riblje meso se koristi i kao lek protiv anemije, anksioznosti, bolesti krvnih sudova i srca, gojaznosti, gubitaka pamćenja, impotencije, nesanice, povišenog krvnog pritisaka, problema sa kožom, sindroma hroničnog umora, stresa, hipertenzije…
Uprkos svim benefitima po ljudski organizam i zdravlje valja napomenuti da se kod pojedinih osoba javlja preosetljivost ili alergija na ribu. U tom slučaju treba izbegavati ribu u ishrani, a sa lekarom se posavetovati na koji način bi se hranljive materije iz ribljeg mesa mogle uneti u organizam ali bez propratnih loših efekata ili pojave alergije.
Izvor: Agropress
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)