Vest: Predstavljena "Kosovska sećanja ratnog doktora"

Od ratnih sukoba krajem devedesetih na prostoru Kosovo i Metohije prošlo je više od dve decenije. Toliko vremena bilo je potrebno i učesniku ovih ratova, dr Draganu Pavloviću da kosovska sećanja jednog doktora pretoči u istoimenu knjigu koju je predstavio publici u amfiteatru Srednje škole u Koceljevi.

Pisao je, napominje, za svoju dušu, bez ikakve vizije da bi od tih zapisa mogla nastati knjiga.

Delo je posvećeno svim pripadnicima posebnih jedinica policije, ratnim veteranima, a autor je pokušao da sa psihološkog, medicinskog aspekta baci posebno svetlo na ljude koji su se tamo našli.

-Počeo sam da pišem ovu knjigu posle 21 godine od rata na prostoru KiM jer nisam mogao više da podnesem ćutanje. Kao da se ništa nije dešavalo. Kao da nisu postojali uopšte pripadnici posebnih jedinica policije. Kao da su bili negde na Kosovu usputno. Sve što su uradili i gde su bili, sve je to zaboravljeno i nigde se nije pominjalo. Možete zamisliti običnog policajca koji radi saobraćajne poslove ili vodi javni red i mir, koji nije obučen da ratuje na frontu, kada se nađe u okolnostima te 1998.godine kada je OVK proglašena terorističkom organizacijom i kada je doneta odluka da vojska i policija stanu na put tim zločincima koji su ubijali ne samo Srbe već i svoje sunarodnike koji im nisu bili lojalni - počeo je autor predstavljanje knjige.

Kao lekar razmišljao je o tim ljudima, o tome kako će se u takvim okolnostima snaći, šta će se desiti sa njihovim glavama i o tome je pisao. Na njihovim licima se nije moglo ništa primetiti. Ni da imaju strah, niti strepnju i nesigurnost.

-Oni koji su se odvazvali na poziv, oni su i otišli. Oni koji iz nekog razloga nisu, i bolje što nisu, jer bi samo bili smetnja i pravili bi probleme. Isto to važi i za moje kolege, lekare i medicinske tehničare, koji se nisu odazvali i koji su se krili. Ne bi mogli ni sebi da pomognu a kamo li ranjenicima. Oni, koji su krenuli hrabro u nepoznato, oprostili su se od svojih porodica i niko od njih nije znao da li će se vratiti živ, da li će biti ranjen i nestati. Ti ljudi su dali svoje živote unapred.

Prateći njihovo ponašanje na terenu, na prvoj borbenoj liniji, shvatao sam da su prerastali od običnih policajaca u prave borce, da bi kasnije postali ratnici. Meni je bila čast što sam upoznao te ljude. Posle toga mi smo postali prijatelji i to prijateljstvo traje i danas- poručio je dr Pavlović, član udruženja ratnih veterana posebnih jedinica policije.

Evocirajući sećanja autor je zaključio da se Srbija u to vreme branila na Kosovu i Metohiji, te da je tada Kosovo “palo”, i mi bismo bili pregaženi. Srbija bi, smatra dr Pavlović, sada bila okupirana zemlja a NATO bi gazio po našem narodu bez ikakve odgovornosti.

Kako kaže, najveći teret su podneli pripadnici PJP a o tome se sve ove godine ne priča.

On je ukazao i na neadekvatan tretman onih koji su se borili za srpsku zemlju ističući da se mlađe kolege neretko loše odnose prema svojim starijim kolegama veteranima.

-Član sam udruženja ratnih veterana PJP i video sam njihove muke u svakodnevnom životu. Neki su otišli u penziju a neki su još uvek radno sposobni, ali odnos prema njima od strane mlađih kolega na radnom mestu je loš. Njihova nesreća je što nisu pričali, što su ćutali sve vreme i nisu ništa pričali ni svojim porodicama, što im deca ne znaju gde su bili, šta su uradili i zašta su se borili. Ne smete ćutati! Morate pričati! Moraju i drugi čuti! Kako će nove generacije znati zašto ste se borili?- poručio je dr Pavlović svojim prijateljima, okupljenim policajcima, učesnicima ratnih sukoba na KiM na promociji u Koceljevi.

On je dodao da se svuda u svetu ratnim veteranima odaje počast i salutira, i to u onim zemljana koje su vodile osvajačke ratove, a da su kod nas oni koji su vodili odbrambene po pravilu loše prolazili.

-Tako da sve ono što smo u ratu dobili, čast i dostojanstvo, u miru su pokušali da nam sruše. Koliko su uspeli, ne znam. Ali, ja to nisam dozvolio. Kao ni svoju slobodu, nisam dao- zaključio je autor “Kosovskih sećanja ratnog doktora”.

O ovom delu na promociji u Koceljevi govorio je, između ostalih i Veroljub Babić, izdavač i jedan od inicijatora da zapisi dr Pavlovića budu pretočeni u knjigu i ugledaju svetlost dana.

Prema njegovim rečima autor je u ovom delu pokušao da skine veo sa jedne još uvek zabranjene teme u našoj literaturi, koja se jednom rečju može nazvati Kosovsko pitanje.

Ovaj pionirski poduhvat napisan je sa puno emocija, jer je dr Pavlović bio aktivni učesnik svih tih događaja, uključujući i bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije od strane NATO alijanse.

-Kosovska sećanja nisu ni dnevnik, a ni dramski dijalog ratnika, koji ni jednog trenutka nisu razmišljali o svojim životima, znajući da je i iza i ispred njih ono zbog čega su tu- svoja domovina. Dramski zaplet, koji možda čitalac očekuje od jedne ratne priče nestao je u generalizovanju učesnika, dijametralno suprotstavljenih namera i ciljeva.

Tako su svi učesnici sukoba prošli nevidljivi doktorov skener, od saboraca preko lokalnog stanovništva do onih sa druge strane nišana, uz opis njihovih karaktera, ali bez navođenja imena- stoji u pogovoru knjige.

Babić napominje da se autoru može zameriti nedostatak likova, mesta i događaja, ali da ih je on očito namerno izostavio izbegavši tako da ih izlaže hajci, koju i dalje sprovode oni koji su se proglasili sudijama istorije.

-Ja nisam pisao o posebnim likovima. U knjizi nema nekog glavnog junaka. Tu su svi junaci. Od običnog policajca, preko komandata odreda, odeljenja čete do generala i svi imaju isti zadatak. Kao i doktori koji su se odazvali. U posebnim jedinicama policije kažu da je bilo 14 doktora i medicinskih tehničara. To su ljudi koji su dostojanstveni, koji su branili svoju profesiju, branili Hipokratovu zakletvu koju su položili. Oni nisu gledali na svoj život, nego su gledali da pomognu svima, bez obzira koje nacije bili, kao što sam i sam radio. Meni je bilo svejedno da li je to bio Albanac ili Srbin.

Pomagao sam svima kome je trebalo. To mora da se sačuva, taj odnos, i zbog toga mi ne možemo nikada biti isto kao ti zločinci koji su bili teroristi. Ovo ne može da se prećuti. Žuta kuća, koja je najveći zločin čovečanstva u to vreme u Evropi, zaista je postojala- rekao je dr Pavlović.

Zbog svega toga, knjiga “Kosovska sećanja ratnog doktora” je namenjena pre svega neposrednim učesnicima ove tamne mrlje u dosijeu međunarodne zajednice ali i svim ljudima širom sveta koji su spremni da čuju i drugu stranu priče od one koju serviraju svetski moćnici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!