Vest: Žene čim ustanu da se pomole. Danas je Sveti mučenik i arhiđakon Evpo

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sv. muč. i arhiđakon Evplo; Prep. Nifont patrijarh carigradski.

Sveti mučenik i arhiđakon Evplo

Đakon u Katani Sicilijskoj. Car Dioklecijan posla u Siciliju nekoga vojvodu Pentagura, da uništi hrišćane, ako ih tamo nađe. Pentagur ne nađe nijednog hrišćanina, jer ono malo što ih beše krijahu se od goniteljai ne objavljivahu sebe. Tada neko optuži Evpla svetoga, kako ide s nekom knjigom kod tajnih hrišćana, i čita im tu knjigu. Ta knjiga beše sveto Jevanđelje. Pošto ga izvedoše na sud za malo vreme, obesiše mu onu knjigu o vrat i odvedoše u tamnicu. Posle 7 dana tamnovanja i gladovanja bi predat na mučenje. Kada ga bijahu gvozdenim motkama Evpl rugajući se reče sudiji mučitelju: "bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka." Najzad izvedoše mučenika Hristova na gubilište. Tada sv. Evpl otvori sveto Jevanđelje i čitaše iz njega narodu dugo. Mnogi se obratiše u veru Hristovu, a sv. Evpl bi posečen 304 god. i preseli se u carstvo nebesko. Čudotvorne mu mošti leže u jednom selu blizu Neapolja zvanom Vico della Batonia.

Sveta mučenica Suzana devica, i drugi s njom

Ćerka rimskog prezvitera Gavinija, a sinovica pape Gaja. Gaj i Gavinije behu od carskoga roda i srodnici tadašnjeg cara Dioklecijana. Ovaj car imaše nekog usinovljenika Maksimijana Galerija, koga htede oženiti Suzanom. No Suzana beše sva predana Hristu Gospodu i ne hte uopšte čuti za brak, a naročito ne za brak sa nekrštenim čovekom. One, koji je prosiše za careva sina, velikaše Klaudija i Maksima, Suzana obrati u veru hrišćansku sa celim domom njihovim. Razjaren zbog ovoga car naredi, te dželati odvedoše Klaudija i Maksima, s njihovim porodicama, u Ostiju, gde ih na ognju sagoreše, i pepeo njihov baciše u more. Suzana pak bi mačem posečena u kući Gavinijevoj. Careva žena, Sirena, potajna hrišćanka, noću uze mučeničko telo Suzanino i česno ga sahrani. A papa Gaj učini onu kuću, gde pogibe Suzana, crkvom i služaše službe u njoj. Uskoro posle stradanja ove neveste Hristove, postrada i njen otac Gavinije i stric papa Gaj. Svi česno postradaše za Gospoda i primiše venac slave u 295 i 296 godini.

Sveti Nifont patrijarh Carigradski

Rodom iz Grčke. U mladosti postao inok i podvizavao se najpre van Svete Gore a po tom u Sv. Gori, u raznim manastirima, zadržavši se najduže u Vatopedu i Dionisijatu. Ljubljen beše od svih Svetogoraca kako zbog retke mudrosti tako i zbog neobične krotosti. Bez svoje volje postao episkopom Solunskim. No posle dve godine ode poslom u Carigrad i tamo ga izberu na upražnjen presto Patrijaršijski. Prognan sultanom u Jedrene, gde je živeo kao izgnanik. Vlaški knez Radul izmoli ga od sultana i postavi ga za arhiepiskopa Vlaškog. Zbog prestupa Radulovog Nifont napusti Vlašku i ode u Sv. Goru, u obitelj Dionisijat, gde se podvizavaše do 90 godine svoje, kada se preseli u carstvo Božje, 1460 god. On je sastavio razrešnu molitvu, koja se čita na opelu.

Prepodobni Vasilije i Teodor Pečerski

Oba skončali od nasilja srebroljubivog kneza Istislava 1098. god. Žitije sv. Teodora naročito je poučno za srebroljubive. Teodor beše vrlo bogat, pa razdade sirotinji bogatstvo svoje i zamonaši se. Po tom se pokaja i zažali za bogatstvom, i bi mnogo kušan od zlog duha srebroljublja, od koga ga oslobodi sv. Vasilije.

Beseda

o tome kako s grehom dolazi rugoba

Mjesto mirisa biće smrad, i mjesto

pojasa raspojasina, mjesto pletenica

ćela - mjesto ljepote ogorjelina (Isa. 3, 24).

Ovo je reč o ženama raskošnim i besputnim, o kćerima Sionskim, koje se pogordiše i idu opružena vrata i namiguju očima, sitno koračaju i zvekeću nogama. Šta to učini gordim žene jevrejske? Da li vrlina? Vrlina nikad ne čini gordim, jer je vrlina upravo lek protiv gordosti. Da li sila naroda i stalnost države? Ne; na protiv, prorok baš i proriče blisko ropstvo naroda i propast države. I kao jedan od glavnih uzroka ropstva i propasti navodi sujetnu raskoš, duhovno ništavilo i besputstvo žena. Šta ih, dakle, učini tako gordim i oholim? Nakit i vezovi, nizovi i lančići, trepetljike i ukosnice, podveze i pojasi, risi i prstenovi, toboci i ogledala. Eto, to ih učini gordim i oholim! Upravo, sve to je izraz njihove bezumne gordosti, a pravi uzrok gordosti jeste duhovno ništavilo. Od duhovnog ništavila dolazi gordost, a to spoljašnje šarenilo, koje žene vešaju na svoje telo, samo je jasno objavljivanje bezumne gordosti. Šta će biti od svega toga na kraju? Smrad, i raspojasina, i ćela, i ogorelina. To će biti onda kad narod bude pao u ropstvo. Kao što obično biva: prvo se duh zarobi telom, pa onda telo spoljašnjim neprijateljem. No to će biti i onda kada dođe neizbežni zavojevač naših telesa - smrt. Ne će pomoći mirisi u grobu, u carstvu smrada. Niti će trebati pojasevi za golu kičmenu kost. Niti će pletenice spasti od ćelavosti lubanje, ni sva lepota od crne ogoreline. To je neizbežan udes i najlepših, i najzdravijih, i najraskošnijih žena. No to nije najveća nesreća. Najveća je nesreća, što će duša tih žena, sa smradom, raspasanošću, ćelom i ogorelinom izaći pred Boga i pred nebesnu vojsku prekrasnih Božjih angela i pravednika. Jer smrad tela označava smrad duše od bludne pohoti; raspojasana tela označava nenasitost duše za telesnim uživanjem; ćelavost tela - ćelavost duše od dobrih dela i čistih misli; ogorelina tela- spaljenost savesti i uma.

O kako je strašno viđenje Isaije, sina Amosova, strašno onda, strašno i danas; strašno, jer istinito.

Gospode sveti prečisti, pomozi ženama, koje se krste krstom Tvojim, da se sete duša svojih, i očiste duše svoje preSuda Tvog pravednog. Da duše njihove, zajedno sa telesima njihovim, ne postanu večiti smrad. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!