Vest: Za mir i blagostanje u kući pomolite se danas. Slavimo Svetog mučenika Ipolita

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenik Ipolit (Odanije Preobraženja).

Sveti mučenik Ipolit

Beše Ipolit vojenačalnik i nadzornik tamnica u Rimu; rođen i vaspitan kao neznabožac. Kada sv. Lavrentije arhiđakon bi bačen u tamnicu, Ipolitu beše naređeno od cara, da naročito bdi nad ovim sužnjem. Ipolit svojim očima vide, kako Lavrentije povrati vid slepome Lukiliju, i kako isceli mnoge druge bolesnike, pa poverova u Hrista. Kada ga Lavrentije krsti, Ipolit imaše viđenje nebesno, i reče:"videh nevine duše u velikoj radosti" (t.j. na nebesima). Tada uze on Lavrentija u svoj dom, te mu on krsti svu čeljad, kojih beše, sa starom dadiljom Konkordijom, 19 na broju. Kada Lavrentije bi ubijen za Hrista, Ipolit noću uze telo mučenikovo, zavi u plaštanicu i česno sahrani. No to nekako dođe do ušiju cara Dekija, i treći dan po smrti Lavrentijevoj Ipolit bi uhvaćeni izveden pred cara, pa pošto se ne hte odreći vere istinite, bi bijen kamenjem po ustima. Po tom car naredi da ga razdenu naga i šibaju. Nag pred carem reče Ipolit caru: "nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!" Tada ga protegoše po zemlji i šibaše nemilosrdno, a Ipolit samo vikaše: "hrišćanin sam!" Čuvši car da su i Ipolitovi domaći svi hrišćani naredi da se svi dovedu. Stara Konkordija reče: "mi više želimo s našim gospodarem česno umreti u veri Hristovoj nego li beščesno s vama nečestivim živeti." Ona prva bi ubijena, a za njom i ostalih 18, sve na oči Ipolitove. Najzad Ipolita vezaše za divljeg konja i vukoše tamo i ovamo dokle mučenik dušu svoju ne predade Bogu.

  Sveti Tihon Zadonski, ili Voronežski

Rođen u selu Korocka u Novgorodskoj guberniji 1724 god. u prostom seljačkom domu. U 34 godini svojoj primio čin monaški i ubrzo zbog svojih podviga i velike duhovne mudrosti dobijao sve veću i veću službu, dok najzad ne bi hirotonisan za episkopa Voronežskog. Episkopstvovao je nepunih 5 godina, pa se zbog slabog zdravlja povukao i nastanio u man. Zadonskom. Upokojio se mirno 1783 god. u Zadonsku, gde njegove čudotvorne mošti i sada počivaju. Veliki podvižnik ruske crkve retki pastir, molitvenik i sačinitelj prekrasnih duhovnih dela. Po svojoj mudrosti, svetosti i podvigu može se sravniti sa velikim Ocima Crkve pravoslavne drevnih vremena. Zbog mnogih posvedočenih čudesa nad njegovim moštima proglašen za svetitelja najpre od naroda, a po tom i od zvanične crkve 1861 godine.

Prepodobna carica Irina

Prepodobna carica Irina, u monaštvu nazvana Ksenija. Žena cara Kalo-Jovana (1118 - 1143). Osim svojih monaških podviga i mnogih dobrih dela čuvena je i zbog toga što je osnovala manastir Svedržitelja - Pantokratora - u Carigradu, jedan od najslavnijih i najlepših manastira u Carigradu. U tom manastiru podvizavao se docnije sv. Stevan Dečanski.

Prepodobni Serid

Čuven kao osnovatelj znamenite obitelji blizu Gaze u Palestini. U ovoj obitelji podvizavali su se slavni muževi kao: sv. Varsonufije, Jovan, avva Dorotej, Dositej i drugi. Sv. Serid skončao zemaljski život u VI stoljeću, i preselio se u večnu radost Gospoda svoga.

Beseda

o glavnom proročanstvu proroka Isaije

Gle, djevojka će začeti i rodiće sina,

i nadjenuće mu ime Emanuil (Isa. 7, 14).

Ovo slavno proročanstvo o rođenju Gospoda od Deve izrekao je Bogovidac Isaija u trenutku najvećeg očajanja, u kome se nalazio Jerusalim. Bezbrojna vojska Sirska i Jefremova beše opkolila grad okolo samih zidova gradskih. Car Ahaz, bez vojske i oružja, i Jerusalimljani behu u samrtnom strahu. Srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao drveće u šumi od vjetra. U tom času krajnjeg očajanja carevog izađe Isaija pred cara i po naredbi Božjoj reče mu: ne boj se, i srce tvoje neka se ne plaši. Pa onda proreče Isaija, da neprijatelji neće uzeti Jerusalim. Pa videći da mu car ne poverova, on mu reče, da ište znak, čudo, bilo s neba ili sa zemlje. Ali neverni car ne hte iskati, no osta pri svojoj sumnji. Tada prorok reče, da će im Bog dati znak, ma ga i ne iskali. Taj znak odnosi se na udaljena vremena i tiče se spasenja vascelog roda ljudskog. Devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: s nama Bog. Zašto prorok ne dade odmah neki znak, da bi car poverovao? Zato što je ono proročanstvo o spasenju Jerusalima u času kada je car mislio da je sve propalo, dovoljno bilo da se pokaže i sila Božja i neverovanje carevo. A zašto prorok baš u tom času i takvoj prilici iskazuje proročanstvo o rođenju Spasitelja? Zato, što će čovečji rod u vreme dolaska Spasitelja biti u istom takvom očajanju, pritešnjen i opkoljen silama demonskim kao što je Jerusalim bio u tome trenutku. Da li je prorok spomenuo izrikom devojku a ne ženu? Naravno devojku je spomenuo. Jer da je reč o ženi, kakvo bi to čudo bilo, i kakav znak? Ne rađaju li se svi ljudi od žene? Sva je težina naglaska na reči devojka.

Tako svevideći Bog zna da vezuje blisko sa dalekim, i da ispunjenim jednim proroštvom u sadašnjosti potvrđuje drugo proroštvo u budućnosti. Emanuil - s nama Bog - spasao je u Jerusalim onda kao nevidljivi Bog. Emanuel - s nama Bog- spašće rod čovečji u sličnoj opasnosti docnije kao vaploćeni Bog, kao Bogočovek, rođeni od Prečiste Deve i Duha Svetoga.

O Gospode, koji dade prorocima silu da vide istinu gde dolazi izdaleka, daj i nama silu da usvojimo tu istinu koja je već došla. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!