Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi
Od 2005. godine, kada su 192 zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije proglasile njegovo međunarodno obeležavanje, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi redovno se obeležava na globalnom planu. Neizmerna zahvalnost svim doborovoljnim davaocima krvi za njihov plemeniti čin predstavlja noseću ideju obeležavanja ovog datuma.
Za obeležavanje Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi odabran je 14. jun iz posebnog razloga: Na ovaj dan 1868. godine rođen je slavni austrijski naučnik dr Karl Landštajner, čije je otkriće ABO sistema krvnih grupa ovenčano Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1930. godine.
Prvi davalac krvi u Srbiji je bio Budimir Gajić, iz Belanovice kod Ljiga. Na predlog dr Nikole Krstića, hirurga iz Beograda i solunskog borca, Budimir Gajić borac sa prve linije fronta, u poljskoj bolnici u okolini Soluna, krajem 1916. godine kao dobrovoljac prvi se javlja i daje krv za nepoznatog ranjenika. Sledećeg jutra je odbio ponuđenu poštedu sa svojim saborcima otišao u novu borbu.
Kako se posle II svetskog rata razvijala transfuziološka služba u Srbiji, tako je pedeset godina XX veka započela saradnja na promociji, regrutovanju i zadržavanju dobrovoljnih davalaca krvi transfuzioloških službi i Crvenog krsta koja traje i danas.
Ove godine, Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se pod sloganom: „Daj krv. Neka svako srce kuca."
Crveni krst Lazarevac će 15. juna (utorak) sa početkom od 12h, a povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi organizovati dodelu priznanja višestrukim davaocima krvi koji su krv dobrovoljno dali preko 50, 75 i 100 puta u Centru za kulturu u Lazarevcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!