Vest: Sveci koji čine čudesa. Danas se obeležava prenos moštiju sv. besrebrenika Kira i Jovana

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prenos moštiju Sv. besrebrenika Kira i Jovana; Sveti mučenika Dabrobosanski i Mileševski.

Prenos moštiju sv. besrebrenika Kira i Jovana

Ovi sveti mučenici praznuju se (31. januara). Pod tim datumom i opisano je njihovo žitije i stradanje. A 28. juna praznuje se prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin i mnogobrojna čudesa, koja se dogodiše od njihovih moštiju. Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, moljaše se prilježno Bogu, da uništi idolsko nečestije u mestu Manutinu, gde beše idolski hram i gde vladaše sila demonska. Tada se javi patrijarhu angel Božji i reče mu, da će Manutin biti očišćen od nečistija, ako on prenese na to mesto mošti svetih Kira i Jovana. Patrijarh to odmah i učini: prenese česne mošti mučenika u Manutin i sagradi tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana. Od moštiju ovih mučenika isceli se od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izleči se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka. Sve se ovo dogodilo 412. godine.

Prepodobni Senufije Zastavonosac

Veliki isposnik i čudotvorac iz Misirske pustinje; savremenik patrijarha Teofila i cara Teodosija Velikog. Nazvan Zastavonosac zato što molitvama svojim pomože jedanput caru Teodosiju da održi pobedu nad neprijateljskom vojskom. Kada ga car pozva da dođe u Carigrad, on odgovori da ne može doći, ali mu posla jednu svoju hudu rasu i štap. Pošavši u rat, car obuče rasu Senufijevu i uze štap. I vrati se iz rata pobedonosan.

Prepodobni Pavle Lekar

Rodom Korinćanin. Posle školovanja povuče se u manastir i postane inok. Veliku borbu imaše s nečistim duhom bluda. Pa kada ga silom krsnom otera od sebe, ali duh mu ustroji pakost na taj način što napusti neku razvratnu ženu da kaže, da je rodila dete s Pavlom. Tada ga jeretici izvukoše iz manastira, dadoše mu dete u ruke i terahu ga po gradu, da ga svet pljuje. A detetu beše samo nekoliko dana. Pomoli se sveti Pavle prilježno Bogu i reče narodu: "Evo, neka samo dete kaže, ko mu je otac!" I dete pruži ruku iz pelena, pokaza na nekog kovača i reče: "Ovaj je moj otac, a ne Pavle monah!" Postideše se protivnici Pavlovi, i Pavlu Bog dade lečebnu moć veliku, tako da kad stavljaše ruke svoje na bolesnike, bolesnici ozdravljahu. U starosti mirno se upokoji ugodivši Bogu životom svojim na zemlji. Živeo u VIII veku.

Sabor novomučenika Dabrobosanskih i Mileševskih

Saborni praznik ovih mučenika, kao i mučenika Glamočkih i Kulenvakufskih ustanovljen je na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve u maju 2005. godine. Na ovaj dan vrši se pomen svetih sveštenomučenika Dabrobosanskih, postradalih za vreme drugog svetskog rata od ustaša i partizana.

Svetenomučenik Petar, mitropolit Dabrobosanski

Ovoga dana spominje se sveštenomučenik Petar sa svim drugim sveštenomučenicima Dabrobosanske eparhije. Njegov glavni spomen je 4. septembra, pod kojim datumom mu je i opisano žitije.

Ispovednik Varnava, episkop Hvostanski

Spominje se na današnji dan sa drugim sveštenomučenicima mitropolije Dabrobosanske. Glavni praznik mu je 30. oktobra, kad mu je i opisano žitije.

Prepodobnomučenici Žitomislićki

Osam monaha manastira Žitomislić, među kojima jeromonasi Dositej (Vukićević), Konstantin (Vučurović), Makarije (Pejak) bačeno je od strane ustaša u jamu u Drugom svetskom ratu. Njihove svete mošti bile su pohranjene u grobnici pored oltara manastirske crkve. U toku rata u Bosni manastir i grobnica mučenika su razoreni. Novomučenici Žitomislićki svečano su pribrojani diptisima svetih 15. maja 2003. godine, kad je obnovljeni manastir Žitomislić osveštan.

Sveštenomučenik Momčilo Čelebićki

Sveštenomučenik Momčilo (Grgurević) rođen je 1906. godine u mestu Srbinje (Foča). Završio je Bogosloviju u Sarajevu 1928. godine, a rukopoložen je u čin đakona i prezvitera 1929. godine. Služio je kao parohijski sveštenik u Čelebićima sve do mučeničke smrti 9. novembra 1945. godine. Početkom Drugog svetskog rata bio je određen za likvidaciju nekoliko puta, ali je milošću Božjom izbegao sve pokušaje. U novembarskoj noći 1945. godine, kad je rat već bio završen, uhvatila ga je tročlana potera. Postoje dve verzije njegovog mučeništva: prva je da mu je živom pretesterisan vrat i druga je da mu je musliman iz potere odsekao glavu. Poznato je da su glavu sveštenomučenika Momčila odneli su kao trofej u zgradu Opštine u Čelebićima. Posle 45 godina sin Vasilije preneo je očeve zemne osatke i sahranio ih pored crkve u Čelebićima. Pravoslavni meštani Čelebića godinama su na sveštenomučenikovom grobu viđali čudesnu nebesku svetlost. Danas se mošti sveštenomučenika Momčila čuvaju u crkvi svetog Nikole u zaseoku Rjeci u Čelebićima.

Sveštenomučenik Dobrosav Donjevakufski

Sveštenomučenik Dobrosav (Blažević) rođen je 1916. godine u Visokom. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu, dok je Bogosloviju završio u Sarajevu. Za đakona i sveštenika rukopoložen je 1939. godine u Sarajevu, odakle je upućen u Donji Vakuf na parohiju. U junu 1941. godine uhvatile su ga ustaše i okovanog i vezanog za zaprežna kola vodili su ga ulicama. Zverski je ubijen na putu za Bugojno. Telo mu nije nikada pronađeno.

Sveštenomučenik Mihailo, sabrat manastira Žiče

Jeromonah Mihailo (Đusić) rođen je u selu Glediću iznad Ljubostinje, 1911. godine. Završio je Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašen je 6. januara 1934. godine, a iste godine primio je jerođakonski i jeromonaški čin. Partizani su ga uhvatili, zajedno s protosinđelom Jovanom Rapajićem, u maju 1945. godine i streljali u Blažuju kod Sarajeva.

Sveštenomučenik Jovan, sabrat manastira Žiče

Protosinđel Jovan (Rapajić) rođen je 1910. godine. Završio je Bogosloviju 1931. godine, a zatim je apsolvirao na Bogoslovskom fakultetu Srpske Pravoslavne Crkve. U maju 1945. godine partizani su ga uhvatili zajedno s jeromonahom Mihailom Đusićem. Bili su u zatvoru OZNA-e, gde su ih partizani izgladnjivali i mučili. Streljan je u Blažuju kod Sarajeva u maju 1945. godine. Očevici su kasnije govorili da su sami sebi kopali jamu.

Sveštenomučenik Jovan Vozućki

Sveštenomučenik Jovan (Zečević) rođen je 1895. godine u Bosanskom Novom. Završio je Bogosloviju u Sarajevu, a tamo je bio u grupi Gavrila Principa, zbog čega su ga austrijske vlasti osudile na četvorogodišnju robiju. Rukopoložen je za đakona i sveštenika 1922. godine. U junu 1941. godine odveden je s grupom Srba u teretnom vagonu u Koprivnicu. Strašno je mučen i na kraju ubijen.

Ispovednik Božidar Bilješevski

Sveštenomučenik Božidar (Jović) rođen je 1912. godine u Busovači. Završio je Bogosloviju u Sarajevu, a rukopoložen je za đakona i sveštenika 1937. godine. Umro je 9. maja 1951. godine u kazneno-popravnom zavodu u Zenici, gde je iako nevin izdržavao kaznu od osam godina.

Sveštenomučenik Bogdan Sarajevski

Protojerej Bogdan (Lalić) rođen je 8. juna 1889. godine u Sarajevu. Završio je bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu. Rukopoložen je za sveštenika 25. aprila 1924. godine. Kao parohijski sveštenik službovao je na parohijama u Cikotama, Mokrom, Palama i Vranjanu. Na dužnosti veroučitelja zatekao ga je Drugi svetski rat. Uhapšen je polovinom juna 1941. godine, zajedno sa svojim sinom koji je bio učenik bogoslovije, a čije ime nije sačuvano. Obojica su ubijeni na Velebitu i bačeni u jamu Jadovno.

Sveštenomučenik Trifun Ilijaški

Sveštenomučenik Trifun (Maksimović) rođen je 1873. godine u selu Zeniku kod Sarajeva. Završio je Bogosloviju u Raljevu, nakon čega je rukopoložen za đakona i sveštenika 1899. godine. Progonjen je od strane austrijskih vlasti. Početkom Prvog svetskog rata bio je utamničen. Streljan je u Semizovcu u septembru 1914. godine.

Sveštenomučenik Velimir Košutički

Sveštenomučenik Velimir (Mijatović) rođen je 1901. godine Sokocu. Završio je Bogosloviju u Sarajevu nakon čega je rukopoložen za đakona i sveštenika 1923. godine. Bio je paroh Košutički. Za vreme Drugog svetskog rata proteran je u Srbiju, gde je streljan od strane partizana u martu 1945. godine.

Sveštenomučenik Božidar Kotorski

Sveštenomučenik Božidar (Minić) rođen je 1901. godine u Kolašinu. Završio je Bogosloviju u Sarajevu, a rukopoložen je za đakona 1926. godine, a za sveštenika 1927. godine. Partizani su ga streljali 1945. godine.

Sveštenomučenik Miladin Bilješevski

Sveštenomučenik Miladin (Minić) rođen je 15. novembra 1913. godine u Pljevljima. Završio je Bogosloviju u Sarajevu 1935. godine. Do rukopoloženja 17. oktobra 1937. godine radio je u Crkvenom sudu. Bio je paroh Brežičanski i Bilješevski. Uhapšen je 27. aprila 1941. godine. Ubio ga je bivši fratar iz Busovače, Eugen Gujić.

Sveštenomučenik Marko Kupreski

Sveštenomučenik Marko (Popović) rođen je 1876. godine u Kupresu. Završio je Bogosloviju u Raljevu, a sveštenički čin je primio 1901. godine. Za vreme Prvog svetskog rata austrijske vlasti su ga duže vreme držale kao taoca. Ustaše su ga uhapsile 6. juna 1941. godine u Kupresu. U Bugojnu je nekoliko dana bio zatvoren. Zaklan je u šumi Jusufa Spajića 24. juna 1941. godine.

Sveštenomučenik Dimitrije Nikšićki

Sveštenomučenik Dimitrije (Rajanović) rođen je 2. februara 1909. godine u Novoj Varoši. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Prijepolju, a Bogosloviju u Prizrenu 1931. godine. Rukopoložen je 1932. godine i postavljen je za parohijskog sveštenika u Sokolovićima. Početkom 1939. godine prešao je u selo Nišić kod Sarajeva. Ubijen je u okolini Ilijaša, u avgustu 1941. godine, s jednom grupom Srba.

Sveštenomučenik Budimir Dobrunski

Sveštenomučenik Budimir (Sokolović) rođen je 1910. godine u Tegarama, kod Srebrenice. Završio je Bogosloviju na Cetinju 1931. godine. Sveštenički čin primio je naredne 1932. godine. Streljali su ga partizani u Miljevini 1945. godine.

Sveštenomučenik Relja Blažujski

Sveštenomučenik Relja (Spahić) rođen je 1906. godine u Rogatici. Završio je Bogosloviju u Sarajevu. Rukopoložen je za đakona i sveštenika 1927. godine. Bio je paroh Rogatički, a potom i Blažujski. Ustaše su ga streljale 10. avgusta 1941. godine, zajedno s 26 parohijana u šumi kod Butmira.

Ispovednik Lazar Aradski

Sveštenik Lazar (Ćulibrk) rođen je 1847. godine u Vojevci. Rukopoložen je za đakona i sveštenika 1874. godine. Za vreme Prvog svetskog rata interniran je u Arad, gde se i upokojio 12. marta 1915. godine.

Sveštenomučenik Savo Brezanski

Sveštenomučenik Savo (Šiljak) rođen je 1909. godine u selu Lađanima kod Pljevalja. Završio je Bogosloviju u Prizrenu 1931. godine, a sledeće 1932. godine, rukopoložen je za sveštenika. Ubijen je 1945. godine u Slavoniji.

Sveštenomučenik Savo Sarajevski

Sveštenomučenik Savo (Škaljak) rođen je 1881. godine u Stupini. Završio je Bogosloviju u Raljevi, nakon čega je primio sveštenički čin 1907. godine. U vreme Prvog svetskog rata austrijske vlasti su ga uzele za taoca. Posle mnogobrojnih muka umro je u bolnici za umobolne u Sarajevu 1918. godine.

Sveštenomučenik Milorad Ilinobrdski

Sveštenomučenik Milorad (Vukojičić) rođen je 1917. godine u Pljevljima. Završio je Bogosloviju u Sarajevu i rukopoložen je za sveštenika 1940. godine. Vojni sud u Pljevljima osudio ga je kao četnika na smrt. Streljan je 1945. godine.

Sveštenomučenik Ratomir Dubočki

Sveštenomučenik Ratomir (Janković) rođen je 1915. godine u Pljevljima. Završio je Bogosloviju u Sarajevu 1937. godine, a sveštenički čin primio je 1938. godine u Sarajevu. Streljali su ga Italijani 4. decembra 1941. godine u Pljevljima.

Sveštenomučenik Mihailo Pribojski

Sveštenomučenik Mihailo (Jevđević) rođen je 1891. godine u selu Žirči. Sveštenički čin primio je 1913. godine. Streljali su ga partizani u Novom Pazaru 1945. godine.

Sveštenomučenik Dušan Bučevski

Sveštenomučenik Dušan (Prijović) rođen je 1906. godine u Pljevljima. Završio je Bogosloviju u Prizrenu 1928. godine. Sveštenički čin primio je naredne 1929. godine. Streljan je od strane partizana 1946. godine u Pljevljima.

Sveštenomučenik Dobrosav Sjeverinski

Sveštenomučenik Dobrosav (Soković) rođen je 1915. godine u selu Mokronozi kod Višegrada. Po završetku Bogoslovije u Sarajevu, primio je sveštenički čin 1939. godine. Ubile su ga ustaše u Sarajevu, u leto 1941. godine.

Sveštenomučenik Nestor, iguman Mileševski

Sveštenomučenik Nestor (Trkulja) rođen je 1899. godine u Crnom Lugu. Nakon završetka monaške škole, zamonašen je u manastiru Rakovica 1924. godine. Iste godine primio je i sveštenički čin. Pred početak Drugog svetskog rata postavljen je za starešinu manastira Mileševe. Streljali su ga partizani u oktobru 1941. godine.

Sveštenomučenik Serafim, iguman Trojicki

Arhimandrit Serafim (Džarić) rođen je 1875. godine u selu Oćevini kod Pljevalja. Zamonašen je 1897. godine u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja. Za jerođakona je rukopoložen 1898. godine, a za jeromonaha 1900. godine. Bio je dugogodišnji starešina manastira Svete Trojice kod Pljevalja. Streljali su ga partizani u Pljevljima 1. decembra 1941. godine.

Sveštenomučenik Andrija Pljevaljski

Sveštenomučenik Andrija (Šiljak) rođen je 1898. godine u Pljevljima. Po zaršetku Bogoslovije u Prizrenu rukopoložen je za sveštenika 1922. godine. Streljali su ga Italijani 4. decembra 1941. godine u Pljevljima.

Sveštenomučenik Slobodan Pljevaljski

Sveštenomučenik Slobodan (Šiljak) rođen je 1881. godine na Ilinom brdu kod Pljevalja. Po zaršetku Bogoslovije u Prizrenu rukopoložen je za sveštenika 1903. godine. Streljali su ga partizani 5. decembra 1945. godine.

PROTOJEREJ MILAN BOŽIĆ, EPISKOP VARNAVA NASTIĆ, PROTOPREZVITER SIMO BANjAC, PROTOPREZVITER MIRKO STOJISAVLjEVIĆ, PROTOPREZVITER MILAN BANjAC, PROTOPREZVITER VUKOSAV MILANOVIĆ, PROTOPREZVITER MILAN POPOVIĆ, PREZVITER RODOLjUB SAMARDžIĆ i SVEŠTENIK DAMJAN ŠTRBAC.

Beseda

o svetosti

Po svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu življenju (I Pet. 1, 15)

Svetost je, braćo, vrlina što obuhvata sve ostale vrline. Otuda je i svetitelj, braćo, čovek ukrašen svima vrlinama. Jer ako je čovek jedan molitven a nije milosrdan, ne može se nazvati svetim. Ili ako neko trpi, ali bez vere i nade - ne spada u svetitelje. Ili ako je neko veoma milosrdan, no bez vere u Boga - vaistinu takav se ne broji u svetitelje. Svetitelj je savršen čovek, onakav kakav je bio Adam u Raju; ili još bolje: onakav kakav je bio Novi Adam, Gospod Isus Hristos. Ovo je Svetac nad svecima. Ovo je sejač svetosti na zemlji i odnegovač svetitelja u istoriji. On nas je pozvao u dostojanstvo svetitelja. On nam je pokazao primer pravog svetitelja. On je prototip svetitelja, kao što je On i praobraz čoveka. Pravi čovek, braćo, i ne znači drugo nego svetitelj. Svetitelj i čovek - to je jedno isto. On nam je pokazao, šta znači biti čovek ili šta znači biti svetitelj. A apostol Njegov, Petar, zapoveda nam: budite sveti u svemu življenju! Svetac nije svetac jednim delom života nego celim životom. U svakom delu i deliću našeg života moramo biti sveti, da bismo se ubrojali u svete, to jest u ljude, po prototipu svetitelja i praobrazu čoveka, Gospodu Isusu Hristu. Gospode svesveti, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!