Vest: Pronađite mir na današnji dan. Slavimo Sveti mučenik Miron prezvitir

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenik Patroklo; Sveti mučenik Miron.

Sveti mučenik Miron prezviter

Beše sveštenikom u nekom mestu u Ahaji, od bogata i ugledna roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv. U vreme cara Dekija, a na sam dan Roždestva Hristova, jurnuše neznabošci u crkvu, izvukoše Mirona sa službe i staviše na muke. Pri mučenju u ognju angel mu se javi i potkrepi ga. Po tom stadoše mu seći kožu na kajiše, od glave do nogu. Mučenik dohvati jedan takav kajiš svoje kože, i njime udari mučitelja - sudiju u lice. Sudija Antipatr kao van sebe uze mač i ubi sebe. Najzad odvedoše Mirona u grad Kizik, i tamo ga mačem pogubiše 250 god.

Sveti mučenik Patrokle

Građanin grada Trikasina, sadašnjeg Trua u Galiji. Nasledio beše veliko imanje od roditelja, i kao pravi hrišćanin činjaše od toga milostinju bednima posvednevno, a sam življaše podvižnički, uzimajući hranu samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca. Zbog svetosti života Gospod mu dade moć iscelenja, te kao čudotvorni iscelitelj bi svuda poznat. Car Avrelijan došavši u Galiju naredi, da mu dovedu Patrokla. Patrokle sveti javi pred carem veru svoju u Hrista, i ne utaji ništa "Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga", reče sv. Patrokle caru. Na to njemu car: "kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?" Reče Patrokle sveti: "imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu." Bi osuđen na smrt i predat vojnicima, da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu. No svetac se moljaše Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po božijoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i prenet na drugu stranu reke. Posle dugog traženja vojnici ga nađu i poseku na jednom suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju, naiđu tim putem, poznadu telo svoga dobrotvora, i česno ga sahrane.

Prepodobni Ilija Kalabrijski

Grk po poreklu, i nastojatelj manastira Melikuka u Kalabriji, u Južnoj Italiji. U vreme ikonoborstva na Istoku mnogi istočni monasi prebegnu s ikonama u Kalabriju.  Vremenom se u Kalabrijiveoma rasprostre život monaški. Kalabrijski monasi odlikovali su se i velikom učenošću i velikom strogošću života. Jedno vreme tako je mnogo bilo pravoslavnih manastira i monaha u Kalabriji, da su Kalabriju sravnjivali s drevnim Misirom. Pravoslavna Kalabrija je docnije kroz vekove potpadala pod vlast arhiepiskopa Ohridskih. Prep Ilija upokojio se u Solunu 903 god.

Prepodobni Alimpije, ikonopisac Pečerski

Izobražavajući likove svetiteljske na drvetu, on je izobražavao i dobrodetelji njihove u duši svojoj. Isceli čoveka od gube, vide angela Božjeg, i u starosti skonča mirnou Gospodu, 1114 god.

Beseda

o duhonosnom božanskom Mladencu

I na njemu će počivati duh Gospodnji,

duh mudrosti i razuma, duh savjeta i sile,

duh znanja i straha Gospodnjega (Isa. 11, 2).

Duh Božji Sveti ne odvaja se od Oca, ne odvaja se ni od Sina, niti se Otac odvaja od Sina i Duha, niti se Sin odvaja od Oca i Duha Svetoga. Duh Sveti je prorokovao o Sinu kroz proroke, Duh Sveti je osenio Presvetu Devu i pripremio je za rođenje Sina Božjeg, Duh Sveti je nerazlučno stajao na Sinu za sve vreme Njegove posete svetu u telu. Duh mudrosti - duh je viđenja nebeskih tajni; Duh razuma - duh je shvatanja veze vidljivog i nevidljivog sveta; Duh saveta - duh je razlučenja dobra od zla; Duh sile - duh je vlasti nad stvorenom prirodom; Duh znanja - duh je poznavanja suštine stvorenih bića; Duh straha Gospodnjega - duh je priznanja božanske vlasti nad oba sveta i pokornosti volji Božjoj. Ko je ikad od ljudi imao na sebi ovu punoću bogatstva darova Duha Svetoga? Nikad niko. Jedini Gospod Isus Hristos. Inače Duh Sveti deli darove Svoje i razdaje ih ljudima, ovome jedno, onome drugo. No sva nerazdeljena punoća Njegovih darova blista se na Sinu Božjem. Zašto je Gospod Isus morao imati strah Božji, kad je Oni sam Bog? On nije kao Bog imao strah od Boga nego kao čovek, radi primera nama. Kao što je postio, i bdio, i trudio se, kao čovek radi pouke ljudima, tako je i strahovao od Boga kao čovek radi pouke ljudima. Šta je lekovitije za ljude, prokažene grehom, od straha Božjega? On je kao zdrav morao uzeti lekove od greha u Sebe, da bi nas bolesne obodrio da uzmemo te lekove. Ne činili to isto roditelj s bolesnom decom, koja se straše da uzmu prepisani lek?

O Bože trojedini i večni, kome se sva nebeska vojinstva klanjaju pevajući čudesnu pesmu: Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot, - primi i naše poklonjenje, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!