Vest: Pred važnu životnu odluku, obratite se današnjem svetcu

Spska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Evtihija Carigradskog.

 Sveti Evtihije Carigradski:

Rođen u Frigiji od roditelja blagočestivih. Otac mu je bio oficir. Jednom se zabavljaše dečko Evtihije sa vršnjacima svojim, a zabava im beše u tome što svak pisaše ime svoje na steni i pored imena onaj čin, koji će, po slutnji, u životu i dobiti. Kada dođe red na Evtihija, on napisa: Evtihije patrijarh! U tridesetoj godini posta igumanom jednog manastira amasijskog. A kada mu beše četrdeseta, godina posla ga Amasijski mitropolit mesto sebe ne Peti vaseljenski sabor. Na saboru on blistaše kao sjajna zvezda među ocima crkve, kako svojom učenošću, tako i blagočešćem. Kada nasta prepirka, da li mogu jeretici posle svoje smrti biti predani anatemi, on zastupaše mišljenje da mogu pozivajući se na Knjigu Carstva, 13, 1-8 i na IV knj. Carstva 23, 16. I omile veoma caru Justinijanu i patrijarhu Mini. Car ga mnogo pitaše za savet, a Mina (u to vreme veoma bogat) naznači ga za svoga naslednika i umoli cara, da to privede u delo. Tako i bi. Dvanaest godina upravljaše sveti Evtihije crkvom mirno. No tada đavo diže buru protiv njega. Ta bura dođe do samoga cara Justinijana. Prelesti se car, naime, i pade u monofizitsku jeres aftartodoketa, koja lažno učaše, da je Gospod Isus i pre vaskrsenja imao telo božansko i netruležno, bez osećanja gladi i žeđi i bola. Evtihije odlučno ustane protiv te jeresi, zbog čega ga car odagna u progonstvo, u njegov prvobitni manastir. Tu prožive Evtihije dvanaest godina i osam meseci, i pokaza se velikim čudotvorcem, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem. Justinijan se pokaja i umre, a njega nasledi Justin, koji povrati Evtihija opet na presto patrijaraški, na kome ovaj svetitelj osta do smrti mirno upravljajući crkvom Božjom. U svojoj sedamdesetoj godini preseli se u carstvo Hrista Gospoda, kome je verno i hrabro služio celoga svoga života, 582. godine.

Svetih stodvadeset mučenika postradalih u Persiji

Kada car persijski Sapor opljačka vizantijske zemlje, odvede u ropstvo stodvadeset hrišćana. Pošto ih uzalud prisiljavaše da se odreknu Hrista i poklone ognju, baci ih u oganj i žive sažeže. Među ovim mučenicima bilo je i devet devica, Bogu posvećenih. Česno svi postradanje, između 344. i 347. godine i preseliše se u dvore Cara Hrista.

BESEDA:

o pobedi nad poslednjim neprijateljem

Poslednji će se neprijatelj ukinuti - smrt (I Kor. 15, 26).

Čoveku je prvi neprijatelj đavo, drugi greh, treći smrt. Gospod Isus pobedio je sva tri ova neprijatelja roda ljudskog. Svojim poniženjem pobedio je gordoga đavola; Svojom smrću pobedio je greh, a Svojim vaskrsenjem pobedio je smrt. Pobedivši sve neprijatelje naše On nas priziva da uzmemo učešća u Njegovoj slavnoj pobedi. Ne da mi pobedimo, nego samo da se pribijemo uz Pobedioca. Samo Njegova sila pobeđuje, samo Njegovo oružje kosi. Mi smo bez sile i bez oružja, a neprijatelji naši su strašni. Ali s Njim i uz Njega mi pobeđujemo jače od sebe. Po kakvu cenu On nam nudi Svoju pobedu? Po jevtinu cenu, braćo moja; po vrlo jevtinu cenu nudi nam On najdragoceniju pobedu. Da se ponizimo i pokorimo volji Božjoj - to je cena, koju On traži, da bi pobedio đavola za nas. Da umremo sebi, da umremo telesnim željama i strastima - to je cena, koju On traži, da bi pobedio greh za nas. Da živimo Njemu a ne sebi, da uselimo Njega u srce svoje - to je cena, koju On traži, da bi pobedio smrt za nas. On je pobedio sve neprijatelje javno i potpuno, no ovo je cena, po koju On nudi Svoju pobedu svakome od nas. Apostol govori: Bogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista (I Kor. 15, 57).

O vaskrsli Gospode, obasjaj nas i osnaži i izleči pobedom Tvojom! Blagodarni mi Ti uzdižemo slavu i hvalu vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!