Vest: Praznik posvećen ženama i majkama. Narodni običaji

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom.

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i dan kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Srbi veoma poštuju Bogorodicu, pa širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. I veliki broj crkava i manastira SPC slavi Veliku Gospojinu kao svoju slavu.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta pobedio Persijance.

Prazniku prethode dve nedelje Goospojinskog posta, pa oni koji su postili na ovaj datum pristupaju tajni svetog pričešća.

Srbi veruju, da u periodu između dve Gospojine važno obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Velika Gospojina je praznik koji naročito slave žene i majke. Običaj je da se na ovaj dan slavi Bogorodica, a žene ne bi trebalo da obavljaju kućne poslove, već da dan posvete odmoru i molitvi.

U molitvi prednjači srce, uči pravoslavlje, a kada je vernik sam dobro je da izabere neko tiho mesto i da reči molitve govori…Na ovaj praznik žene obavljaju rituale kojima se zahvaljuju Bogorodici i mole se za svoju decu.

Smatra se da je Bogorodica zaštitnica bolesnih, pa se prema starom običaju na ovaj praznik treba umiti lekovitom vodom sa prirodnih izvora.

Veruje se da u periodu između Velike Gospojine (28. avgusta) i Male Gospojine (21. septembra) treba brati lekovito bilje, čuvati ga, sušiti, pa od njega spremati prirodne meleme i čajeve.

Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik ne treba započinjati nov posao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!