Vest: Praznik koji je obeležio sudbinu Srbije – Vidovdan (II/III)

Početak Drugog Balkanskog rata 1913. godine

U manastiru Gračanica je održana prva proslava Vidovdana na Kosovu i Metohiji. Tog dana u Politici objavljen je članak u kojem se kaže: „Veliki Kosovski praznik, koji je stolećima bio dan opšte narodne žalosti proslavlja se danas kao najradosniji dan, kao praznik oslobođenja. Tri velika narodna sabora okupiće se danas na tri strane srpstva da proslave sveti Vidovdan. Tog dana je Bugarska mučki s leđa i iznenada napala saveznicu iz Prvog Balkanskog rata Srbiju. Glavni napad se dogodio u slivu reke Bregalnice. Iznenadni napad je sve zatekao ali je Srbija uspela vrlo brzo da se konsoliduje i uzvrati Bugarskoj. Protiv udar Srbije iskoristile su Grčka, Rumunija čak i Turska koje su napale Bugarsku i preotele joj znatne delove teritorija. Srbija iz Drugog Balkanskog rata izlazi kao pobednica i važna regionalna sila, koja je zabrinula Austrougarsku i indirektno dala povod za početak prvog svetskog rata.

Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestononaslednika 1914. godine

Uzburkane strasti aneksijom Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske doživele su kulminaciju na Vidovdan u Sarajevu. Zakazivanje vojnog manevra na veliki praznik predstavljalo je Srbima u Bosni trn u oku. Grupa omladinaca (petorica Srba i jedan musliman) okupljenih u organizaciju „Mlada Bosna“, izvršila je atentat na prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda, pritom ubivši i njegovu suprugu Sofiju. Za atentat direktno su optužili Srbiju zbog njenih pretenzija da pripoji delove Bosne i Hercegovine u kojima su Srbi, iako ona nije učestvovala u organizaciji. Kao posledice atentata usledio je ultimatum Srbiji, a zatim i mesec dana kasnije objava rata Srbiji. I pored velike inferiornosti Srbija je izašla iz rata kao pobednica dok je Austrougarska nestala kao država.

Kraj Prvog svetskog rata - Versajski mirovni sporazum 1919. godine

Zaključenjem mirovnog sporazuma u versaju završen je Prvi svetski rat ili Veliki rat. Sporazum su zaključile zemlje u sklopu Antante među njima i Srbija i sa fruge strane Nemačka kao poražena. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji zaključeni su mirovni ugovori sa svakom pobeđenom zemljom ponaosob. Krajnji bilans na kraju rata je da su nestala velika četiri carstva – Austrougarsko, Nemačko, Rusko i Tursko a srednja i centralna Evropa potpuno se izmenile nastankom novih država. Srbija kao pobednika posle rata ušla u sastav kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kasnije Jugoslavija. Nemačka je iz rata izašla znatno umanjena i ponižena kao glavni krivac rata a pritom je morala počev od 1929. godine da isplati 5 milijardi dolara ratne odštete pobednicama. Nakon rata nastalo je i Društvo naroda sa ciljem održavanja mira u svetu ali organizacija nije uspela da ostvari svoj zadatak. 

Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921. godine

Prvi ustav novonastale kraljevine donela je Ustavotvorna skupština koji trajao do uvođenja 9. januarske diktature 1929. godine. Kroz ustav je definisan: monarhistički oblik vladavine, parlamentarizam, princip podele vlasti, građanska prava i socijalno ekonomske odredbe. Ustav je usvojen minimalnom apsolutnom večinom jer je za njegovo donošenje glasalo 223a poslanik dok je 196 poslanika bilo protiv. Kralju su kroz ustav data značajna ovlašćenja u zakonodavnoj, sudskoj i upravnoj vlasti. Po Ustavu kralj nije mogao biti odgovoran niti optuživan. Narodna skupština je bilo jednodomno predstavničko veće i koja bi se u slučaju novog ustava raspuštala i birala nova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!