Vest: Pomolite se za blarodan život. Danas sveta mučenica Agripina

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu mučenicu Agripinu; Vladimirska ikona Majke Božje.

Sveta mučenica Agripina

Agripina sveta beše rođena i vaspitana u Rimu. Od samog detinjstva vežbala se da živi po jevanđelski, odgoneći od svoga srca smrad strasti i nalevajući srce svoje blagouhanjem devičke čistote, devstvenosti i celomudrenosti. Obručena beše Hristu Gospodu, i kao nevesta Hristova postrada u vreme cara Valerijana. Pretrpe bijenje štapovima, sve dok joj kosti skrušiše. Angel Božji javi joj se i ukrepi je. Pri novim mukama predade duh svoj Bogu. Njene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika preneše mošti njene na ostrvo Siciliju, i tamo ih česno sahraniše. Tu se docnije podiže crkva u ime svete Agripine. On njenih moštiju bivahu čudesa bezbrojna. Silom njenih moštiju čak i Agarjani behu vraćeni od grada, gde te mošti počivahu. Upokojila se i slavom uvenčala 275. godine.

Sveti mučenici Evstohije, Gaj i drugi s njima

Bi Evstohije žrec idolski u vreme cara Maksimijana, pa videći junaštvo hrišćanskih mučenika, odbaci neznaboštvo i krsti se. Krsti ga sam episkop antiohijski Evdoksije. Posle toga Evstohije postepeno prevede svoju rodbinu u hrišćanstvo. Njegov srodnik Gaj krsti se zajedno sa tri otroka: Provom, Lolijem i Urbanom. Svi ovi, i još drugi uz njih, behu izvedeni pred sud, mučeni i posečeni zbog vere u Hrista Gospoda u Listri. Duše njihove preseliše se u besmrtno Carstvo Hristovo.

Spomen ikone Presvete Bogorodice Vladimirske

Kada tatarski car Ahmet opkoli Moskvu, knez Jovan Vasiljevič pođe s vojskom da brani grad. Iako vojska ovoga kneza beše malobrojna i slabija od vojske tatarske, ipak ona izađe pobedonosna. Jer, naiđe odjednom neopisani strah na Tatare, te se smutiše i razbegoše. Ovaj neočekivani uspeh pripisivali su svi ikoni Presvete Bogorodice, pred kojom se narod moljaše za spas od Tatara. Zbog toga je u Rusiji i određen 23. juni za spomen ovoga čuda.

Povest o pokajanju Teofila

Ovaj iz zavisti prema episkopu predade dušu đavolu i odreče se napismeno Hrista i Bogorodice. No potom Teofil se gorko pokaja, isplaka oproštenje od Svete Prečiste posle četrdesetodnevnog posta i suznih molitava, primi natrag napisanu hartiju, koju beše đavolu dao, i javno ispovedi svoj greh u crkvi pred episkopom i narodom. I kada mu episkop izreče oproštaj i pričesti ga, Teofilu se zasja lice kao sunce. Evo primera kako milostivi Bog ne samo prašta grehe pravim pokajnicima, nego ih i u svetitelje uvršćuje.

Beseda

o tome kako ne treba zavideti grešnicima

Ne zavidi zlijem ljudima (Priče Sol. 24, 1)

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube. Guba je bolesti tela, a zlo je bolest duše. Gubav može biti unutra zdrav, dok je spolja bolestan; zao pak može biti spolja zdrav, ali mu je unutrašnjost bolesna. srce mu je bolesno. Veću cenu ima drvo spolja bolesno no sa zdravom srčikom, negoli drvo spolja zdravo no sa trulom srčikom. Tako je i guba manje zlo od zla, tj. od greha. Jer pod zlom Premudri je mislio na greh.

Zavidi li lekar bolesniku? Ne zavidi. Ni pravednik ne zavidi grešniku. Ako ne znaš, da li si pravedan, ispitaj srce svoje: da li zavidiš grešniku? Ako zavidiš, onda nisi pravednik; ako li ne zavidiš - onda se raduj, pravedniče Božji. Bolesnik bolesniku može zavideti; bolesnik zdravom može zavideti; ali zdrav bolesnome ne zavidi. Ni pravedan grešnom ne zavidi. Lekar poznaje smrtonosnu bolest kod svog bolesnika, i znajući, sažaljeva ga - a ne zavidi mu. I pravednik poznaje bolest greha, jezovitu i smrtonosnu, pa ne zavidi grešniku no sažaljeva ga.

O Gospode dobri i sažaljivi, iskoreni zavist iz srca naših i ukoreni ljubav. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!