Vest: Pomolite se i izgovorite tropar. Danas je Sveti mučenik Lukijan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Lukilijana.

Sveti mučenik Lukilijan

Sveti mučnici Lukilijan i s njim: Klavdije, Ipatije, Pavle, Dionisije, i devica Paula. Ostareo kao neznabožac i žrec idolski Lukilijan, kao sed starac, pozna istinu hrišćansku i krsti se. Njegovo obraćanje u Hrišćanstvo izazove veliko uzbuđenje među neznabošcima u Nikomidiji, i on bude izveden na sud, pa pošto se ne hte odreći svoje nove vere, ljuto bijen i sav isprebijan bačen u tamnicu. U tamnici zateče četiri mladića: Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, zbog vere u Hrista zatočenih. Obradova se starac mladićima i mladići starcu, i svi skupa provođahu vreme u pobožnim razgovorima, molitvama i psalmopjeniju. Kada ih izvedoše iz tamnice, mučiše ih raznim mukama, i najzad poslaše u Vizantiju, gde mladići behu mačem posečeni od vojnika, a Lukilijan na krst raspet od Jevreja. Zlobni Jevreji celo mu telo izbodu ekserima. Neka devica Paula uze tela mučenika javno i sahrani ih časno. Za to bi optužena, i posle muka posečena, primivši od Gospoda dva venca: venac devstva i venac mučeništva. Mučeništvo njihovo dogodilo se u vreme cara Avrelijana, između 270-275. godine.

Sveštenomučenik Lukijan

Rimljanin, znamenit zbog plemićkog porekla, bogatstva i učenosti. Neko vreme bio učenik apostola Petra. Docnije pošlje ga papa Kliment s Dionisijem Areopagitom u Galiju na propoved Jevanđelja, rukopoloživši ga prethodno za episkopa. S velikom revnošću Lukijan sejaše nauku Hristovu najpre po Galiji a potom po Belgiji. Kada zli car Domentijan otpoče gonjenje hrišćana, poslati budu iz Rima naročiti ljudi u Galiju, da potraže i pohvataju hrišćanske misionare. Oni prvo uhvate i ubiju svetog Dionisija, a potom pođu u poteru za Lukijanom. Našavši ovoga u Belgiji, zajedno sa njegovim pomoćnicima: prezviterom Maksijanom i đakonom Julijanom, oni na jednom mestu ubiju ovu dvojicu a na drugom mestu poseku Lukijana. Kad Lukijan bi posečen, njegovo mrtvo telo diže se sa zemlje, uze glavu svoju u ruke (slično svetom Dionisiju i svetom Jovanu Vladimiru) i ode tako do onoga mesta, na koje željaše da bude sahranjen. Tu pade, i tu bi sahranjen. Nad njegovim moštima bi docnije sagrađena crkva.

Sveti mučenik Dimitrije, carević ruski

Bi mučki ubijen od vlastoljubivog Borisa Godunova u osmoj godini svoga života 1591. godine u gradu Ugliču. Javio se posle smrti nekome monahu i prorekao, da će se pojaviti lažni Dimitrije, koji će ubici Borisu Godunovu prouzrokovati smrt, što se posle i dogodilo. Bezbrojna čudesa dešavala su se na grobu ubijenog carevića. Njegove mošti posle petnaest godina budu otkrivene cele i netljene, prenete svečano u Moskvu, i sahranjen u crkvi Svetog Arhangela Mihaila.

Beseda

o miru ludih i sreći bezumnih

Lude će ubiti mir njihov, a bezumne će pogubiti sreća njihova (Priče Sol. 1, 32)

Zar mir ubija? Da, mir bezbožan ubija. Zar sreća može pogubiti? Da, sreća mimo Boga i nasuprot zakona Božjeg može pogubiti. Ludi su oni koji traže takav mir, i bezumni oni koji trče za takvom srećom. Jer u stvari ne traže mir, nego mač, i ne trče za srećom, nego za propašću. Šta je to mir ludih? I šta je to sreća bezumnih? Mir ludih je mir telesni, a sreća bezumnih je pirovanje telesno. Takav mir je hteo car Irod, pa su ga crvi izeli; i takvu sreću htela je Jezavelja, pa su je psi izeli.

Kako bi nazvali onoga čoveka koji, rešen da zida kuću, smišlja, kako će najpre krov da namesti u vazduhu, a posle da zida zidove i postavlja temelje kuće? Ludim i bezumnim. Takvi su i svi oni. koji pokušavaju, da stvore spoljašni mir u svetu bez mira unutrašnjeg, i da stvore spoljašnju sreću ljudi bez sreće unutrašnje. Hrišćanska vera jedina sve što zida, zida s temelja, a temelj je Hristos, tvrda i nerazoriva stena. Tako i mir i sreću ljudi hrišćanska vera zasniva na Hristu. Na Hristu Gospodu zasniva se unutrašnji, blagi i radosni mir, a na ovome miru zasniva se spoljašnji mir. Isto tako prava i trajna sreća. Još bolje je reći, da je pravi mir i prava sreća kao dobro ozidana kuća, a spoljašnji mir i sreća jesu kao spoljašnji ukrasi na kući. Propadnu li ukrasi, kuća će ipak da stoji; no razori li se kuća, zar će ukrasi visiti u vazduhu?

O braćo moja, hrišćanska nauka je jedina razumna nauka o miru i sreći. Sve drugo je ludost i bezumlje. Jer kako bi mogle sluge zidati dvorac na imanju svoga gospodara bez odobrenja gospodarevog i bez njegove pomoći?

O Gospode, izvore večni pravog mira i prave sreće, spasi nas od mira ludih i sreće bezumnih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!