Vest: Običaji kažu da je vreme za pripremanje zimnice. Danas je Sveti mučenik Nikita

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti velikomučenik Nikita; Sveti Josif Temišvarski.

Sveti velikomučenik Nikita

Rodom od Gota; učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaselj. Saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada sv. Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti. Mučen strašnim mukama Nikita sve jače ispovedaše veru Hristovu i moljaše se Bogu s blagodarnošću. I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Sv. Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim. Ovu ikonu nosio je sv. Nikita zato što mu se sv. Bogorodica javila i utešila ga. Najzad mučitelj baci Hristovog vojnika u oganj, u kome sv. mučenik izdahnu, ali telo njegovo osta nepovređeno od ognja. Drug njegov Marian prenese njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde sagradi crkvu sv. Nikite i položi u nj čudotvorne mošti mučenikove. Postradao i proslavio se 372. godine.

Prepodobni Filotej

Iz sela Mirmiksa, ili Mravina, u Maloj Aziji. Mati mu se zvala istim imenom, samo obratno: Teofila. Beše prezviter i još za života veliki čudotvorac. Jednom prilikom pretvorio vodu u vino, drugom prilikom umnožio hleb. Upokojio se u Gospodu u H stoleću. Mošti mu se projavile mirotočivim.

Sveti mučenik Porfirije

Rodom iz Mimosa. Najpre ismevao hrišćane pred carem Julijanom Odstupnikom. Tako jednom izigravajući hrišćansku tajnu krštenja, on se na bini pogruzi u vodu izgovarajući reči: vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha! Kada se digne iz vode on uzvikne: sad sam hrišćanin! Svi su mislili, da se on kao glumac šali, kao i uvek, no on je ostao pri svome, prestao ismevati hrišćanstvo, i najzad postradao za Hrista. Obezglavljen 361. god. i preselio se u carstvo Hristovo.

Sveti mučenici Teodot, Askliad i Maksim

Znameniti po rodu Tračani. Postradali za Hrista blizu Filipopolja u selu Saltisu (između 305–311. god.) i preselili se u carstvo nebesko.

Sveti Visarion arhiep

Lariski čudotvorac. Osnovao manastir Spasitelja u Lariskoj eparhiji. Proslavljen čudesima za života i posle smrti.

Sveti novomučenik Jovan Kritski

Postradao za veru Hristovu od Turaka u Efesu 1811. god.

Sveti Josif episkop Alaverdski

Jedan od onih 12 otaca Sirijskih (7. maja) koji behu upućeni u predele Kavkaske da propovedaju Jevanđelje. Sv. Josif mirno se predstavio Gospodu 570. god. Čudotvorne mu mošti počivaju u Alaverdskoj sabornoj crkvi.

Sveti Josif Temišvarski

Ovaj svetitelj srpskog porekla rodio se u Dubrovniku 1568. godine, od roditelja Jovana i Ekaterine, po prezimenu Fusko. Na krštenju je dobio ime Jakov. Vrlo rano, posle završetka škole, otišao je u Svetu Goru i tamo se zamonašio u manastiru Pantokratoru, dobivši ime Josif. Zatim je živeo i podvizavao se u manastiru Vatopedu, pa Hilandaru, Lavri, Ksiropotamu i najzad Kutlumušu, gde je sveti Josif postao i iguman. Josif je bio smiren monah, veliki molitvenik, i još za života se pokazao čudotvorac. Ove i druge njegove osobine za-pazio je srpski Pećski patrijarh Gavrilo I (1648-55. godine) i izabrao Josifa za mitropolita Temišvarskog (1650. godine), jer je Banat i Temišvar, u ovo vreme turske vladavine, bio pod jurisdikcijom Pećke patrijaršije. Kao mitropolit, sveti Josif je razvio široku pastirsku delatnost: putovao je po eparhiji, rukopolagao sveštenike, propovedao i poučavao. Kod turskih vlasti, čiji je jezik znao, zauzimao se za svoju pastvu i za hrišćanski narod. Radi školovanja crkvenih klirika, osnovao je i svešteničku školu. Došavši do duboke starosti, sveti Josif se sam povukao u manastir Partoš u Banatu. No pobožni narod je i ovde posećivao svog pastira, dolazeći mu za blagoslov, savete i molitvenu pomoć. Provevši u ovom manastiru oko 3 godine, sveti Josif se tu i upokojio u svojoj 88. godini života, na dan Uspenja Presvete Bogorodice 15. septembra 1656. godine. Sahranjen je pod oltarom crkve koju je sam podigao. Njegove svete mo-šti palaze ze danas u katedralnom hramu u Temišvaru. Sveti Josif je smatran svetiteljem i čudotvorcem još za života na zemlji. Trideset godina posle njegove smrti, 1686. godine, sabor Banatske mitropolije naziva ga imenom Sveti Josif Novi. U jednoj knjizi sa svetiteljskim službama na grčkom, đakon Damaskin opisao je više čuda svetog Josifa. Ova se knjiga čuva u manastiru Partašu u Rumuniji. Sinod Rumunske Crkve uneo je svetog Josifa Novog u svoj kalendar, a 1965. godine to je isto učinila i Srpska Crkva.

Beseda

o dvojnom posvedočenju Sina Božjeg

Ja sam koji svjedočim sam za sebe, i

svjedoči za mene otac koji me posla (Jov. 8, 18).

U zakonu je pisano, da su potrebna dva svedoka, da bi se dokazalo nešto. Nevernim Jevrejima Gospod je najpre ukazao na tri velika svedočanstva o Sebi: na Oca, na Svoja dela i na Sv. Pismo (5, 36–39). Po tom, posle još umnoženih čudesa Svojih i posle još opširnije iskazane nauke Svoje, On im reče, da je samo i jedino Njegovo svedočanstvo o Njemu istinito i dovoljno (8, 14). Najzad, opet im ističe dva svedočanstva, Svoje i Očevo – shodno zakonskom propisu o potrebi dva svedoka. Tako Gospod zagrađuje usta nevernih svim načinima, i ne ostavlja im nikakve oduške – osim zločina ubistva, čemu pribegavaju svi oni koji se ne daju nikakvim razlozima ni dokazima ubediti u istinu. U poslednjem slučaju, gde Gospod ističe Svoje svedočanstvo o Sebi i svedočanstvo Oca Svoga, On hoće da pokaže i Svoju ipostasnu samostalnost, i ravenstvo sa Ocem u bitnosti. On stavlja, na ime, Svoje sopstveno svedočanstvo i zasebno, i Naravno sa svedočanstvom Boga Oca. Da je ovakvo tumačenje tačno, potvrđuju i sledeće reči: kad biste znali mene, znali biste i oca mojega. Ovde je izraženo potpuno suštastveno jedinstvo Oca i Sina, i ne preostaje ni najmanje sumnje, da Gospod misli na bitnu jednakost Svoju sa Ocem Svojim. O božanskoj prirodi je reč, a ne o telesnoj. Ko god bi zamišljao Svetu Trojicu kao tri telesna bića, ludo bi se prevario. Telesno se javio svetu, radi spasenja sveta, samo Sin Božji, a nikako i Otac i Duh Sveti. Po božanskoj prirodi Svojoj pak Sin je u telu ostao ravan Ocu i Duhu Svetom. Čovečju prirodu pak On je obukao na se i dodao ju Svojoj božanskoj prirodi iz ljubavi prema ljudima, da bi se mogao javiti ljudima, i da bi mogao spasti ljude.

O Trojice Sveta, jednobitna i nerazdelna, koja si nas kroz vaploćenog Boga Slova prosvetila i osvetila, podrži nas do kraja Svojom svetošću, Svojom krepošću i Svojom besmrtnošću, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!