Vest: Ne radite u bašti ili njivi. Danas je Srđevdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenici Sergije i Vakho - Srđevdan.

Sveti mučenici Sergije i Vakho - Srđevdan

Ovi sveti i divni mučenici i junaci vere Hristove behu najpre prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana. I sam ih car uvažavaše mnogo zbog hrabrosti, mudrosti i vernosti. Ali kad ču car, da su ova dva velikaša njegova hrišćani, promeni ljubav svoju prema njima na gnev. I jednom kada beše veliko žrtvoprinošenje idolima car pozva Sergija i Vakha, da zajedno s njima žrtve prinesu, ali oni otvoreno otkazaše caru poslušnost u tome. Van sebe od jarosti car naredi, te svukoše s njih vojničko odelo, i prstenje, i odlikovanja, i obukoše ih u ženske haljine; još im metnuše gvozdene obruče o vrat, i tako ih vođahu ulicama grada Rima na podsmeh svima i svakome. Po tom ih posla car u Aziju, svome namesniku Antiohu, na istjazanje. A ovaj Antioh beše se i digao do toga položaja pomoću Sergija i Vakha, koji ga u svoje vreme preporučiše caru. Kada ih Antioh poče savetovati, da se odreknu Hrista, i da sebe spasu beščešća muka i smrti, odgovoriše ovi svetitelji: "i čest i beščešće, i život i smrt - sve je jedno onome ko ište carstva nebeskoga." Antioh baci Sergija u tamnicu, i naredi prvo da se muči Vakh. Sluge se menjahu jedan za drugim tukući Vakha svetoga, sve dok mu celo telo ne razdrobiše. Iz razdrobljenog i krvavog tela sv. Vakha izađe duša njegova sveta i na rukama angelskim ode Gospodu. Postrada sv. Vakh u gradu Varvalisu. Tada Sergije sveti bi izveden, i obuven u gvozdene opanke, s načičkanim ekserima, pa tako oteran u grad Rosaf u Siriju, i tamo mačem posečen; i duša mu ode u Raj, da tamo zajedno sa Vakhom, drugom svojim, prime vence slave besmrtne od Hrista Cara k Gospoda svoga. Postradaše ovi krasni vitezi vere Hristove oko 303. g.

Sveti mučenik Polihronije

Rodom iz eparhije Agatanidske, od seljačkih roditelja. Kao mladić argatovaše u vinogradu nekoga Carigrađanina. No i kao argatin Polihronije se predavaše danonoćnom podvigu posta i molitve. Videći njegov život, angelski po čistoti i uzdržljivosti, gazda mu se udivi i dade mu mnogo više novaca nego što je zaradio. A sv. Polihronije uze novac i sagradi crkvu. U vreme Nikejskog Sabora Polihronije beše čtec; i tom prilikom pokaza toliku revnost u zastupanju Pravoslavlja pred Arijancima, da ga posvetiše za sveštenika. Docnije ovi zlobni jeretici iz osvete napadoše sv. Polihronija u samoj crkvi i isekoše ga na komade. Tako postrada ovaj veliki branitelj istine i čistote Pravoslavlja, i primi venac slave od preslavnog Gospoda svoga.

Beseda

o deci i njihovoj pohvali Gospoda
Iz usta male dece i koja sisaju
učinio si sebi hvalu nasuprot
neprijateljima svojim (Ps. 8, 2).
Pri svečanom ulasku Gospoda Isusa u Jerusalim a po tom i u samom hramu vikala su deca: Osana sinu Davidovu! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje (Mat. 21). Izgleda, da ništa nije tako razdražilo starešine Jevrejske kao ova pohvala Isusa od strane male dece. Čuješ li šta ovi govore? upitaše Ga oni zlobno. A Gospod im krotko odgovori: da! zar nijeste nikad čitali: iz usta male djece i koja sisaju učinio si sebi hvalu? Jasno je, dakle, kao beli dan, da se ove proročke reči Davidove odnose na to čudo, koje se dogodilo pri ulasku Gospoda Hrista u Jerusalim, t.j. na ovu čudesnu pohvalu Gospoda od strane male dece. Jasno je to iz samog događaja, jer kako je prorokovano, tako se bukvalno dogodilo. A jasno je i iz toga, što se sam Gospod pri tom događaju poziva na ono proročanstvo cara Davida. Da je to jedno veliko čudo, nadahnuto Duhom Božjim i proizvedeno silom i voljom Božjom, u to ne može biti sumnje. Dok kneževi i književnici i starci i sveštenici nisu mogli da poznadu Hrista Gospoda, dotle su Ga mala deca poznala i objavila. Vaistinu, ovo je čudo, prvo, jedinstveno u celom Starom i Novom Zavetu, a drugo - čudo ako ne veće nije manje od čuda vaskrsenja mrtvih. U ostalom i pri onom i pri ovom čudu dejstvovala je ista sila Božja, isti Duh i isti Promisao Božji. A tu silu i veličanstvo slave Božje prorok je hteo naročito da istakne događajem sa malom decom, koji događaj on stavlja naporedo sa divljenjem zvezdanoj vasioni, koju je ta ista sila Božja sazdala.
Osim toga treba u tu malu decu ubrojati i same apostole, i mnoge svetitelje, isposnike, mučenike za Hrista i device - hiljade i hiljade i hiljade onih, koji nevino i prostosrdačno priznaše Hrista Sinom Božjim i Spasiteljem svojim, i prigrliše ga ljubavlju srdačnom, i stradanja teška za njega podneše. Zašto baš iz njihovih usta učini Gospod hvalu Sebi, a ne iz usta samih velikaša i filosofa i ritora? Zbog krotosti uze one, a zbog gordosti odbaci ove. Gordeljivci su najveći neprijatelji Božji. Zato Hristos čudesno otvori jezik deci i prostim ribarima i seljacima, da javljaju istinu nasuprot neprijateljima svojim, tj. gordeljivim a praznim kneževima i književnicima Jevrejskim.
O Gospode Svesilni, Bože Svemogući, otvori i nama jezik da i mi s verom jakom i radošću detinjskom javljamo slavu Tvoju beskonačnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

 Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici !

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!