Vest: Izgovorite molitvu i očekujte čudo. Danas je Prepodobni Aleksandar

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenik Emilijan; Sveti mučenik Jakinta.

Sveti mučenik Emilijan

U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane. No ne nađe ni jednog jedinog. Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: "ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?" Prijavi se dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: "Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima." Tada sudija naredi da ga šibaju, iposle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18 jula 362 god.

Prepodobni Pamvo

Misirac i podvižnik na gori Nitrijskoj. Savremenik sv. Antonija Velikog, i sam veliki u podvizima monaškim. Poznat je bio naročito zbog dve osobine: što dugim vežbanjem zaključa svoj jezik, da nijednu izlišnu reč ne iskaže, i što nikad ne jede drugi hleb osim onoga što je on svojim rukama, pletući rogozine, zaslužio. Beše sličan angelu Božjem, i lice mu pod starost svetlo kao nekad u Mojseja, tako da monasi ne mogahu gledati ga u lice. Ni na najprostije pitanje ne davaše brz odgovor, bez prethodne molitve u srcu i razmišljanja. Jednom patrijarh Aleksandrijski Teofil poseti monahe u Nitriji. Tada monasi moliše Pamva govoreći: "reci papi nazidatelnu reč, koja bi mu bila od koristi." Ćutljivi Pamvo odgovori: "ako mu moje ćutanje ne koristi, to mu ni moja reč neće koristiti." Putovao jednom sv. Pamvo sa monasima po Misiru. Kada naiđoše pored neke grupe ljudi, koji seđahu kada monasi prolažahu pored njih, oslovi ih sv. Pamvo i reče: "ustanite i pozdravite monahe, da blagoslov od njih primite, jer oni neprestano besede s Bogom, i usta su njihova sveta". Ovaj divni svetitelj proziraše jasno u sudbe ljudi živih i umrlih. Upokojio se u Gospodu 386 god.

Prepodobni Pajsije i Isaija

Braća rođena, od bogata roda. Obojica monasi. Jedan se posveti zbog podviga u pustinji, a drugi zbog dela milosrđa prema ljudima. Obojicu vide sv. Pamvo u Raju. Time se reši spor među monasim aoko toga: šta je bolje, podvig ili dela milosrđa. I jedno i drugo kad se vrši u ime Hristovo vodi u Raj.

Prepodobni Jovan mnogostradalni

Zatvornik u pešteri sv. Antonija Kijevskog. Kroz 30 godina mučen bludnom strašću, protiv koje se neodstupno borio, dok je nije pobedio pomoću Božjom i dodirom moštiju sv. Mojseja Ugrina (v. 26 juli). Pobedivši skvernu strast sv. Jovan bi obasjan svetlošću nebeskom iznutra, pri kojoj je noću mogao videti kao i danju.

Sveti mučenik Jakint

Ovaj sveti mučenik rodi se od pobožnih roditelja, Teoklita i Teonile, u vreme kada crkvom u gradu Amastridi, upravljaše episkop Iraklije. Ovaj svetitelj dobi ime Jakint od anđela Božjeg koji se javio. Kada mu bi tri godine on vaskrse umrlog mališana prizivanjem imena Hristova. Ukoliko sveti Jakint rastijaše telom, utoliko rastijaše duhovnim rastom vrline. I činjaše blaženi mnoga čudesa. Tako dostiže starost. Gledajući idolopoklonike gde se kao božanstvu klanjaju jednom šupljem brestu, on, podstaknut božanskom revnošću, ode i odseče to drvo. Zbog toga bi uhvaćen i odveden u grad Amastridu k upravitelju oblasti Kastrinsiju i ostalim starešinama grada. Tu ga najpre žestoko biše; zatim mu izbiše zube, pa ga onda vezaše konopcima i izvukoše izvan grada, i tu oštrim motkama tukoše. Posle toga baciše ga u tamnicu, gde on svetu dušu svoju predade u ruke Božje.

Priča se da se na njegovom grobu dešavalo sledeće čudo: svake godine o prazniku svetog mučenika Jakinta, kada su se hrišćani skupljali na njegovom grobu i vršilo se bogosluženje, iz njegovog groba se dizao prah koji je episkop sabirao u jedan svešteni sasud, pa ga razdavao hrišćanima, koji su tim prahom lečili neduge duševne i telesne.

Beseda

o sećanju na skori rastanak s telom
Mislim da je pravo dokle sam god u ovome tijelu
da vas opominjem, znajući da ću skoro tijelo
svoje odbaciti kao što mi kaza i Gospod naš
Isus Hristos (II Pet. 1, 13-14).
Evo dobre opomene teloljubcima, koji su zbog tela zaboravili dušu svoju. Telo se mora odbaciti. Ma kako ga skupim držali, ma koliko dragocenosti o njega obesili, ma koliko ga milovali i nežili, mi ga moramo jednoga dana odbaciti. O kako je silna i istinita ova reč - odbaciti! Kad se duša odvoji od tela, duša odbacuje telo kao nepotrebno. Kad brodolomnici dostignu na dasci do obale, oni izlazena obalu a dasku odbacuju. Kad grane proleće, zmija skida sa sebe svlak, i odbacuje ga. Kad leptir izleti iz čaure, čaura se odbacuje. Isto se tako i telo odbacuje, kad duša iz njega izađe. Neupotrebljivo više i beskorisno, čak i štetno za druge ljude, ono se odbacuje od kuće, odbacuje od grada,odbacuje sa sunca i - zariva se duboko u zemlju. Pomislite na ovo, o raskošni i okićeni, oholi i proždrljivi!
No dok je duša u telu, ona treba da iskoristi telo na svoje spasenje pokoravajući se zakonu Božjem i vršeći delo Božje. Vidite li, kako je apostolova duša trudoljubiva! Dok sam god u ovome tijelu, da vas budim opominjanjem. Taj posao dao mu je Bog, i on hoće do kraja da ga savesno izvrši, pre nego što morade odbaciti telo. Potrudimo se, braćo, i mi prvo da primimo apostolsku opomenu, i drugo da i mi opominjemo ostale, sve ostale, kojima dobra želimo. Žurno se svi primičemo obali onoga sveta, i žurno se približuje čas, kada ćemo tela morati odbaciti i s golom dušom pred Sud Božji izaći. Šta ćemo reći na Sudu Božjem: na kakve smo ciljeve upotrebili u zemnom životu spravu od zemlje, koja se zove telom?
O Gospode Isuse, Sudijo pravedni, upravi um naš da misli o smrti i Sudu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!