Vest: Devojke za udaju da naprave venac i puste ga u reku. Danas je Prepodobni Simeon Divnogorac

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Simeona Divnogorca.

Prepodobni Simeon Divnogorac

Prepodobni Simeon Stolpnik Divnogorac. Ovaj divni svetitelj rodio se u Antiohiji 522. godine u vreme cara Justina Starijega. Otac mu pogine od zemljotresa i on ostane sam s materom Martom. U šestoj godini života udaljio se u pustinju ka nekome duhovniku Jovanu, pod čijim rukovodstvom predao se velikom posnom i molitvenom podvigu na udivljenje svih onih koji su ga videli. Pretrpevši strašna iskušenja demonska, on je primio od Gospoda i angela Njegovih veliku utehu i blagodat. Gospod Hristos javio mu se u vidu krasnoga dečka. I posle toga viđenja u srcu Simeonovom razgori se velika ljubav prema Hristu. Mnoge godine proveo je na stolpu Bogu se moleći i psalme pojeći. Po uputstvu Božjem udaljio se po tom na goru prozvanu Divnom od samog Gospoda. Po imenu ove gore i sam Simeon prozvat je Divnogorac. Shodno njegovoj ljubavi prema Bogu, data mu je bila retka blagodat, pomoću koje je isceljivao svaku bolest, ukroćavao zverove, prozirao u daleke krajeve sveta i u srca ljudska, izlazio van sebe i gledao nebesa, razgovarao s angelima, strašio i razgonio demone, proricao, živeo ponekad po trideset dana bez sna i još duže bez hrane, primao hranu iz ruku angela. Na njemu se potpunce ispuniše reči Spasiteljeve: "Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti" (Jn 14, 12). Leta Gospodnjeg 596. a u sedamdeset petoj godini života svoga predstavi se Simeon Gospodu, da se večito naslađava gledanjem lica Božija zajedno s angelima.

Sveti mučenici Meletije stratilat i hiljadu dvesto osamnaest vojnika sa ženama i decom

Optužen za razorenje neznabožačkog hrama u vreme cara Antonina. Prikovan za drvo Meletije ispusti svoju svetu dušu. Sa njim postradaše i mnogi vojnici, koji su bili pod njegovom komandom, a ne hteše se odreći Hrista Gospoda svoga. Svi česno postradaše u II veku i preseliše se u carstvo Hrista Boga.

Prepodobni Nikita Stolpnik

Kao mladić živeo životom neobuzdanim i poročnim. Ušavši jednom slučajno u crkvu, on čuje reči proroka Isaije, "Umijte se, (od greha) bićete čisti" (Is 1, 16). Ove reči siđu duboko u srce njegovo i učine ceo prevrat u životu njegovom. Nikita ostavi kuću svoju, i ženu, i imanje, i ode u jedan manastir blizu Perejaslavlja, gde se do smrti podvizavaše teškim podvizima. Obloži sebe lancima, i zatvori se u jedan stolp, zbog čega se i prozva Stolpnikom. Bog mu darova veliku blagodat, te isceljivaše ljude od raznih muka. Tako isceli od uzetosti černigovskog kneza Mihaila. Neki zlotvori videše na njemu lance, pa po sijanju pomisliše da su od srebra. Za to ga jedne noći ubiše, a lance skidoše i odneše. To se dogodilo 16. maja 1186. godine. Po smrti javio se nekom starcu Simeonu, i naredio mu, da nađene lance njegove položi u grob pokraj tela njegovog.

Beseda

o tome kako se ljubav Božja izliva u srca ljudska

Ljubav Božja izli se u srca naša Duhom Svetijem koji je dat nama (Rim. 5, 5)

Ljubav je radost, i ljubav radošću pomazuje srce čovekovo. Ljubav je, braćo, sila, i ljubav silom pomazuje srce čovekovo. Ljubav je mir, i ljubav mirom pomazuje srce čovekovo. A od radosti, sile i mira rađa se hrabrost, i ljubav hrabrošću pomazuje srce čovekovo,

Ljubav Božja, kao mirisni jelej, izliva se u srca naša ne drukčije nego Duhom Svetim, Duhom sveblagim i svesilnim. Potpuno nezasluženo od nas izliva Duh Božji ljubav Božju u srca naša u tajni miropomazanja. No mi tu ljubav vremenom prenebregavamo, i grehom od Boga se udaljavamo, i padamo u bolest duhovne raslabljenosti. I Duh Sveti, ne mogući obitavati u sasudu nečistom, udaljava se iz srca našeg. A kada se Duh Sveti od nas udalji, udaljava se namah i radost, i sila, i mir, i hrabrost. I mi postajemo žalosni, bezsilni, uznemireni i strašljivi. No sveblagi Duh Božji samo se udaljava od nas, ali nas ne napušta potpuno. Ne napušta nas On, nego nam, bolesnim, nudi lekove kroz tajnu pokajanja i tajnu pričešća. A kada se pokajanjem i pričešćem ponovo očistimo, tada se On, Bog Duh Sveti, ponovo useljava u nas i izliva ljubav Božju u srca naša. Padamo i ustajemo, padamo i ustajemo! Kada padnemo, Duh Božji stoji kraj nas i diže nas, ako mi poželimo da se dignemo. Kada pak ustanemo, duh Božji stoji u nama sve dokle mi po grehu i gluposti ne poželimo da padnemo. Tako mi u ovom životu naizmenično bivamo plodna njiva i pustinja, sinovi pokajani i sinovi bludni, punoća i praznina, svetlost i tama.

O Bože Duše Sveti sveblagi, ne odstupi od nas i kad Te mi hoćemo i kad Te mi nećemo. Prebudi s nama do smrti naše, i spasi nas u život večni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!