Vest: Današnji praznik nam pokazuje zašto treba praštati.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog mučenika Nikifora.

Sveti mučenik Nikifor

Žitije ovoga mučenika pokazuje jasno kako Bog odbacuje oholost i uvenčava slavom smernost i bratoljublje. U Antiohiji življahu dva prisna prijatelja, učeni sveštenik Saprikije i običan, prost građanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako se izvrže u strašnu međusobnu mržnju. Bogobojažljivi Nikifor pokušavaše više puta da se pomiri sa sveštenikom, no ovaj to nikako ne htede. Kada nasta gonjenje hrišćana, sveštenik Saprikije bi na smrt osuđen i na gubilište izveden. Ožalošćeni Nikifor beše pristao za Saprikijem moleći ga usput da mu bar pred smrt oprosti, i da se u miru rastanu: "Molim te, mučeniče Hristov", govoraše Nikifor, "oprosti mi ako ti što sagreših!" Saprikije se ne hte ni obazreti na svoga suparnika, nego mirno i oholo koračaše ka smrti. No videći tvrdost srca sveštenikova, Bog mu ne hte primiti mučeničku žrtvu i uvenčati ga vencem, nego mu tajno oduze blagodat. I u poslednjem trenutku Saprikije se pred dželatima odreče Hrista i izjavi da će da se pokloni idolima. Tako beše oslepljen mržnjom! Nikifor preklinjaše Saprikija da se ne odriče Hrista. "O brate vozljubljeni, ne čini to, ne odriči se Gospoda našeg Isusa Hrista, ne gubi venca nebesnog!" No sve uzalud. Saprikije osta pri svome. Tada Nikifor uzviknu dželatima: "I ja sam hrišćanin, posecite mene mesto Saprikija!" Dželati ovo javiše sudiji, i sudija im naredi da puste Saprikija a da poseku Nikifora. Radosno Nikifor metnu svoju glavu na panj, i bi posečen. I tako se udostoji carstva i bi uvenčan besmrtnim vencem slave. Ovo se dogodilo 260. godine u vreme cara Galijena.

Sveštenomučenik Petar Damaskin

O ovome svetitelju jedni misle da je živeo u VIII veku, a drugi u XII. Ova različnost u mišljenjima dolazi svakako otuda što su bila dva Petra Damaskina. Ovaj o kome je reč, bio je veliki podvižnik. Nesebičan do krajnosti, on nije imao nijedne svoje knjige, nego je pozajimao i čitao. A čitao je neumorno sabirajući mudrost kao pčela med. Bio je neko vreme episkop u Damasku, no kako je govorio protiv muhamedanizma i manihejske jeresi, Arapi mu odseku jezik i pošlju duboko u Arabiju na zatočenje. No Bog mu je dao silu govora te je i u zatočenju propovedao Jevanđelje i mnoge obratio u veru Hristovu. Sastavio je i ostavio potomstvu jednu dragocenu knjigu o duhovnom životu. Skončao kao ispovednik i mučenik i preselio se u Carstvo Hristovo.

Beseda

o reči Božjoj jačoj od smrti

Ko održi riječ moju, neće okusiti smrti do vijeka (Jov. 8, 52)
Ako sveća gori u sobi, neće biti tame dokle sveća gori i svetli. Ako se jelo usoli, sačuvaće se od kvareži. Ako neko drži reč Hristovu u duši svojoj, taj drži i so i svetlost, i život prebivaće u njemu. Takva duša neće ni potamneti u ovom životu niti truležnu smrt okusiti.
Ko drži reč Hristovu u sebi, toga drži reč Hristova; podržava ga ona iznutra, i hrani, i osvetljava, i oživljava. Bio on u telu ili van tela, on se oseća podjednako živ od reči Hristove. Smrt može odvojiti dušu mu od tela, ali ne od Hrista, to jest od neumirućeg večnog života. Smrt tela daće živonosnoj duši njegovoj samo slobodnijeg poleta u zagrljaj ljubljenoga Hrista Živodavca.
Ali šta znači, braćo, održati reč Hristovu u sebi? To znači: prvo - održati je u umu svome, misleći o njoj; drugo - održati je u srcu svome, ljubeći je; treće - održati je u volji svojoj, ispunjujući je na delu, i četvrto - održati je i jezikom, javno je ispovedajući kad je potreba za to. Jednom rečju, održati reč Hristovu znači - ispuniti se njome i ispuniti je. Ko tako bude održao reč Hristovu, vaistinu neće okusiti smrt doveka.
O Gospode naš, Gospode jaki, jači od smrti, daruj nam jačine i razuma, da održimo reč Tvoju svetu do kraja. Da ne okusimo smrti, i smrt da ne okusi nas - da se ne dotakne trulež duše naše. Milostiv nam budi, Gospode svemilosni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!