Vest: Danas zaboravite rad na njivi, jer donosi nevreme

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Kirila Jerusalimskog.

 Sveti Kiril Jerusalimski:

Rođen u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, a umro u vreme Teodosija Velikog (315-386). Godine 346. posvećen za sveštenika, a 350. nasledio na prestolu jerusalimskom blaženog Maksima patrijarha. Triput zbacivan s prestola i šiljan u progonstvo, dok najzad u vreme Teodosijevo nije povraćen, pa proživiv mirno još osam godina, predade dušu Gospodu. Dve teške borbe on je imao: jednu s arijevcima, koji se osiliše pod Konstancijem, sinom Konstantinovim, a drugu pod Julijanom Odstupnikom, s ovim otpadnikom i sa Jevrejima. U vreme sile arijevske na Dan Pedesetnice pojavi se znamenje krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko časova počev od devetoga časa izjutra. O toj pojavi, koja je bila viđena od svih žitelja Jerusalima, pisano je i caru Konstanciju, i ona je služila mnogo na utvrđenju Pravoslavlja protiv jeretika. U vreme Odstupnika pak desilo se drugo znamenje. Da bi ponizio hrišćanstvo, Julijan nagovori Jevreje da obnove hram Solomonov. Kiril se molio Bogu da to ne bude. I bi zemljotres strašan, koji poruši sve što bi iznova sazidano. Tada Jevreji počeše ponovo. No opet bi zemljotres, koji sruši ne samo novosazidano nego izvali i rasturi i staro kamenje koje se još držalo pod zemljom. I tako se obistini reč Gospodnja: ni kamen na kamenu neće ostati. Od mnogih spisa ovog svetog oca sačuvana je njegova katihetika, delo prvoklasno, koje potvrđuje veru i praksu Pravoslavlja do dana današnjega. Neobičan arhipastir i veliki podvižnik bio je ovaj svetitelj. Bio je krotak, smeran, sav ispošten i u licu bled. Posle mnogotrudnog života i viteške borbe za veru pravoslavnu mirno se upokojio i preselio u večne dvore Gospodnje.

Prepodobni Anin Čudotvorac:

Rodom od Halkidona; malen rastom kao drevni Zakhej, no veliki duhom i verom. Odreče se sveta u svojoj petnaestoj godini i nastani blizu reke Eufrata u jednoj izbi gde se ispaštaše i Bogu moljaše, najpre kod svog učitelja Majuma, a po smrti ovoga, sam. Silom svoje molitve napunio suh bunar vodom, isceljivaše bolesnike od raznih muka i zverove ukroćavaše. Jedan ukroćen lav bio je kod njega stalno na službi. Prozirao u daljinu. Kad su nedaleko od njega jednoga stolpnika, Pionija, razbojnici napali i izubijali tako da ovaj smišljaše da siđe sa stolpa i ide da se tuži sudijama, sveti Anin prozre u dušu toga stolpnika i njegove namere, i posla mu pismo po svome lavu, da se ostavi svoje namere, da oprosti napadačima, i da produži svoj podvig. Milosrdan beše neiskazano. Episkop novokesarijski pokloni mu jednog magarca, da mu olakša donošenje vode sa reke, no on pokloni magarca nekom siromahu, koji mu se beše potužio na siromaštinu. Episkop mu pokloni drugog magarca, no on i njega pokloni. Tada mu episkop dade trećeg magarca, no samo na poslugu, kao vodonošu, s tim da mu ga mora čuvati i vratiti. Pred smrt vide da mu dolaze Mojsej, Aron i Or, i gde ga zovu: "Anine, Gospod te zove, ustani i pođi s nama!" To on otkri svojim učenicima, i predade duh svoj Gospodu, kome je verno poslužio. Beše mu sto deset godina kada skonča zemaljski život svoj.

Beseda:

Rodom od Halkidona; malen rastom kao drevni Zakhej, no veliki duhom i verom. Odreče se sveta u svojoj petnaestoj godini i nastani blizu reke Eufrata u jednoj izbi gde se ispaštaše i Bogu moljaše, najpre kod svog učitelja Majuma, a po smrti ovoga, sam. Silom svoje molitve napunio suh bunar vodom, isceljivaše bolesnike od raznih muka i zverove ukroćavaše. Jedan ukroćen lav bio je kod njega stalno na službi. Prozirao u daljinu. Kad su nedaleko od njega jednoga stolpnika, Pionija, razbojnici napali i izubijali tako da ovaj smišljaše da siđe sa stolpa i ide da se tuži sudijama, sveti Anin prozre u dušu toga stolpnika i njegove namere, i posla mu pismo po svome lavu, da se ostavi svoje namere, da oprosti napadačima, i da produži svoj podvig. Milosrdan beše neiskazano. Episkop novokesarijski pokloni mu jednog magarca, da mu olakša donošenje vode sa reke, no on pokloni magarca nekom siromahu, koji mu se beše potužio na siromaštinu. Episkop mu pokloni drugog magarca, no on i njega pokloni. Tada mu episkop dade trećeg magarca, no samo na poslugu, kao vodonošu, s tim da mu ga mora čuvati i vratiti. Pred smrt vide da mu dolaze Mojsej, Aron i Or, i gde ga zovu: "Anine, Gospod te zove, ustani i pođi s nama!" To on otkri svojim učenicima, i predade duh svoj Gospodu, kome je verno poslužio. Beše mu sto deset godina kada skonča zemaljski život svoj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!