Vest: Danas važe posebni običaji, ali danas morate biti veseli.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Vlasija, Svetog velikomučenika Đorđa Kratovca.

Sveti Vlasije

Rodom iz oblasti kapadokijske. Bogobojažljiv i krotak iz ranog detinjstva. Zbog svojih velikih vrlina izabran za episkopa grada Sevastije. Beše Vlasije veliko duhovno i moralno svetilo u tom neznabožačkom gradu. U vreme teškog gonjenja hrišćana sveti Vlasije hrabraše svoju pastvu i posećivaše mučenike Hristove u tamnicama, među kojima naročito istaknut beše slavni Jevstratije. Kada grad Sevastija osta sasvim bez hrišćana - jedni izgiboše, drugi izbegoše - tada se starac Vlasije povuče u planinu Argeos, i tamo se nastani u jednoj pešteri. Divlji zverovi poznavši svetog čoveka, pribiše se oko njega, i on ih nežno milovaše. No gonitelji nađoše svetitelja u tom skrivenom mestu i povedoše ga na sud. Uz put Vlasije isceli jednoga dečka, kome beše zastala kost u grlu; i na žalbu neke bedne udovice, da joj vuk ugrabio beše prase, učini silom svoje molitve, te joj vuk vrati prase. Mračne sudije ga žestoko mučiše, biše i strugaše. Svojom nepokolebljivošću u veri Hristovoj Vlasije obrati mnoge neznabošce u veru. Sedam žena i dva deteta tamnovahu zajedno s njim. Žene biše najpre posečene, potom i divni Vlasije sa ona dva deteta. Postrada i proslavi se 316. godine. Narod se moli svetom Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zverova. Na Zapadu pak mole mu se još i protiv gušobolje.

Sveti velikomučenik Đorđe Kratovac

Poreklom Srbin, iz grada Kratova. Mladi Đorđe beše po zanatu kujundžija, a po srcu i duši uvereni i bogomoljni hrišćanin. Tek mu beše osamnaest godina kada ga Turci htedoše poturčiti. No Đorđe osta u veri tvrd kao dijamant. Tada ga Turci mučiše mnogim ljutim mukama, i najzad ga spališe živa na lomači. Postrada za lepu veru Hristovu 11. februara 1515. godine u Sofiji, za vreme cara Selima i proslavi se slavom neuvelom na nebesima.

Sveta Teodora

Grčka carica, supruga zloga cara Teofila ikonoborca. Po smrti Teofilovoj Teodora se zacari sa svojim sinom Mihailom III. Odmah uspostavi poštovanje ikona na saboru u Carigradu 842. godine. Tom prilikom ustanovljeno je praznovanje pobede Pravoslavlja, koje se do dana današnjega vrši u prvu nedelju Časnoga posta. Ova sveta, za Crkvu zaslužna žena, predade dušu svoju Bogu 11. februara 867. godine. U to vreme potpunog toržestva Pravoslavlja nad svima jeresima budu, po Božjem divnom Promislu, poslati sveti Kiril i Metodije među Slovene kao misionari hrišćanski.
Beše porek lom iz Paflogonijske oblasti, ćerka znatnog oca po imenu Marina i blagočestive majke Teoktiste, revnosne ikonopoštovateljke. Blažena Teodora od detinjstva beše vrlo lepa, mudra i veoma pobožna, usrdna poštovateljka svetih ikona. Zbog njene lepote car Teofilo je uze sebi za ženu. Poštovanje pak svetih Ikona ova blažena nije napustila ni kao supruga zlog ikonoborca Teofila, nego je, i pored careve stroge zabrane, držala skrivene tajno na dvoru svete Ikone i, sa svojom majkom Teoktistom i svojih pet kćeri koje dobi sa Teofilom, tajno im se klanjala, i celivala ih. Noću je ustajala da se moli pred Časnim Krstom i svetim Ikonama Hrista Spasa i Bogomatere, koje je preko dana skrivala u svojim odajama po ćivotima, eda bi tako umolila Boga da se smiluje na pravoslavne. Zbog svoga poštovanja svetih Ikona blažena carica dolažaše više puta u opasnost pred carem, ali je Bog uvek izbavljaše. Tako jednom, dok se ona molila tajno u svojim odajama i celivala svete Ikone, upade u njenu sobu neki čovek kepec, dvorska budala cara Teofila, i videći je da se klanja svetim Ikonama otide i odbrblja caru šta je video. Razbesneli car upade u njenu sobu, ali ga ova blažena pribrano srete i umiri ga tvrdeći da je samo stajala pred svojim ogledalom kada je ovaj kepec ušao u njenu sobu. Drugom jednom prilikom blažena carica otide sa svojih 5 ćerki, koje su se zvale: Marija, Tekla, Ana, Anastasija i Pulherija, kod svoje majke Teoktiste u posetu. Blagočestiva baba odmah izvadi skrivene male ikonice i stavi ih na glavu i usta svojih unuka da im se poklone i da ih celivaju. Ona im govoraše da su to lepe igračkice, a starijim devojčicama još zapreti da o tome šta su videle ništa ne govore svome ocu. Kada se devojčice vratiše natrag i car otac ih zapita šta im je dala baba, starije ćutahu, dok najmlađa Pulherija, još mucajući jer beše mala, reče da im je baba pokazivala igračke. Car otada zabrani deci da više ne idu kod svoje babe. Ikonoborni car Teofilo, kao i njegovi prethodnici, carevi ikonoborci, doveo je bio za patrijarha čoveka jeretika, vatrenog ikonoborca Jovana Gramatika (837-842), koji je zajedno sa carem počeo progone pravoslavnih ikonopoštovatelja, osobito monaha. Uskoro međutim ovaj car jeretik umre, 28. februara 842 god., i carstvo pređe u ruke njegovog maloletnog sina i naslednika Mihaila III i majke mu blažene carice Teodore, koja sina svog beše tajno naučila Pravoslavlju. Majka i sin odmah požure da vaspostave blagočestivo poštovanje svetih Ikona. Videći to jeretički patrijarh Jovan pokuša da se predstavi kao žrtva neke zavere, a ustvari bi optužen za pokušaj samoubistva i odmah saborno bi zbačen i osuđen. Na njegovo mesto Sabor, koji blažena carica sazva od povraćenih iz tamnice i izgnanstva pravoslavnih ispovednika, pastira i monaha, izabra jednoglasno za patrijarha svetog Metodija, ispovednika Pravoslavlja (843-847). Uskoro zatim ovaj sveti Sabor pod predsedništvom svetog Metodija i blažene carice Teodore, sastade se 11. marta 843 godine, u prvu nedelju Časnog Posta, potvrdi sveti Sedmi Vaseljenski Sabor Nikejski, vaspostavi poštovanje svetih Ikona i proglasi svečano praznik Toržestva Pravoslavlja, koji se od tada praznuje svake prve nedelje Velikog Posta, kada se u Pravoslavnim Crkvama čita Sinodik Pravoslavlja, to jest saborno ispovedalje Pravoslavne vere i anatemisanje svih jeresi i jeretika. Ovaj dakle praznik ustanovi blažena carica Teodora, i sa celim Saborom episkopa, monaha, dvorjana i naroda svečano u litiji povrati svete Ikone u crkvu Svete Sofije i u ostale hramove. Tako bi povraćen Crkvi Pravoslavnoj njen božanski ukras - svete Ikone, a takođe i svi sveti ispovednici i stradalnici za česne Ikone biše povraćeni iz tamnica i progonstava. Poslednje svoje dane ova blažena carica provede u nevoljama. Jer njen brat, kesar Varda, nagovori sina joj Mihaila te oba zajedno prognaše blaženu caricu i njene kćeri i zatvoriše ih u jedan manastir (856 g.), gde ona ostade zatvorena do svoje blažene končine 11. februara 867 godine. Kazna Božja međutim snađe ubrzo ovu dvojicu: kesara Vardu ubiše sluge cara Mihaila, a sam Mihail pogibe od ruke Vasilija Makedonca, koji mu i preote carsku vlast (867 g.). Svete mošti blažene carice proslavi Bog posle njene smrti. Kada pade Carigrad u ruke turske, 1453. g., hrišćani uzeše njene svete mošti i zajedno sa moštima svetog Spiridona Čudotvorca preneše ih na ostrvo Krf, u saborni hram Presvete Bogorodice Spileotise, gde i danas počivaju. U vreme svete carice Teodore, kada bi potpuno toržestvo Pravoslavlja nad svima jereticima, biše, po Božjem divnom Promislu, poslati sv. Kirilo i Metodije među Slovene kao misionari hrišćanski.

Običaji

Narod se danas moli Svetom Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zveri. Za ljude koji se dobro slažu sa životinjama, koji ih vole i koje životinje vole, kaže se da ih je Sveti Vlasije blagoslovio i tome naučio. Iz ovog razloga, u nekim krajevima Srbije, danas niko ne upreže stoku niti sa životinjama bilo šta radi kako ne bi uvredio svetitelja. Priređuje se veliko slavlje u čast Vlasovdana, a životinjama se daju dodatne porcije hrane kako bi i one uživale. Ako vam je životinja nekada spasla život, stariji kažu da ju je vodila ruka Svetog Vlasija. Zato na današnji dan treba da odete u crkvu i u njegovu čast zapalite sveću.

Beseda

o rasuđivanju po telu i po duhu

Vi sudite po tijelu (Jov. 8, 15)
Tako reče Gospod Sveznajući zlim Jevrejima - vi sudite po tijelu. Jer oni behu uhvatili u preljubi jednu ženu i htedoše je kamenovati zbog tog telesnog greha. No Gospod prozre u dušu ženinu i vide da se ona da još spasti i ispraviti, navede ja na pokajanje i otpusti. Jer iako učini preljubu telom, ipak duša njena ne beše sva preljubna. Preljubni greh fariseji su ipak neprestano nosili u srcu svome, no oni su to vešto krili, i to nisu osuđivali, a osuđivali su samo i jedino delo telesno kod onih koji se u tome uhvate.
Duhovni ljudi sude po duhu, a telesni po telu. I dan-danas Jevreji, kažnjeni i po celom svetu rasejani, nikako ne mogu da se nauče duhovno misliti i suditi, nego uvek još misle i sude samo telesno, samo po spoljašnosti, po odredbama zakona pisanog na hartiji ili u prirodi - tek nikako po duhu. Jer kad bi se naučili suditi ljude i dela po duhu, oni bi odmah priznali Gospoda Isusa kao Mesiju i Spasitelja.
Čuvajmo se mi hrišćani da ne sudimo samo po telu. Čuvajmo se, da ne budemo brzi osuditi onoga ko se zbog neveštine omakne u nedelo, ni pohvaliti onoga ko se veštinom drži da se ne omakne pred ljudima, a srcem je već sav u ponoru greha. Čuvajmo se od zablude, da ljude i prirodu sudimo prema čulnim utiscima, i starajmo se da sve duhom prosuđujemo duhovno. Gle, mi smo deca duha i svetlosti, jer smo kršteni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!