Vest: Danas slavimo Svetog sveštenomučenika Artemona Laodikijskog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog sveštenomučenika Artemona Laodikijskog.

Sveti sveštenomučenik Artemon Laodikijski:

Bi sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana. Pred sudijom mučiteljem ovako je za sebe rekao: "imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; 16 godina beh čtec i čitah knjige u crkvi Boga mojega; 28 godina beh đakon i čitah svešteno Jevanđelje; 33 godine napunih kao prezviter učeći ljude i nastavljajući ih na put spasenja s pomoću Hristovom". Sudija ga uvede u hram Eskulapov gde žrečevi naročito negovahu velike zmije, posvećene tome "bogu". Svi držahu da će zmije ugristi Artemona. No on se prekrsti i silom krsta prikova sve zmije za zemlju tako da se ne mogahu maći. Po tom ih izvede sve u dvorište, duhnu na njih i sve ih na mah umrtvi. Svi behu u velikom užasu. A glavni žrec toga hrama, Vitalije, videći ovo čudo, pade na kolena pred Artemonom i povika: "veliki je Bog hrišćanski!" I krsti ga mučenik sa još nekim prijateljima njegovim. No zlobni sudija osta uporan u zlobi i mučaše starca Artemona raznim mukama. Jednom ga htede baciti u vrelu smolu, no sam se s konja vrže u nju i izgore. Behu viđena dva orla koji padoše na nj' digoše ga s konja i vrgoše u smolu. Sveti Artemon osta slobodan za izvesno vreme i hođaše, praćen uvek sa dva svoja omiljena jelena, i učaše narod. No ponovo bi uhvaćen i posečen 303 god. I preseli mu se duša u Carstvo Hrista Boga, našega, kome je Artemon sveti verno služio.

Sveti mučenik Kriskent:

Iz grada Mira Likijskog. Građanin česan i slavan. Javno ispovedio svoju veru u Hrista i narugao se mrtvim idolima. Zbog toga bi od neznabožaca ognjem umoren.

Sveta mučenica Tomaida:

Rođena u Aleksandriji od česnih roditelja; naučena blagočešću od malena i u petnaestoj godini svojoj venčana s mužem česnim. No svekar njen bi skveran starac, i u odsustvu svoga sina napade na snahu svoju i htede je obeščastiti. Ustraši se Tomaida i u strahu opominjaše svekra na zakon Božji, i izmicaše iz ruku njegovih. Posle duge borbe svekar izvadi nož i zakla snahu, pa je raseče na dve polovine. U tom času postigne ga kazna Božja: na mah oslepi i ne mogadne naći vrata da izađe, nego tu u odaji bude zatečen i predat sudu, koji ga osudi na smrt. Tako Tomaida postrada za zapovest Božju o supružanskoj vernosti i o čistoti. Dešavalo se po tom, da su mnogi budući mučeni bludnom strašću, uzdizali molitve sv. Tomaidi i dobijali od nje krepku pomoć. Veliki podvižnik Danilo preneo je njene mošti u Skit, i tamo ih položio u groblje sveštenomonaha. Postrada sv. Tomaida 476 god.

BESEDA:

o Tominom opitu

Gospod moj i Bog moj (Jov. 20, 28)!

Kad je apostol Toma opipao rane Gospoda Isusa on je uzviknuo: Gospod moj i Bog moj! Kad je Marija Magdalena čula glas Vaskrslog ona je u duši uzviknula: Gospod moj i Bog moj! Kad je Savle video svetlost i čuo reči Vaskrslog, on je priznao: Gospod moj i Bog moj! Kad su neznabošci s divljenjem gledali kako bezbrojni mučenici radosno podnose muke i pitali ih ko je taj Hristos, svak je odgovarao: Gospod moj i Bog moj! Kad su se rugači rugali vojskama isposnika i pitali ih, ko je taj rad koga oni nalažu na sebe težak podvig, svi su imali jedan odgovor: Gospod moj i Bog moj! Kad su se podsmevači podsmevali devojkama, koje se zavetovahu devstvovati, i pitali ih, ko je taj rad koga se one odriču braka, sve su imale jedan odgovor: Gospod moj i Bog moj! Kad su srebroljubci s čuđenjem pitali mnoge bogataše, ko je taj rad koga razdaju svoje bogatstvo i postaju siromasi, svi su oni odgovarali jedno i isto: Gospod moj i Bog moj! Neki Ga videše i rekoše: Gospod moj i Bog moj! Neki Ga samo čuše i rekoše: Gospod moj i Bog moj! Neki Ga opipaše i rekoše: Gospod moj i Bog moj! Neki Ga opaziše u tkivu događaja i u sudbama naroda i rekoše: Gospod moj i Bog moj! Neki osetiše prisustvo Njegovo u životu svome i uzviknuše: Gospod moj i Bog moj! Neki Ga raspoznaše po nekom znamenju, na sebi ili na drugima, i uzviknuše: Gospod moj i Bog moj! A neki pak samo čuše o Njemu od drugih, i poverovaše, i uzviknuše: Gospod moj i Bog moj! Vaistinu, ovi poslednji su najblaženiji! Uzviknimo i mi svi od svega srca, ma kako da smo došli do poznanja Njega ili do saznanja o Njemu: Gospod moj i Bog moj! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!