Vest: Danas slavimo Svete mučenike Karpa i Papilu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenik Karp; Sveta novomučenica Zlata Meglinska.

Sveti mučenici Karp i Papila

Sveti mučenici Karp i Papila. Karp beše episkop Tijatirski a Papila đakon. Rodom behu iz Pergama, gde najzad i postradaše za veru Hristovu od opakog namesnika Valerija, a u vreme carovanja Dekijeva. Veza ih Valerije za konje i otera u Sard, gde ih baci na ljute muke, no angel Božji javi im se, isceli ih od rana i ukrepi. Sluga Karpov Agatodor sledovaše s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega ne uzeše na mučenje. Po tom ih Valerije ponova veza za konje i iz Sarda dovuče u Pergam. Kada Karpa svetog vezaše za drvo i toliko šibaše, da mu sve telo u rane pretvoriše i krv njegova potokom zemlju napoji, nasmeja se sv. Karp usred tih strašnih muka. Kada ga pitahu, zašto se smeje, odgovori sv. mučenik, da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo. Prilikom mučenja Papile, ovaj sv. mučenik molitvom isceli jednog čoveka, slepog u jedno oko. I mnogi videvši verovaše u Hrista Gospoda. Vrgnuti pred zverove mučenici ostaše nepovređeni. Kada ih baciše u peć ognjenu, to vide Agatonika, sestra Papilina, pa i ona uskoči u oganj. No oganj ih ne opali. Najzad ih sve mačem posekoše, 251. god. I tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.

Sveštenomučenik Venijamin đakon

Ovaj vojnik Hristov beše Persijanac, i revnosnom propoveđu Jevanđelja obrati u veru Hristovu mnoge neznabožne Persijance i Jeline. Postrada za vreme persijskog cara Izdegarda, sina Gororanova, oko 412. god. Kada bi bačen u tamnicu neko od velmoža carskih zastupi se za njega kod cara. Car ga pusti no s tim, da ćuti i više ne govori ljudima o Hristu. Na to odgovori Venijamin: "to nikako ne mogu napustiti. Jer velikim mukama biće predan onaj, ko skriva dati mu talant". Pa produži širiti veru Hristovu. Car naredi te mu udariše trnje pod nokte, i mučahu ga dotle dok ne predade duh svoj Bogu.

Sveta novomučenica Zlata Meglinska

Rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja, koji imahu još tri kćeri. Sv. Zlata beše krotka i pobožna devojka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogobojažljivom. Kada Zlata jednom izađe na vodu, uhvatiše je neki besramnici Turci i odvukoše u svoju kuću. Kada joj jedan od njih nuđaše da se poturči i da mu bude žena, neustrašivo odgovori Zlata: "ja u Hrista verujem, i Njega jedinoga znam kao Ženika svoga; Njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na komade isekli". Tada joj dođoše roditelji njeni sa sestrama. I rekoše joj roditelji: "kćeri naša, smiluj se sebi i nama, roditeljima svojim i sestrama, odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, a Hristos je milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života". I plakahu gorko roditelji bedni i sestre i rođaci. No viteška duša sv. Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama. Ona odgovori roditeljima svojim: "kad me vi savetujete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moji ni sestre moje; imam oca Gospoda Isusa Hrista, i majku Bogorodicu, i braću i sestre - svetitelje i svetiteljke". Tada je Turci baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca; i izvođahu je svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju. Najzad je obesiše strmoglav i podložiše vatru, da bi se od dima ugušila. No Gospod beše sa Zlatom i davaše joj silu u stradanju. Na posletku je obesiše o drvo i isekoše svu na male komade. I tako ova mužestvena devica predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja, 1796. god. Komade njenih moštiju razneše hrišćani po svojim domovima radi blagoslova.

Beseda

o bremenu greha i oslobođenju

Blago onima kojima se oprostiše bezakonja

i kojima se gresi pokriše (Ps. 31, 1)

Od greha se rađa strah, i zbunjenost, i nemoć, i raslabljenost i pomračenost uma. Grehom čovek izaziva protiv sebe ljude, uzbunjuje svoju sopstvenu savest, sabira oko sebe demone i daje im oružje protiv sebe. Grehom se čovek odvaja od Boga, udaljuje od svog angela hranitelja, ograđuje od izvora svakoga dobra. Učinjen greh označava objavu rata Bogu i svim dobrim silama. To je smešnije nego da uveo list jesenji objavi rat vetru. No i to najsmešnije događa se, naime: čovek objavljuje rat Bogu! Sama ta objava znači unapred poraz i propast ako čovek brzo ne dođe k sebi, ne pokaje se i ne pribegne Bogu za pomilovanje.

Užasan položaj jednoga grešnika dobro je osetio i na samom sebi ispitao veliki car David. Osetio je neiskazan strah, i smutnju, i raslabljenost, i osamljenost, osetio je strele ljudske i strele demonske. No uvidevši svoj strahoviti položaj David je priznao svoj greh, pao u pepeo pred Bogom, suzama pokajanja zatopio zemlju rečima bola, koji kao oganj peče, umolio Boga milostivoga, da mu oprosti. I kad mu je sve oprošteno, on je onda osetio blaženstvo neiskazano. To blaženstvo oproštene duše on ne može rečima da pokaže: samo javlja i tvrdi i uverava na osnovu svojih doživljaja oba stanja, t.j. i stanja grešničkog i stanja oproštenosti od Boga: blago onima kojima se oprostiše bezakonja i kojima se gresi pokriše! Kakvo im je blago? Sloboda, i hrabrost, i radost neizrečena, i sila, i snaga, i jasnost misli, i mir savesti, i nadanje u Boga, i pesma Bogu, i ljubav k bližnjima, i smisao života! Jednom rečju: svetlost, radost, snaga - to su ta blaga. To su blaga, koja oprošteni od greha oseća ovde na zemlji; a kakva su blaga koja ga čekaju na nebu, to ljudsko oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe (I Kor. 2, 9).

O Gospode Bože naš, po milosti Tvojoj beskrajnoj oprosti nam bezakonja i pokri nam grehe! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici !

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!