Vest: Danas slavimo sveca koji je rođen nema progledao posle pričešća. Danas je Sveti Andrej Kritski

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Andreja Kritskog; Svetog Sveštenomučenika Savu Gornjokarlovačkog.

Sveti Andrej Kritski

Sveti Andrej arhiepiskop Kritski. Rođen u Damasku od roditelja hrišćanskih. Od rođenja pa za sedam godina bio nem. Kada ga roditelji odvedoše u crkvu i pričestiše, on progovori. Tolika je sila božanskog Pričešća. U 14 godini ode u Jerusalim i postriže se u lavri sv. Save Osveštanog. Razumom i podvigom nadmaši mnoge starije monaheibi primer mnogima. Po tom ga patrijarh uze sebi za pismovoditelja. A kada poče svirepstvovati jeres monotelitska (jednovoljnička) - koja učaše da Gospod Isus nemaše volju čovečansku nego samo volju božansku - sabra se u Carigradu šesti Vaseljenski Sabor 681 god. u vreme carovanja Konstantina Bradatog. Patrijarh Jerusalimski Teodor ne mogaše ići na Sabor nego posla kao svoga punomoćnikaovoga Andreja, tada arhiđakona. Na Saboru Andrej pokaza svoju sjajnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost. Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti Andrej se vrati u Jerusalim na svoju dužnost. Docnije bi izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Krita. Kao arhijerej bi omiljen veoma od naroda. Revnovaše mnogo za Pravoslavlje i suzbijaše krepko sve jeresi. Činjaše čudesa molitvama svojim. Molitvom odagna Saracene od ostrva Krita. Napisa mnoge poučne knjige, pesme i kanone, od kojih je najpoznatiji Veliki Kanon Bogorodice, što se čita u četvrtak pete nedelje časnoga posta. Beše takav po svom spoljnem izgledu, "da gledajući mu lice i slušajući njegove medotočne reči svak se naslađavaše i popravljaše." Vraćajući se jednom iz Carigrada on predreče svoju smrt pre nego dostigne Krit. Tako se i dogodi. Kada lađa plovljaše blizu ostrva Mitilene, skonča svoj zemni život ovaj svetilnik crkve i preseli se dušom u carstvo Hristovo 712 g.

Sveta Marta

Majka sv. Simeona Divnogorca (v. 24 maja). Sva dušom posvećena veri ona ne pomišljaše na brak. I kada je roditelji obručiše nekom mladiću, ona namisli da ostavi dom roditeljski i udalji se od sveta. No javi joj se sv. Jovan Preteča i posavetova, da učini roditeljima po volji i stupi u brak, što ona i učini. Iz toga braka rodi se divni svetitelj Simeon, podvižnik Divnogorski. Imala postojan običaj ustajati u ponoći na molitvu. S velikim milosrđem pomagala bedne, obilazila sirote i služila bolne. Pred smrt na godinu dana videla mnoštvo angela sa svećama u rukama, i saznala od njih vreme svoje smrti. Saznavši to Marta se još sa većim usrđem predade molitvi i dobrim delima. Upokojila se mirno 551 god. i pogrebena bila pokraj stolpa svoga sina Simeona Stolpnika. Po smrti javila se više puta radi pouke ljudima i radi isceljenja bolnih. Zabeleženo je kao značajno njeno javljanje nastojatelju Simeonove obitelji. Po sahrani svete Marte, iguman postavi kandilo na grobu njenom s rešenjem, da se ono nikako ne gasi. No posle izvesnog vremena ljudi se olenje, i kandilo se ugasi. Tada se nastojatelj razboli, javi mu se svetiteljka i reče: "zašto ne palite kandilo na grobu mome? Znajte, da meni nije potrebna svetlost od vaših sveća, pošto sam se udostojila kod Boga večne nebesne svetlosti; no to je potrebno za vas. Jer kada svetlost zažižete na grobu mome, pobuđujete mene da se molim za vas Gospodu." Iz ovoga je jasno, da je cilj našeg poštovanja svetitelja da ih pobudimo, da se oni, kao dostojniji od nas, mole Bogu za nas i naše spasenje.

Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački

Episkop Sava Trlajić (svetovno ime Svetozar), rođen je 19. jula 1884. godine u Molu od oca Stefana i majke Jelisavete rođene Karakašević. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju sa velikom maturom u Novom Sadu, a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet završio je u Beogradu, a ispit Pravosuđa položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Rukopoložio ga je episkop temišvarski za đakona 19, a za prezvitera 27. istog meseca 1909. godine. Kao parohijski sveštenik službovao je u Peški i Bašaidu. Početkom 1927. izabran je za referenta, a ubrzo i za glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda. Kao udov sveštenik, zamonašio se 27. oktobra 1929. u manastiru Krušedolu. Ubrzo je proizveden za protosinđela i arhimandrita, i postavljen za starešinu manastira Krušedola. Za vikarnog episkopa sremskog postavljen je 30. septembra 1934. godine. Hirotonisao ga je patrijarh Varnava u Sremskim Karlovcima uz sasluženje episkopa: timočkog Emilijana, niškog Jovana, zahumsko-hercegovačkog Tihona i zletovsko-strumičkog Simeona. Za episkopa gornjokarlovačkog izabran je 22. juna 1938. godine. Posle smrti episkopa pakračkog Mirona (1941), bio je i administrator Pakračke eparhije. Početkom Drugog svetskog rata 1941, odbio je ponudu italijanskih okupacionih snaga da napusti eparhiju i pređe u Beograd. Uhapšen je 17. jula 1941. i zatočen zajedno sa još trojicom srpskih sveštenika i trinaest uglednih Srba u štalu ustaše Josipa Tomljenovića u Plaškom. Posle mučenja ustaše su vladiku Platona, zajedno sa sveštenicima: Bogoljubom Gakovićem, Đurom Stojanovićem i Stanislavom Nasadilom, vezali u lance i 19. jula odveli u Gospić. Tu su mučeni sve do polovine avgusta, kada je vladika odveden sa 2000 Srba prema planini Velebit. Negde na ovoj planini ispio je čašu mučeničke smrti sa hiljadama pravoslavnih Srba. Ni danas se ne zna gde je postradao episkop gornjokarlovački Platon. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1998. godine, vladika Sava proglašen je svetog i učislen u Imenoslkov Srpske crkve kao sveštenomučenik.

Beseda

o spasenju duše kao kraju vere

Kraj vaše vjere - spasenije dušama (I Pet. 1, 9).

Šta je kraj vere, braćo? Spasenje duše. Šta je cilj vere? Spasenje duše. Šta je plod vere? Spasenje duše. Mi ne držimo, dakle, veru radi vere nego radi spasenja duša naših. Niko ne putuje zbog puta nego zbog nekoga ilinečega, šta ga očekuje na kraju toga puta. Niko ne baca konopuvodu, u kojoj se neko davi, radi konopa nego radi davljenika, da ga spase. I veru je nama Bog dao kao put, na kraju koga putnici će primiti spasenje duša svojih. I kao konop dodao je Bog veru nama davljenima u mračnim vodama greha, neznanja i poroka, da bi pomoću vere spasli život svoj.

To je namena vere. Ko god zna, kolika je cena duše ljudske, kao i šta znači spasenje duše, taj mora priznati, da ništa u ovome svetu nema ni potrebnije ni korisnije od vere. Trgovac, koji nosi u zemljanom loncu drago kamenje, brižljivo i obazrivo čuva lonac, skriva ga i stražari nad njim. Da li zbog lonca ulaže trgovac toliki trud i brigu? Ne zbog lonca nego zbog dragog kamenja, koje je u loncu. Ceo naš zemaljski život je kao zemljan lonac, u kome se skriva jedna neisplativa dragocenost. Ta dragocenost jeste duša naša. Lonac je jevtin, ali dragocenost je dragocenost.Treba imati veru prvo u dragocenost duše ljudske, drugo u budući sjaj i život duše u carstvu Božjem, treće u Boga živoga, koji čeka da mu vratimo duše, koje nam je On i dao, i četvrto u mogućnost da se duša izgubi u ovome svetu. Ko ima veru u to četvrto, taj će znati čuvati dušu svoju, i znaće još, da je spasenje duše kraj njegovog puta, cilj njegovog verovanja, plod njegovog života, smisao njegovog bitisanja na zemlji, i opravdanje njegovih stradanja.

Mi verujemo radi spasenja duša naših. Ko ima istinitu veru, taj mora znati, da je vera radi spasenja duša. Ko misli, da njegova vera nečem drugom služi a ne spasenju duše njegove, taj niti ima istinitu veru niti poznaje dragocenost duše svoje.

O Gospode Isuse preblagi, Ti si nam dao veru svetlui pobedonosnu, Ti je ukrepi i održi u nama da bi nepostiđeni stali pred Tvoj Sud sa dušama čistim i svetlim. Tebi slava i hvala vavek. Amin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!