Vest: Danas slavimo Prepodobnog Georgija Mitilenskog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Georgija Mitilenskog.

 Prepodobni Georgije ispovednik:

Zbog velike dobrodetelji, koju zadobi dugim podvigom, bi ovaj Georgije izabran i postavljen za mitropolita Mitilenskog. I upravljaše svetitelj stadom slovesnim revnosno i mudro do starosti svoje. No kada nasta gonjenje pod Lavom Jermeninom, koji popiraše ikone svete, bi i ovaj sveti starac pozvat od cara u Carigrad na sabor episkopa, koji trebaše, po želji carevoj, da uništi ikonopoštovanje. No Georgije ne samo ne učini po želji zlobnoga cara, nego, sa još nekim hrabrim episkopima, ustade u zaštitu svetih ikona. Za to bi porugan i od cara prognan u predele Hersona, gde u telesnoj bedi i svakoj nevolji provede ostatak zemnog života svoga. Skonča i preseli se u besmrtni život oko 816 god. Bi čudotovorac i za života i po smrti zbog velike pravednosti svoje i ljubavi prema Gospodu Isusu.

Prepodobni Nil Sorski:

Jedan iz velikih otaca ruske crkve. Osnivač skitskog života monaškog u Rusiji. Skončao mirno 1508 god. Mošti mu počivaju u Sorskom manastiru. Njegov Ustav skitskog života predstavlja duhovno i praktično delo prvoga reda.

 Sveti mučenik Kaliopije:

Jedinac sin, od Boga isplakan, nekoga senatora iz Perge Pamfilijske. Blagočestiva mu majka Teoklija naučila ga beše u ranoj mladosti bogopoštovanju i čistom životu. Beše Kaliopije još mladić kada nasta strašno gonjenje hrišćana pod carem Maksimijanom. Da bi ga spasla smrti majka ga metnu u lađu, dade mu dovoljnu sumu novaca, i otprati ga u grad Pompeopolj. No drugčije beše ustrojeno Promislom Božjim. Iskrcav se u Pompeopolju Kaliopije popade usred neke burne mnogobožačke svetkovine. Pa kada on, na navaljivanje zaludele svetine, ne hte uzeti učešća u tome glupom piru, bi doguran vojvodi Maksimu, kome ispovedi, da je hrišćanin. Vojvoda naredi te ga biše olovnim štapovima, i na ognju pekoše, pa najzad svega ranjava u tamnicu vrgoše. Čuvši za mučenje svoga sina majka Teoklija razdade sve svoje imanje bednim i nevoljnim, a ona s nešto malo novca požuri u tamnicu svome sinu. Ušav u tamnicu, ona se pokloni pred svojim sinom i zavi mu rane. Najzad vojvoda izreče konačnu presudu, da se Kaliopije raspne na krst. U srcu majčinom mešaše se radost s bolom. Kada joj povedoše sina na gubilište, ona doturi dželatima pet zlatica, da bi raspeli sina njenog ne kao Gospoda nego naopako. To učini iz smernosti pred Gospodom. Na Veliki Četvrtak Kaliopije bi raspet naopako, i majka mu stajaše pod krstom blagodareći Boga. A kada ga drugi dan mrtva spustiše s krsta, ona pade na njega i sama izdahnu. Tako oboje izađoše pred presto Cara slave. Česno postradaše 304 god.

Prepodobni Danilo Perejaslavski:

Imao je kao naročiti podvig staranje o mrtvim. Kadgod bi čuo, da se našao neko zamrznut ili drugim načinom umrtvljen, on bi žurio, da ga pristojno sahrani i za njega se Bogu pomoli. Mirno skončao 1540 god. Mošti njegove cele počivaju.

Prepodobni Grigorije Sinait:

Veliki svetitelj i podvižnik Sinajski i Atonski.

BESEDA:

o traženju Živoga među mrtvima

Što tražite živoga među mrtvima? (Lk. 24, 5)

Angel Božji pita mironosice žene kao s čuđenjem: što tražite živoga među mrtvima? Tajnovidac Boga i sile Božje kao da hoće da kaže: kako ste mogli i za trenutak pomisliti, da je On plen smrti? Ne znate li, da je On načalnik života? Ne znate li, da je sav život kroz Njega, i da nijedan živi stvor ne može ni s koje druge strane pozajmiti ni jednu kap života? Zar vam On nije dovoljno pokazao na zemlji Svoju vlast nad životom i nad smrću? Ko dade život mrtvome Lazaru? Ko uze život neplodnoj smokovnici? O braćo moja, prestanimo i mi tražiti Živoga među mrtvima. Ako neko od nas još uvek traži Hrista među umrlim, neka prestane s tim dušegubnim trudom. To je uzaludni trud Jevreja i bezbožnika i nehrišćana. Mi znamo, da Gospod Životodavac nije u grobu nego na prestolu slave na nebesima. Duh nepomračen grehom gleda u nebo i ne vidi grob; i duh pomračen grehom gleda u grob i ne vidi nebo. Greh i dobrodetelj upravljaju duhovnim vidom čovečjim i otkrivaju mu svako svoj svet protivpoložan jedan drugom. Greh obara vid duha k zemlji i otkriva mu svet truleži; dobrodetelj uzdiže vid duha k nebu i otkriva mu svet besmrtni i - Hrista vaskrsloga kao Cara u tome svetu.

O braćo moja, ne tražimo život od stvorenja nego od Stvoritelja. I ne činimo još teži greh, na ime: ne tražimo Stvoritelja na groblju stvorenja, ni svetlosnog Besmrtnika u tami smrtnoj. Gospode Isuse, Pobedniče smrti, k Tebi vapijemo: vaskrsni i nas u život večni iz truleži i tame smrtne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!