Vest: Danas se sećamo i slavimo Sveštenomučenika Rafaila Šišatovačkog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog apostol Tadeja; Svetog mučenika Vasa sa decom; Svetog mučenika Rafailo Šišatovački.

Sveti apostol Tadej

Jedan od Sedamdesetorice, a ne onaj Tadej, koji beše jedan od Dvanaestorice apostola. Sv. Tadej prvo vide i ču Jovana Krstitelja, i primi krštenje od njega, a po tom vide Gospoda Isusa i sledovaše Njemu. Gospod ga uvrsti u Sedamdeset manjih apostola, koje posla po dva i dva pred licem Svojim (Lk. 10, 1). Posle slavnog Svog vaskrsenja i vaznesenja Gospod posla Tadeja u Edesu, rodno mesto Tadejevo, a prema Svome obećanju knezu Avgaru, koje ovome Gospod dade onda kada mu posla ubrus sa likom Svojim. Celivanjem toga ubrusa Avgar bi isceljen od gube, no ne sasvim. Malo gube beše mu ostalo još na licu. Kada se sv. Tadej javi Avgaru, ovaj ga primi sa velikom radošću. Apostol Hristov pouči ga veri istinitoj i potom krsti. Kada kršteni Avgar izlazaše iz vode spade i ostatak gube s njega, i bi zdrav potpunce. Proslavivši Boga knez Avgar hoćaše da i njegov narod pozna Boga istinoga i da Ga proslavi. I sazva knez sve građane Edese pred apostola svetog Tadeja, da čuju propoved o Hristu. Čuvši reči apostolske i videvši čudesno isceljenog kneza svoga ljudi odbaciše idole i nečisto življenje, primiše veru Hristovu, i krstiše se. I tako se grad Edesa prosveti verom Hristovom. Knez Avgar iznese mnogo zlata i ponudi apostolu, no Tadej mu reče: "kad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?" I propovedaše sv. Tadej Jevanđelje po Siriji i Finikiji. Upokoji se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom. 

Sveta mučenica Vasa sa decom

Sveta mučenica Vasa, i deca njena: Teognije, Agapije i Pist. Vasa beše žena nekog idolskog žreca, no uz to potajna hrišćanka. Svoje sinove vaspita u duhu hrišćanskom. Sam muž omrze je zbog vere i predade je sudiji na mučenje zajedno sa sinovima. Posle muka ljutih sinovi njeni biše mačem posečeni (misli se u Edesi, u Makedoniji). Vassa beše sva radosna što vide svoje sinove kako česno svršiše svoj mučenički podvig za Hrista, i sama još sa većom voljom pođe od muke na muku. Kada je baciše u more, angeli se javiše i odvedoše je do jednog ostrva u Mramornom moru, gde bi mačem posečena, u vreme Maksimijana. Tako sveta Vassa dvostruko se udostoji carstva Hristova, i kao mučenica i kao majka mučenika.

 Prepodobni Avramije Smolenski

Rođen u gradu Smolensku, a prema molitvama roditelja svojih. Stupi rano u monaštvo i predade se velikom podvigu podražavajući drevne oce pustinjske. Docnije osnovao manastir Sv. Krsta kod Smolenska. Pretrpeo mnoga iskušenja od demona i ljudi, sa velikim strpljenjem i blagodarnošću Bogu. Prilikom velike suše nizveo kišu molitvom svojom. Proživevši 50 godina u monaškom činu upokojio se mirno u Gospodu oko 1220 god.

Sveti praoci Avram, Isak i Jakov

Spominju se i u nedelju praotaca pred Božić kao pravednici i ugodnici Božji.

Sveštenomučenik Rafailo Šišatovački

Sveštenomučenik Rafailo (u svetu Georgije) Momčilović rođen je 23. aprila 1875. godine od oca Velimira i majke Perside, u bačkom mestu Deronje, gde je završio osnovnu školu. Kada je navršio deset godina odlazi u manastir Kovilj, a potom u manastir Bođane. Monaški postrig primio je 26. oktobra 1896. godine u manastiru Manasiji od igumana Mirona (Đorđevića). Mitropolit Mihailo rukopoložio je Rafaila, 23. novembra 1896. godine, za jerođakona. Uporedo sa duhovnim uzrastanjem, Rafailo je usavršavao i slikarsku veštinu. Likovno obrazovanje sticao je u Beogradu, Moskvi i Italiji. Uradio je ikonostase u crkvama u Velikoj Krsni (1902), manastiru Rakovici (1905/6), Paciru i Gornjem Kovilju (1908-10) i u crkvi Ružici u Beogradu (1925/6). Jeromonah Rafailo uradio je dosta pojedinačnih ikona, zatim portreta crkvenih ličnosti, a bio je i odličan pejzažista. Drugi svetski rat arhimandrit Rafailo dočekao je u manastiru Šišatovcu kao iguman. Ustaše su ga uhapsile, zajedno sa trojicom šišatovačkih monaha, Dimitrijem, Germanom i Teofanom 25. avgusta 1941. i otpremili vozom za Slavonsku Požegu. Tokom putovanja iguman Rafailo je mučen na razne načine: udaran raznim predmetima i čupana mu je brada. U logoru u Slavonskoj Požegi, sa četiri stotine uhapšenih Srba, nastavljeno je stradanje sveštenomonaha Rafaila. Posle nezapamćenih muka izdahnuo je 3. septembra 1941. godine. Do danas nije poznato gde je sahranjen. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1999. godine, iguman Rafailo proglašen je za svetog i unet u Imenoslov Srpske crkve kao sveštenomučenik. Datum njegovog spomena je 3. septembar - dan postradanija.

Beseda

o čudesnom kamenu u Sionu
Evo, ja mećem u Sionu kamen, za osnov,
kamen izabran, mnogocen, krajeugolan,
čestan, temelj pouzdan; ko vjeruje u nj
neće se postidjeti (Isa. 28, 16).
Ovaj čudesni kamen, braćo, jeste sam Gospod naš Isus Hristos. Jer da je prorok mislio na običan kamen, ne bi spominjao veru u njega, inače bi on proricao idolopoklonstvo. I kod proroka Danila govori se o kamenu, koji se odvali odbrda i razbi velikog idola i poraste kao gora velika, i ispuni svu zemlju (Dan. 2, 34). Proročanstvo o kamenu kod Danila je za neznabošce, a kod Isaija za Jevreje. Gospod Isus Hristos je taj kamen, koji je postavljen prvo u osnov svukolikog Božjeg stvaranja jer On je Slovo Božje i slovesnost Božja; drugo u osnov Staroga Zaveta kao pripremnog, i treće u osnov Novog Zaveta kao završnog. Kamen krajeugolan to jest kamen najjači i najtvrđi, koji vezuje i spaja drugo kamenje i drži duvarove raznih pravaca u jedinstvu i celini. Ako se posmatra Gospod Hristos unutra u nama, On je krajeugolni kamen, koji vezuje i spaja razne naše duhovne sposobnosti u jedinstvo i celinu, tako da sve dejstvuju u jednom pravcu, u pravcu Boga i Carstva Božjeg. Ako li se posmatra Hristos Gospod u istoriji ljudskoj, On je krajeugolni kamen, koji vezuje i spaja Jevrejstvo i neznaboštvo u jedan dom Božji, u crkvu Božju. Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos (I Kor. 3, 11), govori apostol Novoga Zaveta u saglasnosti sa prorokom Staroga Zaveta. Ko god je do sad verovao u taj Kamen Spasenja, nije se postideo. Niti će se ikad iko postideti ko bude u nj verovao. Jer je taj kamen temelj pouzdani vaistinu kamen izabran mnogocjen i čestan.
O Gospode Isuse, Kamenu spasenja našega, ukrepi veru u nama, svetu i spasonosnu veru u Tebe, jedinoga Spasitelja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!