Vest: Danas se pomolite za neustrašivost, zdravlje i snagu svoje dece.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Simeonu Mirotočivom.

Sveti Simeon Mirotočivi

Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre bio kršten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane član crkve pravoslavne. Najpre zavisio u državnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan. Kada je utvrdio državu, i veru pravoslavnu u državi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaški čin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. Žena njegova Ana takođe primi monaški čin, dobije ime Anastasija i povuče se u ženski manastir. Posle dve godine inočestva u Studenici Simeon ode u Svetu Goru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin provodili su dane i noći u molitvi. Tu su sagradili šest paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Preteči i svetom Nikolaju. Kupe ruševine Hilandara i sagrade divan manastir, u kome Simeon poživi samo osam meseci pa skonča. Kad je bio na izdisaju, Sava ga, po njegovoj želji, položi na prostu rogozinu. Sa očima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blaženi starac izusti ove reči: "Vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda!" I preseli se ka Gospodu 13. februara 1200. godine.

Prepodobni Martinijan

Divno je i predivno žitije ovoga svetitelja, i vredi ga pročitati u celini. Šta on sve nije pretrpeo samo da ispuni zapovesti Gospodnje! U osamnaestoj godini udaljio se u planinu, zvanu Kovčežna, u Kapadokiji, i tu proveo dvadesetpet godina u postu, bdenju, molitvi, i borbi sa mnogim iskušenjima. Kad je jedna žena došla da ga kuša, i on vidi da će pasti u greh s njom, skoči bos u oganj i postoji u ognju dok mu bol ne nagna suze na oči i ne ubije u njemu svaku požudu. Kad su nastala druga iskušenja, on pobegne na neku usamljenu stenu u moru, i tu je živeo. No kad, pri nekom brodolomu, i na tu stenu ispliva neka žena, on skoči u more da se udavi, ali delfin ga dočeka na leđa i iznese na obalu, po Božjem Promislu. Tada se reši da se više nigde ne nastanjuje stalno, nego neprestano da putuje. I tako za dve godine prođe 164 grada, ispravljajući i savetujući ljude. Najzad stigne u Atinu gde i skonča 422. godine.

Sveta Zoa i Fotonija

Zoa beše najpre razvratnica i kušateljka svetoga Martinijana, pa kada vide ovoga isposnika da skoči u oganj, da bi ubio u sebi svaku požudu, ona se gorko pokaja, ode u jedan manastir u Vitlejemu gde se kao isposnica i zatvornica junački podvizavala. Iskajavši sve grehe svoje, ona dobi od Boga dar čudotvorstva. Svetu Fotiniju bura morska izbaci na ostrvo, na kome se sveti Martinijan beše usamio. Martinijan se odmah udalji s ostrva, a Fotinija skonča tu u postu i molitvi.

Običaji

Na današnji dan, u spomen na Svetog Simona, održavali su se vašari, a danas je to samo običaj u Valjevskoj Mionici. Narodni običaji kažu da bi na ovaj dan trebalo da se pomolite svetitelju za neustrašivost, zdravlje i snagu vaše dece, a ukoliko to učinite iskreno i od srca, Sveti Simeon će vam uslišiti molbe. 

Beseda

o ljubavi iznad svake ljubavi

Koji ljubi oca ili mater više nego mene,
nije mene dostojan (Mat. 10, 37)
Celo Jevanđelje uči da treba ostaviti manje radi većeg, prolazno radi neprolaznog, gore radi boljeg, jevtinije radi dragocenijeg. Kad ne bi Jevanđelje obećavalo veće vrednosti, ko bi onda ostavio manje? Kad ne bi otkrivalo sjaj dragocenijih blaga, ko bi napustio blaga jevtinija? Ko bi ostavio med i mleko, ako nije našao nešto slađe? Ko bi ostavio oca i majku, ako nije našao nekog srodnijeg? Ko bi napustio decu i prijatelje, ako nije poznao nekog milijeg? Ko bi dragovoljno predao ovaj život mučenju i smrti, ako nije nazreo život besmrtni? Gospod Hristos je slađi od meda i mleka; bliži nam srodnik od našeg oca i majke; miliji od dece i prijatelja; dragoceniji od svih blaga vidljivih, skuplji od ovog života, jer daruje život besmrtni. Sve je u svetu gore od Njega, i manje i gorče, i slabije, i jevtinije i prolaznije od Njega. Ko Njega primi, tome je lako sve ostaviti, sve, zato što je primio najbolje i najboljeg.
O Gospode Isuse, riznico svih blaga neprolaznih, pomozi nam odrešiti se od svega i priljubiti se Tebi, živote naš i dobro naše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!