Vest: Danas obeležavamo Svetog Sveštenomučenika Vasilija Amasijskog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti Sveštenomučenik Vasilije Amasijski.

Sveštenomučenik Vasilije episkop Amasijski:

Likinije, zet cara Konstantina, čijom sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin, no kada dobi od cara na upravu ceo Istok, on poče najpre tajno a posle javno goniti hrišćane i utvrđivati idolopoklonstvo. Žena njegova tugovaše zbog toga veoma, no ne može odvratiti muža svoga od nečestija. Predavši se idolopoklonstvu Likinije se predade bezmerno svima strastima, a najviše ženoneistovstvu. Pri napadu ove nečiste strasti on htede oskvrniti devicu Glafiru, koja stajaše u službi caričinoj. Ova se požali carici, i carica je tajno posla iz carskog dvora u Nikomidiji u oblast Pontijsku. Devica dostiže grad Amasiju, i tu bi srdačno primljena od episkopa Vasilija i ostalih hrišćana. Beše Glafira vrlo radosna, što je Bog spase u devičanstvu i pisaše o tom carici. I carica se radovaše i šiljaše joj novaca za hram Amasijski. No jedno pismo Glafirino, upućeno carici, pade u ruke carskom evnuhu, koji ga pokaza caru Likiniju. Saznavši car gde se nalazi Glafira, odmah posla, da se dovede u Nikomidiju, i ona i episkop. U međuvremenu umre Glafira, te vojnici dovedoše samo Vasilija vezana. Posle muka i tamnice blaženi ovaj muž bi posečen i bačen u more, 322 god. Njegovi klirici, po ukazanju angela Božjega, nađoše mu telo blizu grada Sinopa, izvukoše iz vode pomoću ribarskih mreža, i preneše u Amasiju, gde ga česno sahraniše u hramu, koji on svojim trudom i podiže. Car Konstantin diže vojsku na Likinija, pobedi ga, uhvati i posla na zatočenje u Galiju, gde skonča svoj bogomrski život.

Sveti Janićije Devički:

Srbin iz Zete. Kao mladić, obuzet ljubavlju Hristovom, ostavi dom i domaće svoje, i udalji se u predeo Ibra, u uščelje Crne Rijeke, u pešteru tesnu, u kojoj se, po predanju, pre njega podvizavao sv. Petar Koriški. No kada se slava njegova poče glasiti među ljudima, on odbeže u Drenicu, i sakri se u gustu šumu Devičku. Godine je proveo sv. Janićije tu u samoći, u ćutanju i u molitvi. Po predanju knez srpski Đurađ Branković dovede mu svoju poludelu ćerku, koju svetitelj isceli. Iz blagodarnosti Đurađ podigne manastir na tom mestu, poznat i danas pod imenom Devič. Tu počivaju svete i čudotvorne mošti Janićijeve. U tom manastiru podvizavala se skoro do u naše dane jedna čuvena i bogougodna isposnica, monahinja Efimija, bolje poznata u kosovskom kraju pod imenom: Blažena Stojna. Upokojila se u Gospodu 1895 god.

Sveti Stefan episkop Permski:

Rus poreklom; od malena odan molitvi i bogomisliju; kao mladić ode u Rostov, gde se u manastiru sv. Grigorija Bogoslova zamonaši. Saznavši za Permsku Zemlju, svu zaraslu u korov neznaboštva, poželi Stefan da bude misionar u toj zemlji; odmah se preda izučavanju jezika permskog, a kada savlada jezik, sastavi azbuku i prevede crkvene knjige na taj jezik. S blagoslovom mitropolita Moskovskog on se, kao prezviter, uputi na svoj apostolski posao i sa apostolskom revnošću poče propovedati Jevanđelje u gustom mraku neznaboštva permskog. Krstivši nekoliko duša on se potrudi te sagradi u Permi hram sv. Blagoveštenja. A kada se crkva Božja u Permi umnoži, to on bude posvećen za episkopa. Podnoseći svaki trud, muku, zlobu i poniženje, on uspe da razagna tamu među permskim neznabošcima i da ih obasja svetlošću Hristovom. U starosti ode još jednom u Moskvu, no tamo i skonča zemni život svoj i preseli se ka Gospodu, 1396. god.

BESEDA:

o Hristu kao potvrdi svega dobra

Jer sin Božji Isus Hristos kojega mi

vama propovijedasmo ja i Silvan i Timotije,

ne bi da i ne, nego u njemu bi da (II Kor. 1, 19).

Hristos nije svetlost i tama nego samo svetlost. Hristos nije istina i laž nego samo istina. Niti je Hristos život i smrt - On je samo život. Niti je On moć i nemoć - On je samo moć. Niti je On ljubav i mržnja - On je samo ljubav. On je da za svako dobro i u Njemu nema kolebanja između da i ne. Njegova je nauka sva čista, sva istinita, sva svetla, sva čovekoljubiva. Njegov put je tačno prosečen, i On ne dopušta naginjanja ni na levo ni na desno. Ni senka od greha ne može se zaustaviti na nauci Njegovoj niti naći mesta na putu Njegovom. Njegova ličnost je vaploćenje dobra; i sve što je dobra u Njemu je, a sve što je greha, laži, zlobe i nepravde van Njega je. Takvu nauku, takav put i takvu ličnost propovedali su apostoli Božji - nauku koja označava potvrdu dobra i otkriće bezmernog majdana dobra; put koji vodi k ostvarenju i večnoj nasladi toga dobra; ličnost, koja u Sebi sadrži sve dobro i svu potvrdu dobra.

Držimo se, braćo, i mi te jedinstvene Ličnosti, tog jedinstvenog puta i te jedinstvene nauke.

Svesilni Gospode, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga, da bi i naš maleni život na zemlji bio potvrda dobra a ne odricanje dobra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!