Vest: Danas obeležavamo Svetog sveštenomučenika Platona Banjalučkog

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici dans slave Svetog sveštenomučenika Platona Banjalučkog.

 Prepodobni Teodor Sikeot:

Beše mu mesto rođenja selo Sikea u Galatiji, zbog čega bi prozvan Sikeot. Još kao desetogodišnji dečak Teodor se predavaše trudnom postu i svenoćnoj molitvi po ugledu na nekoga starca Stefana, koji življaše u njegovom domu. Majka mu Marija beše bogata udovica i nameravaše svoga sina posvetiti vojnome zvanju. Ali joj se javi u snu sv. Đorđe i izvesti je, da je Teodor namenjen na službu ne caru zemaljskom nego caru nebeskom. I Teodoru se javljao sv. Đorđe mnogo puta bilo da ga pouči bilo da ga spase kakve opasnosti, u koju su ga zlobni demoni stavljali. Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice. Podvig Teodorov nadmašavao je svojom surovošću podvige svih živih podvižnika njegovog vremena. Mučio je telo svoje i glađu i žeđu i železnim okovima i svenoćnim stajanjem na molitvi. Sve samo da bi dušu svoju vezao ljubavlju za Boga i učinio je potpunom gospodaricom nad telom. Na Teodorovu ljubav odgovorio je milostivi Gospod ljubavlju. On mu je darovao velike moći nad zlim dusima i nad svima bolestima i mukama ljudskim. Bio se pročuo na sve strane kao čudotvorni iscelitelj. Zbog velike čistote i duhovnosti bude i preko volje posvećen za episkopa Anastasiopoljskog. Na episkopskoj službi provede 11 godina, i onda umoli Boga, da ga oslobodi te službe, da bi se ponovo posvetio svome omiljenom podvigu. Po tom se vrati u svoj manastir, gde u starosti preda dušu svoju Gospodu, radi koga je dragovoljno mnogo stradao. Skončao je u početku carovanja cara Iraklija oko 613 god.

Sveti mučenik Leonid:

Otac Origenov. Postradao za Hrista u Aleksandriji 202 god. Najpre mu carskim ukazom sve imanje oduzeto, a po tom na smrt osuđen. Origen pisao ocu u tamnicu: "Oče, ne brini za nas, i ne izbegavaj mučeništva zbog nas" (tj. zbog dece).

Prepodobni monah Vitalije:

U vreme patrijarha Jovana Milostivog pojavi se neki mladi inok, koji čim dođe sastavi spisak svih razvratnica u Aleksandriji. Podvig ovoga inoka beše izuzetan i jedinstven. Preko dana on se naimaše da radi najteže poslove, a noću je odlazio u bludne domove, davao zarađeni novac kakvoj razvratnici i s njom se zatvarao u sobu na celu noć. Čim bi se zatvorili, Vitalije bi umolio ženu, da ona legne i spava, a on bi u uglu sobe provodio celu noć u molitvi Bogu za tu grešnicu. Tako bi sačuvao grešnicu da ne greši bar jedne noći. Druge noći išao bi kod druge, treće kod treće, i tako redom dok ne bi izređao sve, pa se ponovo vraćao kod one s kojom je počeo. Po njegovim savetima mnoge su se grešnice ostavile svoga prljavog zanata, te jedne su se udale, druge pošle u manastir, treće krenule na pošten rad i zaradu. Svim tim ženama zabranjivao je Vitalije da objavljuju zbog čega on dolazi kod njih. Zbog ovoga postane Vitalije sablazan za svu Aleksandriju. Ljudi su ga na ulici ružili, pljuvali, pa i tukli. No on je sve strpljivo snosio, javljajući svoju dobrodetelj Bogu a krijući je od ljudi. Kada on umre, tada se dozna sve o njemu. Na njegovom grobu počnu se događati mnoga čudotvorna iscelenja; narod sa raznih strana počne donositi svoje bolesnike na njegov grob. Popljuvan od ljudi on je bio i ostao proslavljen od svevidećeg Boga.

 Sveti sveštenomučenik Platon Banjalučki:

Episkop Platon (Jovanović) rođen je u Beogradu 1874. godine. Zamonašio se kao učenik trećeg razreda Bogoslovije u Beogradu. Duhovnu akademiju u Moskvi završio je 1901. godine. U Prvom svetskom ratu bio je vojni sveštenik. Za episkopa Moravičkog izabran je 1936. godine, za episkopa ohridsko-bitoljskog 1938, a godinu dana kasnije premešten je u Banja Luku. Ustaše su ga uhapsili 5. maja 1941. godine i odveli, zajedno sa protom Dušanom Subotićem, arhijerejskim namesnikom iz Bosanske Gradiške, izvan Banja Luke gde su ih ubili i bacili u reku Vrbanju. Vladičino unakaženo telo pronađeno je u selu Kumsalima. Prvobitno je sahranjen na vojničkom groblju u Banja Luci, a 1973. prenet je u banjalučku Sabornu crkvu.

BESEDA:

o sili Božjoj u slabosti ljudskoj

Kad sam slab onda sam silan (II Kor. 12, 10).

U Svetom Pismu nema protivrečnosti, te i ove reči nisu protivrečnost, ma da tako zvuče. Telesan se upravlja po zvuku, a duhovan po smislu. Za telesnog čoveka svuda je protivrečnost, jer on se boji prepona, i bega i od senke, ako mu se ova učini preponom. Duhovan čovek je kao vitez, koji voli da savlađuje prepone. Za duhovna čoveka u ovim se rečima krije cela nauka o spasenju. Kad sam slab onda sam silan. To jest, kad sam svestan svoga ništavila i svemoći Božje, onda sam silan. Kad znam, da sam od sebe ne mogu nikakvo dobro učiniti ni sebi ni drugome, i kad se sav položim na moć i milost Božju, onda sam silan. Kad osećam da ja davljenik u ovome svetu, nisam u stanju ni pruženu ruku Božju sam svojom silom prihvatiti, nego vapijem k Bogu, da me rukom Svojom prihvati i izvuče iz dubine grehovnog ponora, onda sam silan. Kad vidim, da sam slaba i prazna trska usred burnih vetrova i poplava, trska koju Bog može ispuniti Svojom svesilnom blagodaću, i kad se s verom pomolim za Božju blagodat, onda sam silan.

O bezsilna braćo moja, položimo se na silu Božju, da bi u ništavilu svome bili silni. Po čoveku ste nemoćni, no po Bogu ste silni. Prilepite se k Bogu, i sva sila Božja biće uz vas. Ispovedite pred Bogom nemoć svoju, i Bog će Vam poslati svemoćnu blagodat Svoju. Ovo vam potvrđuje apostol svojim primerom i svojim iskustvom: kad sam slab, veli, onda sam silan. Vaistinu, nema protivrečnosti u Svetom Pismu. Telesan čovek govori o protivrečnosti po zvuku reči, a duhovan ulazi u smisao, i rasejava prividnu protivrečnost opitom.

O vaskrsli Gospode, smiluj se nemoći našoj, i ispuni nas svesilnom blagošću Svojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!