Vest: Danas obeležavamo Svetog Atanasija Velikog i Svetog Mihaila

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Atanasija Velikog i Svetog Mihaila.

Sveti mučenici Esper, Zoa, Kiriak i Teodul:

U vreme cara Adrijana (117-138) neki Katal neznabožac kupi kao robove Espera, ženu mu Zou i sinove njihove Kiriaka i Teodula. Kako ovi behu ubeđeni hrišćani, to ne htedoše ništa okušati od idolskih žrtava, nego ono što im se davaše oni bacahu psima, a sami gladovahu i trpljahu. Saznavši za ovo Katal, razgnevi se veoma, pa poče teško istjazavati sve svoje robove. Najpre mučaše decu, no deca ostaše nepokolebljiva u veri, i, šta više, tražahu od mučitelja teže muke. Najzad svi četvoro budu bačeni u ognjenu peć gde posle blagodarne molitve predadu duh svoj Gospodu. Tela njihova ostanu čitava i neopaljena od ognja.

Sveti Atanasije Veliki:

U današnji dan praznuje se prenos njegovih moštiju i čudesa od istih. A život i rad ovoga velikog svetitelja opisan je pod 18. januarom.

Sveti mučenici Boris i Gljeb:

Sinovi velikoga kneza Vladimira, pokrstitelja ruskog naroda. Do svoga krštenja Vladimir imaše mnogo žena, i od njih decu. Boris i Gljeb behu braća od jedne majke. Pred smrt Vladimir razdeli državu na sve svoje sinove. No Svjatopolk, najstariji mu sin, knez kijevski, poželi da uzme i delove namenjene Borisu i Gljebu. Zato posla ljude te na jednom mestu ubi Borisa, a na drugom Gljeba. Behu ova dva brata neobično pobožna i u svemu bogougodna, i sretoše smrt sa molitvom i uzdizanjem svoga srca ka Bogu. Njihova tela ostanu netljena i blagouhana, i budu sahranjena u gradu Višgorodu gde do dana današnjega ishodi iz njih blagodatna sila, koja isceljuje ljude od raznih bolesti i muka.

Sveti Mihail (Boris), car Bugarski:

Rođen i vaspitan kao neznabožac. Boris se pokrsti pod uplivom svoga strica Bojana i sestre svoje. Na krštenju dobije ime Mihail. Patrijarh Fotije pošalje mu sveštenike, koji postepeno krste sav bugarski narod. Mnogi velikaši u Bugarskoj protivili su se novoj veri, ali je nova vera pobedila, i krst se zablistao na mnogim hramovima što ih podiže blagočestivi car Mihail. Veru među Bugarima, kao i među Srbima, utvrdiše naročito Petočislenici Ohridski, učenici svetih Kirila i Metodija, koji su narodu propovedali na narodnom, slovenskom jeziku, nauku Hristovu. Mihail se zamonaši u starosti i povuče u manastir. No kad njegov sin Vladimir poče kvariti delo očevo i suzbijati Hrišćanstvo, Mihail se obuče ponovo u vojvodsko odelo, pripasa mač, skide Vladimira s prestola pa postavi mlađeg sina Simeona. Potom ponovo obuče monašku rizu, povuče se u tišinu, i u podvigu i molitvi mirno skonča zemni život "u blagoj veri, u pravom ispovedanju Gospoda našega Isusa Hrista, velik, česan i blagoveran", i preseli se u nebeski život 2. maja 906. godine.

BESEDA:

o izvoru žive vode i o suhom bunaru

Čudite se tome, nebesa... veli Gospod, jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi bunare, bunare isprovaljivane, koji ne mogu da drže vodu (Jerem. 2, 12-13)

Je li ovo rečeno samo za onda, ili i za danas? Izvesno, i za danas. Je li ovo rečeno samo za narod jevrejski, ili i za naš narod? Izvesno, i za naš narod. Kao što je rečeno: ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne samo za ono vreme nego i za sva vremena, i ne samo za jevrejski narod nego za sve narode, tako i ovo. I ovo važi i danas i uvek, za svaki narod i za svakog čoveka, koji god okreće leđa izvoru vode žive u dvorištu svome i kopa bunar, da iz njega pije kišnicu.

Izvor žive vode je sam Gospod, nepresušan, obilat i sladak. Bunar je svaki posao ljudski, koji se radi nasuprot Boga i Božjeg zakona, i od koga ljudi očekuju napredak i sreću i utoljenje svoje gladi i žeđi. Takav je bunar bezboštvo, i srebroljublje, i proždrljivost, i razvrat, i vlastoljublje, i sujeta, i poklonjenje idolima, i gatarstvo, i sve ostalo što ima đavola za savetnika, greh za kopača, a lažnu nadu za vodonošu. Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! veli Gospod, kako se izbezumi čovek, i poče da ostavlja živu vodu i da kopa bunar u vrelom ugljevlju, koje mu još više raspaljuje žeđ!

O braćo, i naš narod učini dva zla, jer zaboravi Gospoda kao izvor svakoga dobra, i jer pođe da traži sebi dobra u zlu i kroz zlo. Može li se naći voda u ognju? i pšenica u pesku? Ne može, ne može, braćo. Još manje se može naći mira, i sreće, i zadovoljstva, i radosti, i života, i ma kakvog dobra, u bunarima greha i bezboštva.

O Gospode, besmrtni izvore svakoga dobra što srce ljudsko može poželeti i što um ljudski može zamisliti, smiluj se nama grešnim i nedostojnim. Odvrati nas moćnom desnicom Tvojom od bezbožnih i uzaludnih poslova naših, i napoj nas slatkom i živom vodom Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!