Vest: Danas obeležavamo Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov.

Sveti Jovan Bogoslov, apostol i jevanđelist:

Spomen ovog velikog apostola i jevanđelista praznuje se 26. septembra. No 8. maja spominje se čudo projavljeno od groba njegova. Kada, naime, Jovanu beše više od sto godina, on uze sedam svojih učenika, iziđe iz Efesa i naredi učenicima da iskopaju grob u vidu krsta. Potom siđe starac živ u taj grob, i bi pogreben. Kada docnije otvoriše verni grob Jovanov, ne nađoše tela u grobu. A 8. maja svake godine dizaše se neka prašina od groba njegova, od koje se isceljivahu bolesnici od raznih bolesti.

Prepodobni Arsenije Veliki:

Ovaj slavni svetitelj rodom bi od jedne patricijske familije u Rimu, i dobro školovan, kako u svetskim naukama i filosofiji tako i u duhovnoj mudrosti. Ostavivši svu sujetu svetsku, on se predade crkvi na službu, i bi đakonom velike crkve u Rimu. Neoženjen, povučen, ćutljiv, molitven, Arsenije mišljaše tako proživeti ceo život svoj. No Promisao Božja upravi njegov životni put drukčije. Car Teodosije ga uze za vaspitača i učitelja svojih sinova: Arkadija i Honorija, i postavi ga za senatora okruživši ga velikim bogatstvom, i počastima, i raskoši. No sve ovo više pritiskivaše srce Arsenijevo, nego što ga zadovoljavaše. Desi se jedanput, da Arkadije učini neku krivicu, i Arsenije ga zato kazni. Uvređeni Arkadije smišljaše tešku osvetu svome učitelju, za koju kad sazna Arsenije, preobuče se u odelo prosjačko, ode na obalu morsku, sede u lađu i otplovi u Misir. Kada stiže u slavni Skit, postade učenik slavnoga Jovana Kolova, i predade se podvigu. Smatraše sebe mrtvim; i kad mu neko javi, da mu je jedan bogati srodnik umro i njemu zaveštao sve imanje, on odgovori: "Pa ja sam pre njega umro, kako mu, dakle, ja mogu biti naslednikom?" Povučen u jednu pustinjsku keliju kao u grobnicu, on je povazdan pleo kotarice od palminog lišća, a noću se Bogu molio. Izbegavao je ljude i svaki razgovor s ljudima. Samo prazničnim danima izlazio je iz kelije i dolazio u crkvu na pričešće. Da se ne bi olenjio, on je sebi često postavljao pitanje: "Arsenije, zašto si došao u pustinju? Proveo je pedeset pet godina kao pustinožitelj, i za sve to vreme bio je ugled monasima, i slava monaštva uopšte. Svega je poživeo sto godina, i skončao je mirno posle dugovremenog truda i dobrovoljno naloženog na sebe mučeništva 448. godine. Preseli se u carstvo Hrista Gospoda, koga ljubljaše svim srcem svojim i svom dušom svojom.

Sveta Emilija:

Mati svetog Vasilija Velikog. U mladosti želela ostati doživotnom devojkom, no bude prinuđena u brak. Rodila devetoro dece, i tako ih nadahnula duhom Hristovim, da su petoro od njih postali svetitelji hrišćanski, i to: Vasilije Veliki, Grigorije, episkop niski, Petar, episkop sevastijski, Makrina i Teozvija. U starosti ustrojila manastir gde je živela sa svojom ćerkom Makrinom, i gde se upokojila u Gospodu 8. maja 375.

Prepodobni Arsenije Trudoljubivi:

Prepodobni Arsenije Trudoljubivi monah kijevski. Nikad sebi nije odmora davao, no neprekidno se trudio. Hranu je uzimao samo jednom dnevno, po zalasku sunca. Podvizavao se i upokojio u XIV veku.

BESEDA:

o zlu kao plodu misli ljudskih

Čuj, zemljo, evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovijeh, jer ne paze na moje riječi, i odbaciše zakon moj (Jerem. 6, 19)

Vidite li, braćo, gde raste i gde sazreva zlo? Ne u krilima Božjim nego u mislima ljudskim. U misli ljudske zlo biva posejano od sile demonske, ili od strasti telesnih. U mislima ljudskim zlo raste, i grana se, i razmnožava se, i cveta, i lista, i najzad plodove pokazuje. Blagovremeno Bog opominje ljude, da se trgnu od zlih misli svojih, kako zlo ne bi sazrelo u duši ljudskoj i donelo gorke i smrtonosne plodove svoje. Blagovremeno opomenu Bog Kaina, no Kain ne hte čuti opomenu, nego pusti da zla pomisao na brata donese zao plod, bratoubistvo.

Koje su misli zle? Sve one koje idu nasuprot zakonu Božjem, reči Božjoj. Zle misli su samovoljni zakon čovečji, koji čovek samome sebi propisuje mimo i nasuprot zakonu Božjem. Ako li je pak čovek odlučno rešen da se drži zakona Božjeg, zle misli su tada nemoćne kao senke, koje se brzo pojavljuju no isto tako brzo i iščezavaju. Tada je čovek gospodar nad mislima svojim, jer oseća Boga kao gospodara nad sobom. Tada je zakon Božji zakon, a zle misli ljudske ništa.

Evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, govori Gospod. Kakvo zlo? Plod misli njihovijeh. To jest: ja ću dopustiti samo da požnju ono što su posejali i odnegovali; jer zlo niti je Moje seme, niti Moja žetva. Zlo koje ću ja pustiti na bezakone ljude, jeste plod misli njihovih. Po mislima svojim trebalo je oni da cene, kakvo će ih zlo snaći, kao što sejač po semenu ceni, šta će imati da žanje.

O Gospode krotki i nezlobni, spasi nas od našeg sopstvenog zla, koje smo sami u sebi odnegovali. Otkloni zle plodove zloga useva, molimo Ti se. I pomozi nam počupati zlo seme iz duše svoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!