Danas obeležavamo Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru
Sveti apostol Simeon:
Jedan od Sedamdeset apostola. Bi sin Kleopin, a Kleopa opet bi brat Josifa, obručnika Presvete Bogomatere. Videvši čudesa Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, poverova Simeon, i bi ubrojan u Sedamdeset apostola. Sa velikom revnošću i hrabrošću propovedaše on Jevanđelje Hristovo svuda po Judeji. A kada zlobni Jevreji ubiše Jakova, brata Gospodnjeg i prvog episkopa crkve Jerusalimske, gurnuvši ga s visine hrama i udarivši ga motkom po glavi, tada bi ovaj Simeon, rođak Jakovljev, postavljen za episkopa u Jerusalimu. I on, kao drugi episkop u Svetome Gradu, upravljaše crkvom Božjom sa mudrošću i silom sve do duboke starosti. Beše mu preko 100 godina kada postrada. A njegovo stradanje bi ovako: u vreme cara Trajana beše podignuto dvojako gonjenje u Palestini, na potomke Davidove i na Hrišćane. Zlobni ljudi optužiše Simeona i kao jedno i kao drugo. Sveti Simeon pretrpe velike muke i najzad bi raspet na krstu, kao i njegov Gospod, kome verno posluži na zemlji.
Prepodobni Stefan episkop Vladimirski:
Učenik sv. Teodosija Pečerskog. Bi Stefan neko vreme iguman Pečerske Lavre i potrudi se mnogo oko blagočinog ustrojenja monaškog života i oko ukrašenja hramova. No vrag raspali kod monaha zlobu protiv njega, te ga ne samo svrgoše sa igumanstva nego ga i proteraše iz manastira. No Bog koji ne ostavlja pravednika dugo pod poniženjem od nepravednika, upravi život prep. Stefana tako, da on bi izabran za episkopa Vladimirskog. Kao arhijerej Božji Stefan upravljaše crkvom do starosti svoje i mirno se upokoji u Gospodu 1094 god.
Prepodobni Jovan ispovednik:
Iguman obitelji Čistih (Katari). Ova obitelj bi postrojena blizu Nikeje u vreme carovanja Justinova, u VI stoleću. Zbog poštovanja ikona i odbrane ikonopoštovanja postrada Jovan mnogo od cara Lava i Teofila, i skonča u progonstvu, oko 832 god.
Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru:Pošto sveto telo Svetog Save bi preneto iz Trnova iz Bugarske u Srbiju, ono bi sahranjeno u manastiru Mileševi, zadužbini kralja Vladislava (1234-1243 g.), sinovca Svetoga Save. U vreme turske tiranije narod srpski skupljaše se kod moštiju svoga Svetitelja, da traže utehe i leka. Jer mošti Svetoga Save zaista behu za Srbe nepresušni izvor svakog plemenitog nadahnuća, svakog evanđelskog pregnuća, svake evanđelske revnosti, evanđelske vere, ljubavi, nade, utehe, radosti, okrepljenja. Ako je srpskoj duši bio potreban lek od ma kakve boljke, nalazila ga je u čudotvornim moštima svoga najvećeg Svetitelja i svebrižnog utešitelja. Ako je srpskoj duši bila potrebna sveta sila, koja nasigurno spasava od svakog greha, od svake muke, od svakog zloduha, ona je tu silu crpla iz svetog groba i svetih moštiju Svetoga Save. Ako je Srbima, kao narodnoj celini, bila potrebna ma kakva pomoć, oni su je tražili i nalazili u Mileševi kod svoga besmrtnog Svetitelja i čudotvarnog Prosvetitelja. Svakom pravom Srbinu on je bio u svima nevoljama uteha, u svima tugama radost, u svima patnja-ma sapatnik, u svima gresima izbavitelj, u svima smrtima spasitelj i vaskrsitelj. Sve to Sveti Sava je bio Srbima u najvećoj meri, osobito za vreme ropstva pod Turcima, posle propasti srpskog carstva na Kosovu 1389. godine. U to mračno i svirepo doba Sveti Sava čudotvornim telom svojim u Mileševi bi najubedljiviji blagovesnik i svedok istine i pravde Hristove, koja se toliko beše projavila u slavnoj prošlosti srpskoj. U njemu srpski narod gledaše svoju dušu, svoju savest, svoju veru, svoju istinu, svoju pravdu, svoju nadu, svoju slobodu. Bezbrojnim čudesima, koja se samilosno lijahu iz svetih moštiju Svetoga Save, on isceljivaše ne samo telesne već i sve duševne neduge i bolesti ojađenih srpskih duša, i srpskog naroda kao celine. Srbi su u njemu imali nepokolebljivu i besmrtnu nadu, da će ih kad tad sveti Besmrtnik Mileševski osloboditi agarjanskog ropstva. Zato su sa svih strana srpske zemlje hitali k njemu, k svetom grobu njegovom na poklonjenje, na ohrabrenje, na isceljenje od svakovrsnih nevolja. I čudo za čudom vaskrsavalo je srpske duše iz očajanja, iz malaksalosti, iz smrti. Sve je hitalo svome svemilosnom utešitelju i svepobednom vaskrsitelju, hitalo molitvama, suzama, uzdasima, posećivanjem njegovog svetog groba i okupljanjem oko njegovih čudotvornih moštiju. I dobijalo pomoći stvarne, istinske, sveutešne. Sve to zavojevači Turci pratili su budno. Na njihove oči dešavala su se neobična čudesa od svetih moštiju Svetoga Save. Štaviše, čudotvornom Svetitelju pribegavali su u bolestima svojim i mnogi muslimani, i dobijali čudesna isceljenja. Sve je to potstaklo Turke da uklone ovog čudotvornog buditelja i hrabritelja verske i nacionalne svesti srpske, slobodarske duše srpske. Kao neposredni povod za to Turcima posluži ustanak Srba u Banatu 1594. godine. U ovom ustajanju porobljenog naroda protiv tirana Turaka uzeli su učešća i patrijarh Pećki Jovan Kantul (1592-1614 g.), hercegovački mitropolit Visarion, i naročito vršački episkop Teodor. Episkop Teodor je predvodio ustanak Srba u Banatu. Ustanici su na svojim zastavama imali lik Svetoga Save. Glavni komadant turske vojske protiv ustanika bio je Sinan paša beogradski, sposoban vojnik, ali neobrazovan, sujeveran, strašno surov i svirep, a usto je i zverski mrzeo hrišćane. Po njegovoj naredbi bi veliko "istrebljenje i beda crkvama i sveštenicima i hrišćanima od Ismailćana u srpskoj zemlji i po drugim krajevima, i bezbrojna ubistva i zapustošenja svetih obitelji". Bojeći se da se iz Mileševe, gde počivahu mošti duhovnog oca i duševoditelja celokupnog roda srpskog, ne digne buna na Turke, Sinan paša Beogradski naredi da se telo Svetog Save prenese iz Mileševe u Beograd i spali. Na čelu turske vojske koja je otišla po telo Svetog Save bio je Ahmet beg Oćuz. Vojska upadne u Mileševu na Veliki Petak 1594. godine, načini pokor, uzme iz kivota telo Svetoga Save i prenese u Beograd Sinan paši. I u subotu, 27. aprila 1594. godine, Sinan paša spali telo SvetogSave u Beogradu, na Vračaru. Plačem i lelekom bi propraćen širom cele srpske zemlje ovaj jezoviti događaj. A jedan nepoznati monah zapisa: "Da se zna kada sažegoše Turci Svetoga Savu, arhiepiskopa srpske i pomorske zemlje, u Beogradu; i načelnik beše vezir Sinan paša, koji bejaše pred vojskom.. .". No sa spaljivanjem moštiju Svetiteljevih obesni paša agarjanski ne spali Svetitelja, koji osta živ pred prestolom Božjim na nebesima i u srcu i duši svoga naroda na zemlji-"Sinan paša vatru pali, telo Svetog Save spali; al' ne spali slave, niti spomen Save!" - Bogonosni otac naš Sava, apostol i svetitelj Božji, postade posle smrti i mučenik Hristov.
BESEDA:
o gonjenju pobožnih
Svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu,
biće gonjeni (II Tim, 3, 12; Dela Ap. 14, 22).
I Gospod Isus ovo je prorekao, i Svojim primerom dokazao. I apostoli su ovo rekli, i svojim primerom dokazali. I svi bogonosci Oci Crkve, ispovednici i mučenici, ovo su rekli, i svojim primerom dokazali. Treba li onda još sumnjati, da se kroz tesna vrata ulazi u Carstvo Božje? Treba li i za čas nedoumevati, da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božje? Ne, tu više nema nikakva osnova niti opravdanja sumnji. Može li ovca živeti među vukovima i ne biti od njih napadata? Može li, sveća plamteti usred izukrštanih vetrova a ne biti povijana tamo i amo? Može li blagorodna voćka rasti ukraj druma a ne biti smetana od mimoprolaznika? Tako ni Crkva pobožnih duša ne može ne biti gonjena, i to gonjena: od neznabožaca, od idolopoklonika, od jeretika, od odstupnika, od strasti i poroka, od greha i bezakonja, od sveta i demona. Isto tako niti jedna pobožna duša može ostati bez gonjenja, bilo spoljašnjeg bilo unutrašnjeg sve dok se ne rastavi od tela i sveta. Može neko i protiviti se ovome i dokazivati drukčije po svome računu i po svojoj logici. No tu ne pomaže ni razum ni logika jednoga čoveka: hiljade raspetih govore drugčije, i hiljade spaljenih viču drukčije, i hiljade isečenih dokazuju drukčije, i hiljade potopljenih svedoče drugčije. O braćo moja, hrišćanska vera je silna ne samo kad se slaže sa čulnim razumom i čulnom logikom nego i kad se (i baš naročito kad se) protivi čulnom razumu i čulnoj logici. Koji hoće pobožno da žive, biće gonjeni. To apostol proriče u početku hrišćanskih vekova, a dvadeset hrišćanskih vekova odaju mnogoglasni eho, koji potvrđuje istinitost proročanstva.
O vaskrsli Gospode, daj nam svetlosti da budemo pobožni do kraja, i daj nam snage da izdržimo gonjenje do kraja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!
.png)
.png)
 (1).png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)