Vest: Danas obeležavamo Prepodobni Zaharije (Pretprazništvo Blagovesti).

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobni Zaharije (Pretprazništvo Blagovesti).

 Sveti Artemon, episkop selevkijski:

U Selevkiji rođen i vaspitan. Kad je apostol Pavle došao u taj grad, video je Artemona, utvrdio ga još više u veri Hristovoj, i postavio za episkopa toga grada. Artemon je s ljubavlju i revnošću upravljao slovesnim stadom Hristovim, bio lekar duša i tela ljudskih, i preselio se u večnost u dubokoj starosti.

Prepodobni Jakov Ispovednik:

Postradao za ikone od cara Lava Jermenina. Bio monah i sabrat manastira Studitskog. Pa kad veliki Teodor Studit bi u zatočenju, ovoga Jakova baciše na velike muke, da bi se odrekao ikonopoštovanja. No on osta istrajan i veran Pravoslavlju do kraja. Izubijana i izmučena, vrate ga nazad u manastir, kada zli car Lav zlo završi život. U manastiru umre od teških uboja i preseli se među nebesne građane.

Sveštenomučenik Partenije, patrijarh carigradski:

Rodom sa ostrva Mitilene. Bio je episkop hioski duže vremena. Posle bude izabran za patrijarha. No po lažnim dostavama, kao da je radio protiv države, Turci ga najpre nuđahu da se poturči, a kada on to odlučno odbi, obese ga 1657. godine.

Spomen čuda u Pečerskom manastiru:

Dva druga Jovan i Sergije, pobratime se pred ikonom Presvete Bogorodice u tom manastiru. Jovan beše bogat čovek i imaše petogodišnjeg sina Zaharija. Razbole se Jovan i pred smrt preporuči svoga sina staranju Sergijevom, i ostavi Sergiju na čuvanje dosta srebra i zlata s tim, da ovaj to uruči Zahariji kada ovaj odraste. No kada Zaharija odraste, Sergije odreče da je išta primio od umrlog Jovana. Tada mu reče Zaharija, neka se zakune pred onom istom ikonom Presvete Bogorodice, pred kojom je uhvatio bratstvo sa njegovim pok. ocem, da ništa nije primio od Jovana, pa mu ništa neće ni tražiti. Sergije pristane. No kada se zakle, htede prići da celiva ikonu, ali ga sila neka držaše dalje i ne dopuštaše. Tada najedanput poče besomučno vikati: "Sveti oci, Antonije i Teodosije, ne dajte da me pogubi ovaj nemilostivi angel!" To ga demon beše napao po Božjem popuštanju. Potom prokaza sav novac što je Jovan ostavio. No kada otvoriše, nađoše onu sumu udvojenu. Udvoji se ona suma Promislom Božjim. Primivši novac, Zaharije ga dade manastiru, a sam se tu postriže za monaha, prožive dugo, udostoji se velikih darova Božjih, i preseli se mirno u večnost.

Prepodobni Zaharije:

Sin Kariona Misirca, koji ostavi ženu i decu i zamonaši se. Zahariju uzme otac k sebi, pošto ga majka nije mogla da ishrani. Iako mlađi od mnogih staraca u Skitu, udostojio se bio većih blagodatnih darova nego mnogi starci. Od blagodati Božje osećao je kao da mu gori cela unutrašnjost njegova. Na pitanje svetog Makarija, ko je pravi monah, odgovori Zaharija: "Onaj ko sebe neprestano prinuđava na zapovesti Božje". A na pitanje avve Mojseja, šta znači biti monah, Zaharija skine svoju kamilavku i zgazi nogama pa reče: "Ako čovek ne bude ovako sokrušen, ne može biti monah!" Bio velikim svetilom među monasima u pustinji, i mlad se upokojio u Gospodu.

BESEDA:

o vernosti u stradanju i vencu života

Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati...

Budi vjeran do same smrti, i daću ti vijenac života (Otkr. 2, 10)

Svojim stradanjem Gospod je olakšao naša stradanja. On je pretrpeo najveće muke i izašao kao pobedilac; zato On može nas hrabriti u našem malom stradanju. On je stradao i trpeo na pravdi, a mi stradamo i trpimo ispaštajući svoje grehe. Zato On dvostruko može nas opominjati, da istrajemo do kraja, kao što je On, bezgrešni, istrajao. Njemu niko od nas nije pomogao niti olakšao muke i trpljenja, a On stoji uza svakoga od nas kad stradamo, i olakšava nam naše muke i nevolje. Zato On ima pravo da kaže svakom stradalniku radi imena Njegova: ne boj se! Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati, govori On, jer Ja sam podneo sva stradanja i poznajem ih; i nijednog se stradanja nisam ubojao, nego sam ih sve primio na Sebe i sve ih na kraju - pobedio. Ja ih nisam pobedio odbacivši ih ili pobegavši od njih, nego primivši ih sve na Sebe dragovoljno i podnevši ih sve do kraja. Tako i ti primi na sebe dragovoljno stradanja, a Ja vidim i znam, koliko ti možeš podneti i dokle.

Ako li stradanja budu trajala i do same smrti, i ako ti ona i smrt prouzrokuju, ne boj se ipak: daću ti vijenac života. Krunisaću te životom besmrtnim, večnim. u kome Ja carujem sa Ocem i Duhom životvornim. Bog te nije ni poslao na zemlju, da ugodno živiš nego da se spremiš za besmrtni život. Žalost bi bila velika, kad Stvoritelj tvoj ne bi ti mogao dati bolji, i duži i svetliji život nego što je taj na zemlji, koji sav zaudara na trulež i smrt, i koji je kraći nego život gavranova.

O braćo moja, poslušajmo reč Gospoda, i sva će nam stradanja biti olakšana. Ako nam se udarci sveta sada čine kao tvrdo kamenje, kad poslušamo Gospoda, oni će postati kao pena morska.

Gospode Pobeditelju, nauči nas još dugotrpljivosti Tvojoj. I kad malakšemo, pruži ruku Tvoju, i podrži nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!