Vest: Danas ne radite kućne poslove. Praznik Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja.

Prenos moštiju svetog oca Nikolaja:

Ovaj svetitelj rodio se u gradu Patari, u Likiji. Roditelji njegovi, Teofan i Nona bili su ljudi znameniti, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima. Bio je to veliki ugodnik Božiji, veliki Čudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom. Još kao dete dali su ga roditelji njegovi da uči Sveto Pismo, te pošto se odlikovao prirodnom bistrinom uma i rukovodstvom Svetog Duha, za kratko vreme stekao je veliku mudrost. Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" i još za života narod ga prozva Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen nakon smrti, 343 godine. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pod pravoslavnim patrijarhom. Kako je rečeno tako je učinjeno. Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas. Zato mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja.

Pri prenosu svetiteljskih moštiju dogode se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju, tako i od mira, koje se izobilno točilo iz moštiju. Još se u ovaj dan spominje čudo svetog Nikolaja nad Stefanom Dečanskim, kraljem srpskim; naime, kako je svetitelj Nikolaj povratio vid slepome kralju Stefanu (v. 6. decembar).

Sveti prorok Isaija:

Ovaj veliki prorok beše od carskoga roda. Rođen u Jerusalimu od oca Amosa, brata Amasije, cara judejskog. Po velikoj blagodati Božjoj, koja je bila u njemu, Isaija se udostoji videti Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilnim serafimima, koji neprestano pevaju: "Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot". Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodio sasvim nag po ulicama Jerusalima proričući skori pad Jerusalima pod asirskog cara Senaherima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senaherima, nego da se uzdaju u pomoć Boga Svevišnjega. I ovo proročanstvo, kao i sva ostala, doslovce se ispunilo. Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Deve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Ovaj vidoviti muž beše, zbog čistote srca svoga i zbog revnosti prema Bogu, primio sviše još i dar čudotvorstva. Tako kada opsednuti Jerusalim stradaše od žeđi, on se pomoli Bogu, i voda potekne ispod gore Siona. Ta voda prozvana je Siloam (poslata); i na tu vodu uputio je docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. U vreme cara Manasije, kada Isaija grmljaše protiv neznabožačkih običaja cara i glavara, sravnjujući tadanji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, diže se protiv ovoga velikog proroka gnev glavara i naroda, i on bi uhvaćen, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo i prorokovao na sedam stotina godina pre Hrista. (Videti, Knjigu proroka Isaije u Starom Zavetu.

Sveti mučenik Hristifor:

Ovaj sveti mučenik postrada 249 godine, za vreme cara Dekija (249-251 g.). O njemu se pričaju neke čudne i neobične stvari, tojest da je bio psetolik: ???????????? - i da je poreklom iz zemlje ljudoždera. U ratu on bi zarobljen od jednog vojvode. Pošto nije mogao da govori, on se pomoli Bogu, i Gospod mu posla anđela svog koji mu reče: Budi junak, Repreve! (takvo mu beše prvo ime). Onda se anđeo dotače usta njegovih i učini te stade slobodno govoriti. Zatim ode u jedan grad i izobliči neznabošce što gone hrišćane. Zbog toga bi bijen od poglavara Vakhia. No svetitelj na to odgovori Vakhiu: Dobrovoljno i smireno primam udarce i ne protivim se, sledujući zapovesti Hristovoj. A kad bih stavio u pokret moj gnev i junaštvo, onda ne bi mogao otstojati ni ti niti sila samoga cara, jer je careva sila slaba i ništavna prema mojoj sili. Posle toga, car, bojeći se mučenika i zbog sile njegove i zbog ružnoće lica njegova, posla dvesta vojnika da ga dovedu k njemu. Mučenik ne nošaše u rukama oružje, no imađaše samo jedan suvi štap. I kad iđahu putem, taj suvi štap procveta u rukama svetog mučenika. No pošto za vreme putovanja ponestade hleba vojnicima te nemahu šta da jedu, svetitelj se pomoli Bogu i izobilno umnoži ono nekoliko hlebova što im behu ostali. Poraženi ovim neobičnim čudom, vojnici poverovaše u Hrista. I kad stigoše u Antiohiju, svi zajedno sa svetiteljem biše kršteni od episkopa antiohiskog, svetog sveštenomučenika Vavile. I tada svetitelj mesto imena Reprev dobi ime Hristofor. A kada bi izveden pred cara na sud, videvši ga car se prepade, i od straha pade u nesvest. No došavši potom k sebi, car odluči da svetitelja pridobije veštinom i da mu laskama promeni raspoloženje, eda bi ga na taj način odvojio od vere u Hrista, pošto ne smeđaše da ga na to pobuđuje zastrašivanjima. Šta onda on učini? Dozva dve žene, Kaliniku i Akilinu, lepe licem ali bludnice i razvratnice raspoloženjem, koje behu veoma vešte u zavođenju i zaluđivanju ljudi na telesno sparivanje. Ovim ženama car naredi da idu kod svetitelja i da upotrebe svu svoju veštinu kako bi ga privukle da ih zavoli, jer računaše nevaljalac da na taj način odvoji mučenika od Hrista i privoli ga da prinese žrtvu idolima. Ali dogodi se suprotno onome što smeraše car: sveti Hristofor nauči veri u Hrista ove dve bludnice i odvrati ih od idolopoklonstva. Onda se one vratiše k caru i izjaviše da su hrišćanke. Zato ih car vrže na strašne muke. I one blažene, podnevši hrabro užasna mučenja, primiše vence mučeništva. To silno razjari cara, i on naredi te dovedoše preda nj svetog Hristofora, koga on stade ismevati i vređati zbog ružnoće i neobičnosti lica njegovog. No svetitelj mu na to odgovori da je on obitalište đavola, što i samo njegovo ime Dekije označava. Onda nečovečni tiranin osudi na smrt onih dvesta vojnika koje on beše poslao da uhvate svetitelja i koji behu poverovali u Hrista. Pogubljeni od cara, ovi blaženi mučenici dobiše vence mučeništva. Posle toga car naredi da svetog Hristofora klincima prikuju za železnu postelju, pa da ispod postelje nalože vatru. To bi odmah učinjeno, ali svetitelj ne samo ostade nepovređen, nego se osećaše kao da beše na nekom veselju i odmoru, i pričaše neke neobične stvari, koje mnogim prisutnim nevernicima izgledahu neverovatne i nemogućne, a vernima i pametnima - potpuno verovatne i lako mogućne. Pričaše dakle blaženi mučenik kako vidi jednog čoveka, visoka rasta, lepa lica, odevena u belu odeću, iz lica mu se lije svetlost jača od sunčane, na glavi ima blistav venac, oko njega stoje plamenovidni vojnici sa kojima se bore neki drugi crni i ružni vojnici, i izgleda da ovi poslednji pobeđuju. No kasnije, onaj strašni vojvoda se okreće sa gnevom, zbunjuje i pobeđuje sve one crne napadače, i tako zadobija nad njima vlast i silu. Slušajući to, i usto videći svetitelja na užarenoj železnoj postelji nepovređenog, mnogi od prisutnih ljudi poverovaše u Hrista, i skinuše svetitelja s postelje. Zato svi behu posečeni od carevih vojnika. Posle toga svetom Hristoforu vezaše kamen o vrat i baciše ga u bunar. No anđeo Gospodnji izvadi ga iz bunara i oslobodi. Tada bezbožni tiranin, još uvek besan od gneva, naredi te svetitelju obukoše užarenu metalnu odeću. Naposletku naredi te mu mačem otsekoše glavu. I tako blaženi mučenik primi venac mučeništva. Njegovo sveto telo otkupi od vojnika Petar, episkop Atalijski, i sahrani ga u svom gradu.

Čudotvorna Pećka ikona Presvete Bogorodice:

Povest ove čudotvorne ikone je veoma zanimljiva. Nju je po predanju slikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine. U Carigrad ju je 460. preneo vizantijski car Lav Mudri, tu je boravila u hramu Majke Božje sve do 898. kada je poslata u Herson, na Krim. Nju je tamo dočekao sam ruski knez Sveti Vladimir, koji se pred njom krstio, o čemu postoji zapis, i otpočeo sa krštavanjem ruskog naroda. Oko 989. ikona se nalazila u Velikom Novgorodu, odakle je preneta u Nikeju. Nju je od carigradskog patrijarha dobio na blagoslov Sv. Sava Srpski, kada se hirotonisao i doneo je u Srbiju. Po prenosu patrijaršije u Peć, tamo je i ova svetinja dobila svoje mesto i od tada se naziva Pećkom. Ikona stoji u naročitom tronu i okićena je mnogobrojnim dragocenim ukrasima, kao zahvalnost onih, čije su molitve pred njom uslišene. Ikona Majke Božje je učinila mnoga čuda u gradu Peći i uopšte u narodu: sačuvala ga od kolere, bila mu uteha u vekovima robovanja, radost u žalosti, lekar u bolesti, prijatelj u nevolji, ohrabrenje u stradanju i na samrti. Čudotvorila je u požarima, kada je sačuvala manastirsko ljudstvo i srpsku kulturnu i duhovnu baštinu. Srbi su je oduvek bezgranično voleli, Turci se odnosili prema njoj korektno i sa poštovanjem, a Albanci čuvali Patrijaršiju i prema ikoni gajili strahopoštovanje. S vremena na vreme Ikona je nošena po srpskim krajevima, gde je posećivala domove vernika, u njima konačila i pred njom su čitane danonoćne molitve. Ovoj ikoni je posvećen poseban Akatist, delo mitropolita Mihaila iz 1894. godine. U njemu je i pripev: Raduj se zaštitnice i spasiteljko roda srpskoga, krstonosnoga! U Peći je u prošlosti, na praznik ikone Bogorodice Pećke, čudotvorna ikona nošena u litiji kroz grad, od kuće do kuće srpskih domaćina koji su je svečano dočekivali. Odlukom Svetog arhijerejskog sabora na majskom zasedanju 2011. godine praznik ikone Bogorodice Pećke, koji je do tada obeležavan lokalno, dobija opštecrkveni karakter i određeno je da se proslavlja svake godine sutradan po prazniku Vaznesenja. U Crkvi Pokrov Presvete Bogorodice u Beogradu nalazi se čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je verna kopija ikone Majke Božije iz Pećke Patrijaršije, kao podsećanje na prvi boravak Svete ikone Pećke u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Tada je boravila i u Zemunu. O tome je pisala sva tadašnja štampa. Milošću Božijom, od 14. do 17. februara 2013. čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećke je boravila u Crkvi Sv. Save na Vračaru. U sve dane je služen Akatist u njenu čast i čitane molitve. Mnogobrojan verni narod je dolazio na poklonjenje, celivanje i usrdnu molitvu.

BESEDA:

o prokletstvu čoveka koji se uzda u čoveka

Ovako veli Gospod: da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo (Jerem. 17, 5)

Kad čovek odstupi srcem od Gospoda, onda se on obično uzda u ljude i u sebe - jer u koga bi se inače mogao uzdati, kad je već odrešio svoj čun od lađe Božje. Kad je već odrešio svoj čun od lađe Božje, ne ostaje mu ništa drugo nego da se uzda u svoj čun i u čunove svojih suseda. Slabo uzdanje no - drugoga mu nema! Plačevno uzdanje nad bezdnom propasti no - drugoga nema!

No, o nebo i zemljo, zašto odreši čovek svoj čun od lađe Božje? Šta bi čoveku da beži od svoje sigurnosti? Kakav račun proračuna kad nađe da će mu biti bolje osamljenu na burnim talasima negoli u domu Božjem i pokraj skuta Božjeg! S kim napravi savez kad raskide savez s Bogom? Da li s nekim jačim od Boga? Bezumlje, bezumlje, bezumlje!

Da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka! Ovo je Bog rekao jedanput a ljudi hiljade puta. Razočarani u svome uzdanju u ljude, ljudi su hiljade puta proklinjali onoga ko se uzda u čoveka. Bog je rekao samo ono što su ljudi i suviše dobro iskusili i iskustvom svojim utvrdili, na ime: kako je zaista proklet čovek koji se uzda u čoveka!

Zato da se u Boga uzdamo, braćo moja, u Boga, koji je tvrda lađa na buri, i ne izneverava. Uzdajmo se samo u Njega. jer svako drugo uzdanje je đavolska obmana. U Tebe se uzdamo, o Gospode, tvrđo naša i utočište naše. Ti nas veži uza Se i ne daj nam odrešiti se, ako mi, po bezumlju i prokletstvu, pokušamo odrešiti se od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!