Vest: Danas ne koristite kanap. Danas je Sveta Teodosija Tirska

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnomučenicu Teodosiju Tirsku; Pećka ikona Presvete Bogorodice.

Čudotvorna Pećka ikona Presvete Bogorodice

Povest ove čudotvorne ikone je veoma zanimljiva. Nju je po predanju slikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine. U Carigrad ju je 460. preneo vizantijski car Lav Mudri, tu je boravila u hramu Majke Božje sve do 898. kada je poslata u Herson, na Krim. Nju je tamo dočekao sam ruski knez Sveti Vladimir, koji se pred njom krstio, o čemu postoji zapis, i otpočeo sa krštavanjem ruskog naroda. Oko 989. ikona se nalazila u Velikom Novgorodu, odakle je preneta u Nikeju. Nju je od carigradskog patrijarha dobio na blagoslov Sv. Sava Srpski, kada se hirotonisao i doneo je u Srbiju. Po prenosu patrijaršije u Peć, tamo je i ova svetinja dobila svoje mesto i od tada se naziva Pećkom. Ikona stoji u naročitom tronu i okićena je mnogobrojnim dragocenim ukrasima, kao zahvalnost onih, čije su molitve pred njom uslišene. Ikona Majke Božje je učinila mnoga čuda u gradu Peći i uopšte u narodu: sačuvala ga od kolere, bila mu uteha u vekovima robovanja, radost u žalosti, lekar u bolesti, prijatelj u nevolji, ohrabrenje u stradanju i na samrti. Čudotvorila je u požarima, kada je sačuvala manastirsko ljudstvo i srpsku kulturnu i duhovnu baštinu. Srbi su je oduvek bezgranično voleli, Turci se odnosili prema njoj korektno i sa poštovanjem, a Albanci čuvali Patrijaršiju i prema ikoni gajili strahopoštovanje. S vremena na vreme Ikona je nošena po srpskim krajevima, gde je posećivala domove vernika, u njima konačila i pred njom su čitane danonoćne molitve. Ovoj ikoni je posvećen poseban Akatist, delo mitropolita Mihaila iz 1894. godine. U njemu je i pripev: Raduj se zaštitnice i spasiteljko roda srpskoga, krstonosnoga! U Peći je u prošlosti, na praznik ikone Bogorodice Pećke, čudotvorna ikona nošena u litiji kroz grad, od kuće do kuće srpskih domaćina koji su je svečano dočekivali. Odlukom Svetog arhijerejskog sabora na majskom zasedanju 2011. godine praznik ikone Bogorodice Pećke, koji je do tada obeležavan lokalno, dobija opštecrkveni karakter i određeno je da se proslavlja svake godine sutradan po prazniku Vaznesenja. U Crkvi Pokrov Presvete Bogorodice u Beogradu nalazi se čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je verna kopija ikone Majke Božije iz Pećke Patrijaršije, kao podsećanje na prvi boravak Svete ikone Pećke u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Tada je boravila i u Zemunu. O tome je pisala sva tadašnja štampa. Milošću Božijom, od 14. do 17. februara 2013. čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećke je boravila u Crkvi Sv. Save na  Vračaru. U sve dane je služen Akatist u njenu čast i čitane molitve. Mnogobrojan verni narod je dolazio na poklonjenje, celivanje i usrdnu molitvu.

Spomen Prvog vaseljenskog sabora

Spomen i pohvala Svetim Ocima Prvog vaseljenskog sabora vrši se u nedelju pred Duhove, ili u VII nedelju po Vaskrsu. Ovaj Sabor bi održan u Nikeji 325. godine u vreme svetog cara Konstantina Velikog. Ovaj Sabor sazvan beše da otkloni zabunu, koju svojim krivim učenjem stvorio beše Arije, sveštenik aleksandrijski. On je, naime, rasprostirao učenje, kao da je Hristos u vremenu stvoren od Boga, i da nije prevečni Sin Božji, ravan po bitnosti Bogu Ocu. Na ovom Saboru učestvovalo je trista osamnaest Svetih Otaca. Sabor je osudio učenje Arijevo i Arija predao anatemi, pošto nije hteo da se pokaje. Još je Sabor konačno utvrdio Simvol Vere, koji je docnije dopunjen na Drugom vaseljenskom saboru. Na Prvom vaseljenskom saboru bili su mnogi znameniti svetitelji, među kojima su se naročito isticali: sveti Nikolaj Mirlikijski, sveti Spiridon, sveti Atanasije, sveti Ahil, sveti Pafnutije, sveti Jakov Nisivijski, Makarije Jerusalimski, Aleksandar Aleksandrijski, Jevstatije Antiohijski, Jevsevije Kesarijski, Mitrofan Carigradski, Jovan Persijski, Aristak Jermenski i drugi mnogi sa Istoka. Sa Zapada pak prisustvovali su: Osije Kordovski, Teofil Gotski, Cecilijan Kartaginski i drugi. Glavni posao ovoga Sabora, dakle, bio je utvrđenje Simvola Vere. No, osim toga, Sabor je utvrdio i vreme praznovanja Vaskrsa. Rešio pitanje Meletijevog raskola. I najzad, propisao je dvadeset kanona.

Prepodobnomučenica Teodosija Tirska

Sveta mučenica Teodosija Tirska. U vreme cara Maksimijana u Kesariji Palestinskoj stajahu jednoga dana mnogi hrišćani vezani pred pretorijom. Pristupi im ova blagočestiva devica Teodosija i blažaše ih i hrabraše za smrt mučeničku. Vojnici čuvši šta ona govori, odvedu i nju pred sudiju. Razjaren sudija naredi, te joj obesiše kamen o vrat i baciše je u dubinu morsku. No angeli Božji iznesu je živu na obalu. Kada se ona javi opet sudiji, ovaj naredi te je posekoše. Iduće noći javi se Teodosija svojim roditeljima, sva u prevelikom nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama, i reče: "Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?" A to reče roditeljima zato što je oni odvraćahu od ispovedanja Hrista i mučeništva. Česno postrada i proslavi se 308. godine.

Prepodobna mučenica Teodosija

Rođena po molitvi njene matere svete mučenice Atanasije, koja joj se javi i reče, da će roditi. Roditelji je posvete Bogu, i rano je dadu u ženski manastir. Po smrti roditelja ona od ogromnog imanja poruči u zlatara tri ikone: Spasitelja, Bogorodice i svete Anastasije, a ostalo sve razdade siromasima. Postrada u vreme opakoga cara Lava Isavrjanina, ikonogonitelja, i primi dvogubi venac: devičanski i mučenički, 730. godine.

Sveti Aleksandar, episkop aleksandrijski

Prvi poveo borbu protiv Arija. Upokojio se 

Sveti Jovan Jurodivi, Ustjužski čudotvorac.

Sveti mučenik Nan (Jovan) Solunski

Postradao za veru od Turaka 1802. godine u Smirni.

Sveti mučenik Andrej Hioski

Postradao za veru od Turaka 1465. godine u Carigradu.

Pad Carigrada

Zbog grehova ljudskih popusti Bog ljutu bedu na prestonicu Hrišćanstva. Sultan Muhamed II pokori Carigrad 29. maja 1453. godine i pogubi cara  Konstantina XI.

Beseda

o dvojakoj tajni braka

Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu (Ef. 5, 32)

Velika je tajna u tome što čovek ostavlja oca svojega i mater i prilepljuje se k ženi svojoj. Sam apostol, koji se uzvišavao do trećega neba i  

video mnoge tajne nebeske, naziva brak telesnih ljudi na zemlji tajnom velikom. To je tajna Ljubavi i života, i od nje je veća samo tajna  

Hristove veze sa Crkvom. Hristos se naziva Ženikom a Crkva Nevestom. Hristos toliko ljubi Crkvu, da je zbog Nje ostavio Oca Svoga nebeskog —  

ostajuć s Njim naravno u jedinstvu sušnosti i božanstva — i sišao na zemlju, i prilepio se k crkvi Svojoj, i za Nju postradao, da bi je krvlju  

Svojom očistio od greha i svake skverni, i učinio ju dostojnom nazvati se Njegovom Nevestom. Ljubavlju Svojom On greje Crkvu, krvlju Svojom hrani  

je, i Duhom Svojim Svetim oživljava i osveštava i ukrašava. Što je muž ženi, to je Hristos Crkvi. Muž je glava ženi, a Hristos je glava Crkvi.  

Žena sluša svoga muža, i Crkva sluša Hrista. Muž ljubi svoju ženu kao svoje sopstveno telo, i Hristos ljubi Crkvu kao Svoje sopstveno telo. Muž  

ljubi ženu kao sebe samog, a žena se boji muža, a Hristos ljubi crkvu kao Sebe samog, a Crkva se boji Hrista. Kao što niko ne mrzi svoje telo,  

nego ga greje i hrani, tako i Hristos greje i hrani Crkvu kao Svoje telo. I pojedinačna duša ljudska je nevesta Hrista Ženika, i skup svih  

vernih nevesta je Hrista Ženika. Kakav je odnos jednog verujućeg čoveka prema Hristu, takav je odnos cele Crkve prema Hristu. Hristos je  

glava velikog Tela. koje se zove Crkva, i koja je delom vidljiva a delom nevidljiva.

O braćo moja, tajna je ovo velika! Ona nam se otkriva po meri naše ljubavi prema Hristu i straha od suda Hristovoga.

O Gospode, Spasitelju blagi, očisti i spasi i ukrasi duše naše, da bi se udostojile besmrtnog i neiskazanog jedinstva s Tobom u vremenu i  

večnosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!