Vest: Danas muškarci opraštaju ženama. Danas slavimo Prepodobnu Teodora

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobna Teodora; Prepodobni Sergije i German.

Prepodobna Teodora

Iz Aleksandrije, žena mladoga muža. Nagovorena nekom vračarom ona učini preljubu s drugim nekim čovekom. I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor. Njen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, kao da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira ona 7 godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice. Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svoga muža da se vrati k njemu – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim. Posle 7 godina primi je iguman u manastir, gde prožive još 2 godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada poznaše monasi, da je to bila žena; a igumanu se javi angel i objasni mu sve. Njen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene. Sv. Teodora imaše preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. god.

Sveti Pafnutije ispovednik

Episkop Taiski u Tivaidi Misirskoj. Za pravoslavnu veru stradao mnogo; jedno mu oko jeretici behu izbili i levu nogu skršili. Na Prvom Vaselj. Saboru učestvovao opovržući s velikom silom Arijevu jeres. Car Konstantin veoma ga cenio i često ga celivao u ono izbodeno oko, izbodeno radi istine pravoslavne. Ustao odsudno na Saboru protiv zapadnih predstavnika, koji su predlagali, da se sveštenicima mirskim potpuno zabrani brak. Bio devstvenikom celoga života svoga.

Prepodobni Efrosin kuvar

Prost čovek ali Božji čovek. Služio kao kuvar u nekom manastiru Amorejskom u IX veku. Duhovnik toga manastira jedne noći vide sebe u Raju, i tamo ugleda Efrosina. Efrosin mu odbere tri rajske jabuke i daruje. Kada se duhovnik probudio, vide tri jabuke neobično krasne i mirisne kod svog jastuka. On brzo nađe Efrosina i upita ga: "gde si noćas bio, brate?" "Tamo gde i ti, oče", odgovori mu blaženi ugodnik Božji. Tada duhovnik objavi ceo slučaj monasima, i svi poznaše svetost i bogougodnost Efrosinovu. A Efrosin bojeći se slavljenja od ljudi odmah pobeže iz manastira i sakri se u pustinju, gde prožive ostatak svoga života.

Sveti mučenik Ija

Optužena od žrečeva idolskih i postradala za Gospoda u Persiji u vreme Sapora II, 363. god. Po predanju sunce je pomrčalo pri njenoj smrti, i sav se vazduh ispunio divnim blagouhanjem. Za uvek proslavljena Gospodom.

Sveti mučenici Diodor, Didim i Diomid

Bijeni Hrista radi u Laodikiji, i predali duše svoje Gospodu svome.

Prepodobni Sergije i German, Valaamski čudotvorci

Na ovaj dan iraznuje se prenos njihovih svetih moštiju iz Novog Grada obratno na Valaam, u njihovu obitelj.

Beseda

o Hristu kao hlebu života

Ja sam hleb života (Jov. 6, 35).

Ko može oživljavati, braćo, osim Onoga koji je i stvorio? Ko može u istini biti hleb života osim Stvoritelja našeg? On je stvorio, On drži, On hrani, On oživljava. Ako pšenica hrani telo, Hristos hrani dušu. Ako se hlebom zemaljskim naše telo održava, Hristom se naša duša hrani i živi. Ako li se duša naša hrani nekom drugom hranom a ne Hristom, ona truli i umire a ne živi. Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vječni život (Jov. 6, 27). Tako reče Gospod prethodno. Prvo ispituje glad ljudi, pa onda nudi hleb; upravo prvo nudi glad, a po tom hleb. Jer ljudi su smeteni u pogledu gladi. Oni su gladni nečega, a ne znaju čega. Nasitivši se hranom zemaljskom, i presitivši se, oni ipak osećaju neku neutoljivu glad. I ma da vide, da im sva zemlja i sav hleb na zemlji ne može utoliti tu tajanstvenu glad, oni hrle za jelom zemaljskim, oni se otimaju za zemlju, i samo za zemlju. Međutim prava glad ljudi jeste glad za nebom, za životom večnim, za Bogom. Tu glad Gospod Isus najpre ističe, a po tom postavlja trpezu za njeno utoljenje. Ta trpeza – to je On sam. Ja sam hleb života, koji meni dolazi neće ogladnjeti. Nasitiće se, zaradovaće se, oživeće, poznaće Boga i poznaće sebe. O braćo moja – vaskrsnuće iz mrtvih! Jer neprestana hrana jelom koje prolazi, bez hrane besmrtne, duhovne, postepeno umrtvljuje dušu, i čini je najzad potpuno mrtvom. Od čega? Od gladi. Telo je od zemlje, i ono se zadovoljava hranom zemljanom. A duša je iz daha samoga Istočnika života, te traži hranu i piće sa toga svog jedinog Istočnika.

O Gospode Isuse, hlebe života večnoga, života istinskog i neprolaznog, najslađi hlebe, nahrani nas Sobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!