Vest: Danas je Sveti sveštenomučenik Evsignije. Pretprazničko Preobraženje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Sveti Sveštenomučenik Evsignije (Pretprazništvo Preobraženja).

Sveti sveštenomučenik Evsignije

Bi vojnik pri caru Maksimijanu, pri caru Konstantinu Velikom i pri njegovim sinovima. Prisustvovao mučenju sv. muč. Vasiliska (22 maja), video mnoštvo angela i samog Gospoda Isusa, kako od angela prima dušu ovog svetog mučenika. Vojevao pri caru Konstantinu i video krst, koji se javio Konstantinu. Prosluživši u vojsci punih 60 godina on se u vreme sinova Konstantinovih povuče iz vojne službe i nastani u Antiohiji, svome rodnom gradu. Tu provođaše bogougodni život u postu, molitvi i dobrim delima. U vreme Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici uzeše njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se krivi naljuti, ode caru i optuži Evsignija kao hrišćanina. Car pozva Evsignija na sud, no on izobliči cara strašno za odstupništvo od vere i ukori ga svetlim primerom velikog Konstantina. Ogorčeni Julijan naredi te mu glavu odsekoše. Postrada Evsignije u dubokoj starosti 362 god. i preseli se u carstvo nebesko.

Sveštenomučenik Favije (Favijan) papa Rimski.

Rodom Rimljanin. Najpre beše Favijan seoski sveštenik, a po tom, kada pri izboru pape siđe beo golub na njega, izabran za papu. Krotak i nezlobiv. S velikim prilježanjem sabiraše tela sv. mučenika, česno ih sahranjivaše, i na grobovima njihovim hramove podizaše. Isto tako podizaše molitvenice i paraklise po pešterama, gde se mučenici krijahu u vreme ljutog gonjenja. Krsti cara Filipa i sina mu carevića Filipa, i, uz pomoć krštenog senatora Pontija, sruši mnoge idole i idolske hramove. No kad se zacari opaki Dekije, nasta strašno gonjenje hrišćana, u kome postrada i sv. Favije, mačem obezglavljen 250 god. Ovaj Favije sveti ustanovi, da se miro osveštava na Veliki Četvrtak.

Sveti mučenik Pontije senator

Sin senatora Marka i žene mu Julije. Nerotkinja Julija zače tek posle 22 godine bračnog života i rodi Pontija. Kršten od pape Pontijana sa svojim drugom Valerijem (piscem žitija njegovog) on uspe da privede veri Hristovoj i svoga oca Marka, i cara Filipa sa sinom, i mnoge druge ugledne Rimljane. Mnogo štićaše i pomagaše crkvu kao senator, i bi veliki prijatelj pape Favija. Kada nasta gonjenje Dekijevo, Pontije izbeže iz Rima i sakri se pod Alpijskim planinama. No u vreme Valerijana i Galijena bi uhvaćen i istjazavan strašnim mukama, pri kojima se projaviše mnoga čudesa Božja i mnogi obratiše Hristu. Tu se desiše i mnogi Čivuti koji vikahu sudiji: "ubi, ubi odmah toga mađioničara!" Na to sv. Pontije uzdiže ruke k nebu i reče: "blagodarim Ti, Bože moj, što i Čivuti viču protiv mene kao i negda oci njihovi protiv Hrista "raspni ga, raspni!" Posečen mačem 257 god. i pogreban od svog prijatelja Valerija.

Sveta Nona

Majka sv. Grigorija Bogoslova. Kao hrišćanka ona je imala silnu i čudotvornu molitvu. Tako molitvom svojom k Bogu obratila je muža svoga iz neznabožačke gluposti u veru hrišćansku. Muž njen Grigorije docnije bi episkopom u gradu Nazijanzu. Molitvom je sv. Nona spasla od bure i svoga sina Grigorija Bogoslova. Predstavila se mirno kao đakonisa 374 god.

Beseda

o tome kako Bog ubeljuje pokajane grešnike

Ako grijesi vaši budu kao skerlet,

postaće bijeli kao snijeg, ako budu

crveni kao crvac, postaće kao vuna (Isa. 1, 18).

O bezgranična milosti Božja! U najvećem gnjevu Svome na narod neverni i neblagodarni, na narod ogrezli u bezakonju, seme zlikovačko, sinove pokvarene, na knezove koji su postali kao knezovi Sodomski i na narod koji je postao kao narod Gomorski, - u takvom gnjevu Gospod ipak ne napušta milost, nego priziva na pokajanje. Kao kad posle strašnih gromova udari blaga kiša. Takav je Gospod - dugotrpeljiv i mnogo milostiv i ne do konca progn!vaetsя. Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće bijeli kao snijeg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti. Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božje, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli. Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; naime On hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.

O Gospode, spori na gnjev, smiluj se na nas pre poslednjeg gnjeva u strašni Dan Onaj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!