Vest: Danas je Sveti Justin Popović Ćelijski

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti mučenik Justin Filosof; Prepodobni Justin Ćelijski.

Sveti mučenik Justin Filosof

Rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.

Sveti mučenik Justin, Hariton, Harita, Evelpist, Jeraks, Peon, Valerijan i Just

Svi postradali u Rimu za vreme Marka Avrelija i eparha Rustika. Kada Rustik upita: "Mislite li vi da ćete, ako umrete za Hrista, primiti nagradu na nebu?" - odgovori sveti Justin: "Ne mislimo nego znamo". Posle toga svi behu obezglavljeni, 163. godine i preseliše se u večno carstvo Hrista Boga.

Prepodobni Agapit Pečerski

Bezmezdni vrač. Učenik svetog Antonija Pečerskog. Lečio ljude molitvom i davanjem zelja, od koga je on spravljao sebi hleb. Tako izlečio i kneza Vladimira Monomaha, zbog čega se pročuje na sve strane. Pozavidi mu na tome knežev lekar, neki Jermenin, i počne ga klevetati. Kada se Agapit razboli, dođe mu ovaj Jermenin i pogledavši ga, reče mu da će kroz tri dana umreti, a ako ne umre, da će se i on, Jermenin, zamonašiti. Reče mu Agapit, da je njemu javljeno od Gospoda da neće umreti kroz tri dana nego kroz tri meseca. Tako se i zbi. Po smrti Agapitovoj dođe Jermenin igumanu Pečerskom i zamoli ga da ga zamonaši, jer, veli, javio mu se iz onoga sveta Agapit i podsetio ga na obećanje. I tako negdašnji zavidljivac posta krotki monah Proviđenjem Boga, koji je rad da se svi ljudi spasu. Upokoji se sveti Agapit oko 1095. godine.

Sveti Justin Popović

Blagoje Popović (1894-1979), potonji otac Justin, je rođen u Vranju 6. aprila (25. marta po starom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije. Familija Popovića je kroz generacije bila sveštenička, jedino je Blagojev otac Spiridon bio samo crkvenjak. Blagoje je bio najmlađe dete, a imao je starijeg brata Stojadina i sestru Stojnu. U devetorazrednoj beogradskoj Bogosloviji stekao je puno prijatelja i sa njima se okupljao u razna bogoslovska, molitvena bratstva. Jedan od njegovih prijatelja je bio i Milan Đorđević, potonji vladika dalmatinski Irinej. Kao mlad bogoslov, Blagoje je pored svetootačkih dela čitao najviše Dostojevskog. Brat Stojadin, kao student prava je izgubio nesrećnim slučajem život, ispavši iz voza pri jednom svome povratku sa studija kući. Blagoje tada svima otvoreno govori da želi ceo svoj život da posveti Bogu da bi bio što bliži njemu i svome bratu. Roditelji mu se protive toj želji i na sve načine pokušavaju da spreče svoje dete da ode u monahe. Blagoje biva mobilisan u "đačku četu“ pri vojnoj bolnici u Nišu tokom Prvog svetskog rata, a kasnije oni se zajedno sa vojskom i sveštenstvom povlače preko Albanije. Stigavši u Skadar, Blagoje moli patrijarha Dimitrija za monaški postrig, patrijarh blagosilja i bogoslov Blagoje postaje monah Justin. Tadašnja vlast prebacuje jednim starim brodom bogoslove do Barija, a posle toga preko Pariza, bogoslovi stižu u London gde ih prihvata jeromonah Nikolaj Velimirović. Iz Engleske gde je sa grupom bogoslova privremeno smešten, blagoslovom patrijarha srpskog Dimitrija, Justin prelazi u Duhovanu akademiju u Petrogradu. Zbog nemira koji su nadolazili bogoslovi su 1916. nazad povučeni u Englesku. U Engleskoj, Justin studira teologiju na Oksfordu i sam se izdržava, a ne od stipendija engleske vlade. Svoju kritiku zapadnog sveta izložio je u svojoj doktorskoj tezi Religija i filosofija Dostojevskog, koja nije prihvaćena. Bez diplome se vraća u Srbiju 1919. godine. Patrijarh Dimitrije ga ubrzo po povratku šalje u Grčku. Postao je stipendista Svetoga Sinoda. Za vreme jednoga kratkoga boravka kući, biva promovisan u čin jerođakona. U Grčkoj, kao i u Rusiji i Engleskoj, upoznaje tamošnji svet. Na njega je posebno utisak ostavila jedna starija baka, Grkinja, kod koje je stanovao. Za nju je rekao da je od nje više naučio nego na celom Univerzitetu. Često je kao jerođakon sasluživao u grčkim hramovima. U Atini stiče doktorat bogoslovlja. Sveti Sinod mu najednom uskraćuje stipendiju, pred sam doktorat. Morao je 1921. godine da se povuče u Srbiju i postane nastavnik karlovačke bogoslovije. Predavao je Sveto pismo Novoga zaveta, Dogmatiku i Patrologiju. Tu prima jeromonaški čin. Vremenom postaje urednik pravoslavnoga časopisa "Hrišćanski život“. Poznati su njegovi članici "Sa uredničkog stola“. Ponekad mu je pero "bilo oštrije“ i doticalo se i nekih tadašnjih nepravilnosti u kliru SPC i bogoslovskim školama. U karlovačkoj bogosloviji (u koju je u međuvremeno bio premešten), neko mu krade sa radnoga stola doktorsku disertaciju o gnoseologiji sv. Isaka Sirijskog i sv. Makarija Egipatskog. Ali je za par dana napisao okvirno istu disertaciju "Problem ličnosti i poznanja po učenju sv. Makarija Egipatskog“ i doktorira u Atini, 1926. godine. Ubrzo potom proteran je iz Karlovačke bogoslovije u Prizren, gde je proveo oko godinu dana, tačno onoliko vremena koliko je trebalo da se časopis "Hrišćanski život“ ugasi. U to vreme na Zapadu, u Češkoj javlja se pokret koji je želeo da se vrati u Pravoslavnu veru. Justin biva izabran za pomoćnika vladici Josifu Cvijoviću u misiji u Prikarpatskoj Rusiji. Ubrzo ga je Sveti Sinod odlučio postaviti za episkopa. On je to odbio uz obrazloženje da je nedostojan tog čina. Posle toga nijednom nije izabiran ili predlagan za episkopa. Posle toga je postavljen za profesora Bitoljske bogoslovije. Na bogosloviji je bio u vezi sa vladikom Nikolajem i Jovanom Šangajskim. Zajedno sa arhijerejima SPC borio se protiv uvođenja Konkordata u Srbiju 1936. godine. Često je pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio sv. vladika Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred crvene revolucije. Od 1934. je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa Branislavom Petronijevićem osnovao Srpsko filozofsko društvo 1938. u Beogradu. Bavio se prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetotačke literature. Po izbijanju Drugog svetskog rata, otac Justin boravi po mnogim manastirima. Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije kod Valjeva. Otac Justin Popoviću Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije. O samome životu oca Justina u Ćelijama, ima se mnogo reći. Stalno je bio proganjan, saslušavan, privođen od vlasti. Malo je bilo onih koji su stajali u njegovu odbranu. To su bile ćelijske sestre s mati igumanijom Glikerijom na čelu, prota Živko Todorović - lelićki paroh, avvini učenici i ostali poštovaoci... Otac Justin je se upokojio u isto vreme i u isti dan kada je i rođen - na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine. 2. maja 2010. godine, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC Justin Popović kanonizovan je u red svetitelja SPC zajedno sa Simeonom Dajbabskim u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Beseda

o tome šta je početak

Početak je mudrosti strah Gospodnji (Priče Solom. 1, 7)

Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nemao straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu. I pred smrt njegovo ga znanje čini većim strašljivcem od puke neznalice.

Ako bi neko mogao pogoditi sve pomisli ljudske, i proreći sudbe ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečist sud, od koga se sve mleko ukvari. I na samrtnom času njegova mu mudrost neće svetleti ni koliko ugarak bez plamena, nego će mu noć smrtnu činiti još tamnijom.

Početak je mudrosti strah Gospodnji. Ko nije pravilno počeo, kako će pravilno dočeti? Ko je od početka pošao krivim putem, mora se vratiti nazad i uhvatiti pravilan početak, to jest koračiti nogom na pravi put. Ko nema straha od Boga, taj ne može imati ljubavi k Bogu. Šta govorimo? Ko nema straha od Boga, taj nema vere u Boga. Najveći podvižnici, samomučenici, koji su se po 40 ili 50 godina podvizavali dan i noć, do smrti su bili ispunjeni strahom od Boga, a oni, najbezgrešniji među smrtnima, vapili su na samrtnom času: Bože, pomiluj me grešnoga!

Strah od Boga je so celokupne pobožnosti. Ako nema te soli, sva naša pobožnost je bljutava i mlitava. Strah od Boga priteže bedra, opasuje trbuh, otrežnjava srce, zauzdava um, bičuje samovolju. Gde je pokajanje bez straha od Boga? Gde smirenje? Gde uzdržanje? Gde celomudrije? Gde strpljenje? Gde služba i poslušnost?

O braćo moja, poljubimo ovu reč kao svetu istinu: početak je mudrosti strah Gospodnji! O Gospode svesilni, ukoreni strah Tvoj u srca naša. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!