Vest: Danas je Sveti Atanasije Atonski ili Svetogorski

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Prepodobnog Atanasija Atonskog; Svetog Sergija Radonješkog.

Prepodobni Atanasije Atonski

Rođen u Trapezuntu od roditelja bogobojažljivih. Rano ostao siročetom,no Promislom Božjim neki vojvoda uze ga, dovede u Carigrad i dadega tamo na nauke. Zbog krotosti i smernosti svoje bioljubimac svih svojih vršnjaka. Pri dečjim igrama deca su birala ovoga za cara onoga za vojvodu, a Atanasija za - igumana. Kao neko predskazanje! Svršivši škole Atanasije (do postriženja Avramije) udalji se u pustinju Maleinsku, blizu Svete Gore, gde se podvizavaše kao učenik čuvenog tada Mihaila Maleina. Želeći još tešnjeg podviga on se preseli u Sv. Goru na bezmolvije. No oko njega se počnu skupljati mnogi želatelji podvižničkog života, te on bi primoran da zida svoju slavnu Lavru. U tome mu obilno pomagahu carevi Vizantijski, najpre Nikifor Foka, koji je i sam nameravao povući se i zamonašiti se, a po tom Jovan Cimishije. Mnogobrojna iskušenja navaljivala su na Atanasija i od demona i od ljudi, no on je kao hrabri vojnik Hristov sve odolevao i pobeđivao svojom bezmernom krotošću i neprekidnom molitvom Bogu živome. Pun blagodati Božje on se udostojio videti Presvetu Bogorodicu, koja čudotvorno izvede vodu iz stene i obeća mu biti za uvek Ikonomisa (Igumanija) manastira. U radu i u molitvi Atanasije je prethodio bratiji svojoj, i sve ih je voleo ljubavlju duhovnog oca ipastira. Smrt mu je došla iznenadno. Jednom se on podigao sa šestoricom monaha nad jednu novosagrađenu prepratucrkve, da pregleda zid, koji tada zidahu, no zid se provali i njih sve zatrpa. Tako skonča ovaj veliki svetilnik monaštva 980 god. Posle smrti on se više puta javljao svojoj sabraći, bilo da uteši ili nakara.

Prepodobni mučenik Kiprijan Novi

Rođen u selu Klicosu u Epiru. Po smrti svojih dobrih roditelja ode Kiprijanu Sv. Goru, tamo se zamonaši i preda podvigu u jednoj keliji blizu Kotlomuškog manastira. Nalagao je na sebe trud na trud, i podvig na podvig, dok ne postade znamenit i poštovan u svoj Sv. Gori. No on ne beše sobom zadovoljan. Mučila ga je pomisao, da se on ne može inače spasti osim kroz mučeništvo za Hrista. Ostavi, dakle, Sv. Goru, dođe u Solun, izađe pred pašu Solunskog i pozva ovoga, da odbaci lažnu veru Muhamedovu i da primi istinitu veru Hristovu. Paša naredi, te ga izbiše i isteraše na polje. Nezadovoljan tako malim stradanjem za Hrista Kiprijan ode u Carigrad, napisa jednu hartiju velikom veziru, u kojoj izloži lažnost Muhameda i istinitost Hrista Gospoda. Ražljućen vezir posla ga šeik-ul-islamu, a ovaj pošto ču sve što Kiprijan imade da kaže, naredi da mu glavu odrube. Radostan bi Kiprijan preko mere, i iđaše na gubilište kao na svadbu. I tako postrada za Hrista ovaj Božji čovek 5 jula 1679 god. i ostvari svoju žarku želju.

Prepodobni Lampad

Zavolevši Hrista od detinjstva žarkom ljubavlju Lampad se udalji u pustinju blizu Irinopolja, gde se predade podvigu. Pošto savlada sve strasti i želje telesne, duša njegova bi obasjana nebeskom svetlošću i neiskazanim mirom ne od ovoga sveta. Čudotvorac bio iza života i po smrti. Podvizavao se verovatno u H stoleću.

Sveti Sergije Radonješki

Veliki podvižnik i svetilnik ruske crkve. Rodio se 1313. god. u Rostovu od pobožnih roditelja Kirila i Marije. Po smrti roditelja Vartolomej – tako mu beše kršteno ime – zamonaši se i osnova obitelj sv. Trojice u šumama Radonežskim. Tihi i krotki sluga Božji znađaše samo za trud i molitvu. Zbog njegove čistote srca udostoji se dara čudotvorstva, te je i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Više puta javila mu se Sveta Bogorodica. Kneževi i vladike dolazili su k njemu radi saveta. Blagoslovio kneza Dimitrija Donskog i predskazao mu pobedu u ratu za oslobođenje Rusije od Tatara. Prozirao u srca ljudska i u događaje na daljini. Obitelj njegova napunila se monasima još za života njegova, i kroz vekove i vekove služila je jednim od najglavnijih centara duhovnog života i čudesa Božjih. Sv. Sergije upokojio se 1391. god. Posle smrti javljao se više puta raznim licima.

Beseda

o trezvenosti uma

Zato, ljubazni, zapregnuvši bedra

svojega uma budite trijezni (II Pet. 1, 13).

Um je, braćo, vođ duše i savetnik duše. Bog je dao životinjama samo dušu, zato im nije dao slobodu, nego ih On rukovodi umom svojim. Čoveku je Bog dao dušu i um, i sa umom slobodu. Um i sloboda su nerazdvojni. Otuda su prazne sve priče nekih filosofa o tome, kako čovek, istina,imaum ali nema slobodu. Jer je jasno iz posvednevnog opita, da je sloboda nerazdvojni pratilac uma. No kako čovek nema savršen um, to on nema ni savršene slobode, nego ipak stoji pod nadzorom i rukovodstvom Božjim. Jedini Bog ima savršen um i savršenu slobodu; mi smo pak samo obrazъ i podobїe uma i slobode Božje. Mi imamo dovoljno uma, da možemo poznati volju Božju, i dovoljno slobode, da se možemo odlučiti za vršenje volje Božje. Kad um izgubi samodržavnu rukovodnu moć nad dušom, tada u duši nastaje mnogonačalije, koje znači pometnju, haos i propast.

Šta znače apostolske reči: zapregnuti bedra uma svoga i biti trezan? Znači: ne dati umu svome da fantazira nego usredsrediti ga na razmišljanje o zakonu Božjem. Još znači: ne dati umu svome da zloupotrebljava bogodanu mu slobodu na survavanje duše u ropstvo telu, svetu i đavolu, nego prikovati ga za Hrista kao za krst, da bi duša vaskrsla u Hristu. I još znači: ograditi um svoj, od sviju samovoljnih maštanja, kojima se on opija i pada u plen đavolu, i držati ga opasana u teskobi srca svoga, gde bi se molitvom treznio i plačem čistio. Jednom rečju to znači: izvežbavati um da ne zloupotrebljava slobodu svoju hulenjem na Bogaživoga i milosnoga i umrtljivanjem duše strastima.

O Gospode Isuse, Ume Božji i Premudrosti Božja, pomozi nam zapregnuti um svoj, da bi umovao samo onoštoje od Tebe i što je Tvoje, te da bi tako trezno vodio dušu ka spasenju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!