Vest: Danas je Sveti apostol Jerma

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog apostola Jerma; Svetog mučenika Ermije.

Sveti apostol Jerma

Sveti apostol Jerma bi jedan od Sedamdesetorice. Spomenut u poslanici apostola Pavla k Rimljanima (Rm 16, 14). Rodom je bio Grk, no živeo je dugo u Rimu. Bio je episkop u Filipopolju, i završio je svoj život mučenički. Sastavio je vrlo poučnu knjigu Pastir prema otkrovenjima angela Božjeg. Jerma je bio bogat čovek, no zbog greha svojih i svojih sinova padne u krajnju siromaštinu. Jednom na molitvi javi mu se čovek u beloj odeći i sa štapom u ruci, i reče mu da je on angel pokajanja, koji je njemu poslat do kraja života njegovog (Jerminog). I dade mu angel dvanaest zapovesti: 1. verovati u Boga; 2. živeti u prostoti i nevinosti, ne zlostavljati i davati milostinju svakom ko prosi; 3. ljubiti istinu i izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; 12. čuvati se od svake zle želje.

Sveti mučenik Ermije

Ostareo kao vojnik carski i u starosti postradao za Cara Hrista. Pošto ga zli sudija uzalud odvraćaše od vere Hristove i savetovaše da prinese žrtve idolima, naredi te mu kamenjem izbiše zube i nožem kožu s lica oderaše. Potom ga baciše u ognjenu peć, no on usta, sačuvan blagodaću Božjom. Potom ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi. Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem posečen. Potom Ermiju iskopaše oba oka, no on ne žaleći uzviknu ka sudiji: "Uzmi sebi ove oči telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu". Potom bi strmoglav za noge obešen, no oni koji mu to učiniše, oslepeše i teturahu se oko njega. Sveti Ermije prizva ih k sebi, stavi svoje ruke na njih i molitvom ka Gospodu povrati im vid. Videći sve ovo sudija, razjari se kao lav, pa izvadi nož i odseče glavu Božjem čoveku. Hrišćani potajno uzeše telo Ermijevo i česno sahraniše. Njegove mošti davahu iscelenje svim bolnim i nevoljnim. Postrada sveti Ermije 166. godine za vreme cara Antonina.

Sveti mučenik Filosof

Ovaj Hristov mučenik beše rodom iz okoline Aleksandrije. U vreme gonjenja hrišćana Filosof sveti ne hte se odreći Hrista Gospoda pred knezovima i sudijama neznabožnim. Zbog toga udariše ga neznabošci na ljute muke. Pošto bi mučen raznim mukama, metnuše ga najzad u meku postelju i vezaše mu i noge i ruke, i pustiše k njemu ženu razvratnu, da ga na greh navede. Kada sveti Filosof oseti, da se u njemu budi pohot od prikosnovenja ženskih ruku, on steže zubima jezik svoj, preseče ga i ispljunu u lice razvratnici. Od toga se u njemu pohot ugasi, a bludna žena toliko užasnu, da odmah pobeže od njega. Potom bi posečen mačem oko 252. godine u svojim mladim godinama, i preseli se u Carstvo večne mladosti.

Beseda

o tajni jeleosvećenja

I mazahu uljem mnoge bolesnike, i iscjeljivahu (Mar. 6, 13)

Tako su činili apostoli sveti, pa je zapoveđeno da i mi tako činimo. Apostol Jakov piše nam: boluje li ko među vama neka dozove starješine crkvene te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem, u ime Gospodnje. I molitva vjere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; a ako je grijehe učinio, oprostiće mu se (5, 14-15). Ne treba dozvati ma koga nego sveštenike, starešine crkvene; ne treba ga pomazivati ma u čije ime (da ne bude vradžbina) nego u ime Gospodnje; neće ga podići ma ko drugi, nego sam Gospod, niti mu ma ko drugi može oprostiti greha osim jedino Gospod. Zašto uljem a ne nečim drugim? Zato što je tako zapoveđeno, te da bismo mi pokazali poslušnost i veru. Zašto je zapoveđeno da se krštavamo vodom, i miropomazujemo mirom, i pričešćujemo hlebom i vinom? To je Božji izbor i Božje smotrenje, a naše je da slušamo i verujemo. Različiti se elementi upotrebljuju u raznim tajnama; no blagodat je jedna kao što je Gospod jedan, a od Gospoda je sve. Zašto Gospod potrebuje neku materiju da bi izlio blagodat Svoju na nas? Ne potrebuje Gospod materiju, nego mi: dok smo u materiji, potrebujemo materiju. Snishodeći našoj nemoći Gospod se služi materijom. Nematerijalnim angelima On daje blagodat nematerijalnim načinom.

Nemoćan je jelej sam po sebi, kao što je nemoćna svaka materija sama po sebi, no blagodat je Božja svemoćna. Kroz jelej Gospod daje blagodat Duha Svog Svetog, i ta blagodat leči bolne, podiže raslabljene, povraća sumašedše.

O braćo moja, kako je neiskazana blagost Božja! Šta nije Gospod učinio za nas! I šta bismo mi mogli poželeti više? Sve potrebe naše On je znao unapred, i za sve njih unapred predvideo lekove. A od nas On traži samo da Mu verujemo i njegove propise izvršujemo. Nije li bezočno i stidno za nas, da mi često savesnije ispunjavamo propise lekara, ljudi smrtnih kao i mi što smo, a propise besmrtnog Boga da prenebregavamo?

Gospode sveblagi, rastopi kamena srca naša silom blagodati Tvoje. da bismo pre smrtnoga časa mogli pokazati dužnu blagodarnost prema Tebi - prema Tebi. o sveblagi i svemudri Bože naš! Tebi slava i hvala vavek. Amin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!