Vest: Danas je Sveta mučenica Akilina

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveta mučenica Akilina; Sveti Trifilije Levkusijski (Odanije Pedesetnice).

Sveta mučenica Akilina

Rođena u palestinskom gradu Vivlosu, od česnih hrišćanskih roditelja. U svojoj sedmoj godini mala Akvilina već je bila potpuno upućena u pravi život hrišćanski, a u desetoj godini ona je toliko bila puna božestvenog razuma i blagodati Svetoga Duha, da je s velikom silom i revnošću propovedala Hrista svojim drugaricama. Kada nasta Dioklecijanovo gonjenje, neko dostavi Akvilinu carskom namesniku Volusijanu, zveropodobnom čoveku. Volusijan naredi najpre da je šibaju, potom da joj usijanu šipku probodu kroz uši i mozak. Do poslednjeg časa devica Akvilina slobodno i javno ispovedaše Hrista Gospoda; a kada joj mozak i krv počeše teći iz glave, ona pade kao mrtva. Namesnik, misleći da je Akvilina uistini mrtva, naredi te je iznesoše van grada i baciše na đubrište, da joj telo psi izedu. No noću javi joj se angel Božji i reče joj: "Ustani, budi zdrava!" I devica ustade, i bi zdrava, i dugo uzdizaše blagodarstvenu hvalu Bogu, moleći Ga, da joj ne uskrati dovršiti mučenički podvig. "Idi, biće ti, kako moliš!" ču se glas s neba. I Akvilina pođe u grad. Kapija gradska sama se pred njom otvori, i ona dođe i uđe, slično duhu, u dvor namesnikov i javi se namesniku pred posteljom njegovom. Namesnik beše obuzet neiskazanim užasom, videći živu devicu, za koju držaše da je mrtva. Sutradan po njegovoj naredbi dželati izvedu Akvilinu, da je poseku mačem. Pred posečenje devica se na kolenima pomoli Bogu i predade duh svoj. Dželat joj mrtvoj odseče glavu. Njene mošti davahu isceljenje mnogim bolesnicima. Beše svetoj Akvilini dvanaest godina od rođenja kada postrada za Gospoda. A postrada i uvenča se vencem mučeničkim 293. godine.

Sveti Trifilije Levkusijski

Sveti Trifilije, episkop Lekvusije Kiparske. Učenik svetog Spiridona, i docnije njegov saslužitelj na ostrvu Kiparskom. Beše čovek milostiv, čist mislima, devstven celoga života, "živi izvor suza" i veliki isposnik. Dobro upravljaše stadom Hristovim, i upokojivši se primi venac među velikim jerarsima na nebesima. Upokojio se mirno 370. godine.

Sveta Ana i sin joj Jovan

Kao siroče uzeta u kuću nekoga velikaša, i kao podsvojkinja odnegovana i vaspitana u toj kući. Kao valjanu devojku taj velikaš venča je sa svojim sinom. Kada starac velikaš umre, navali rodbina na njegovog sina, da otpusti svoju ženu, zbog niskog joj roda, i da se oženi drugom, koja bi po rodu i bogatstvu više dolikovala njemu. Velikašev sin bojao se Boga i nije hteo to učiniti. Videći svoga muža u opreci sa njegovom rodbinom, Ana ga tajno ostavi i odbegne na neko daleko ostrvo, gde nije bilo žive duše. No dođe na to ostrvo bremenita i uskoro rodi sina. Na ovom ostrvu ona se podvizavala trideset godina postom i molitvom. Tada, po Promislu Božjem, iskrca se na to ostrvo neki jeromonah, koji joj krsti sina i da mu ime Jovan. Podvizavala se ova sveta duša u V veku i mirno skončala.

Beseda

o putu života i putu smrti

Neki se put čini čovjeku prav, a kraj mu je put k smrti (Priče Sol. 14, 12)

Ponekad se čoveku učini, da je put bezbožnički prav, jer vodi bezbožnika gde se bogati i uspeva. O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta! Užasnuo bi se, i ne bi nikada kročio na taj put.

Ako se kraj jednoga puta svršava propašću, zar je taj put prav? Zato, čoveče, ne reci ni o jednom putu, da je prav, ako mu kraj ne vidiš! Pitaš: kako ja, slab i kratkovid čovek mogu sagledati kraj jednog dugog puta? Na dva načina: čitajući Sveto Pismo kroz iskustvo Crkve Pravoslavne, i posmatrajući kraj životnoga puta onih koji oko tebe, a pre tebe, umiru. No onaj prvi je put pouzdaniji, i ako se držiš njega, znaj, nećeš posrnuti u noć večne smrti.

Samo je onaj put prav, koji je od Boga ukazan kao prav, A svi drugi putovi, koji se tvome umu učine kao pravi, a ne poklapaju se sa putom Božjim, krivi su i smrtonosni. Gle, i zverovi imaju svoje putove. pa zar ćeš ići tim putovima, ako ti se učine pravi? Ne idi, jer ćeš na kraju pasti u gladne čeljusti zverske. A put, ukazan od Boga, ako ti se i kriv učini, prav je, idi njime. Zbog greha naših nama se ponekad put Božji učini nepravim. Kad ne bismo greha imali, i kad um naš ne bi bio grehom ukrivljen, nama se nikad ni za čas ne bi moglo učiniti, da je ikoji drugi put prav izvan puta Božjega. Iskrivljenom umu čine se mnogi krivi putovi pravim, a jedini prav put - krivim.

O Gospode Svevideći, Putovođo naš, ispravi um naš, da se ne zadržava na krivim putovima. Ti si, Isuse. jedini put, istina i život, a ono što mi umijemo mimo Tebe, jeste rasput, laž i smrt. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!