Vest: Danas je praznik drugog srpskog arhiepiskopa Svetog Jevstatija

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Nerukotvoreni Obraz Gospoda Isusa Hrista; Sveti Jevstatije, Drugi Arhiepiskop srpski; Prepodobni Roman; Prepodobni Rafailo Banatski.

Sveti Jevstatije, Drugi Arhiepiskop srpski

Svetitelj Jevstatije II nasledio je na arhiepiskopskom prestolu Sv. Jakova. Upravljao je Srpskom Crkvom od 1292. do 1309. godine. Jevstatije je bio strogi podvižnik i revnostan pastir u upravljanju crkvom. Za vreme arhiepiskopa Jevstatija II, kao i njegovih dvojice prethodnika, došlo je do naglog uspona i širenja srpske srednjovekovne države 1282. Osvojeno je Skoplje (gde će se prenetn prestonica Srbije), oba Pologa, Ovče Polje, Zletovo, Pijenac, Kičevo, Debar. Na severu je osvojeno Braničevo, Vidin (1290). Godine 1299. u Solunu je proslavljena i svadba kralja Milutina i Simonide, kćerke vizantijskog cara Andronika II. Osvojene zemlje na severu od Ohrida, Štipa i Prilepa, date su srpskom kralju kao miraz. Srbija je bila jedna od najjačih i najbogatijih (srebrom, zlatom, hranom) zemalja Balkana i Evrope. Za njegovo vreme Srpska Crkva se uvećala za tri episkopije: Zvečansku, Limsku i Skopsku. Obnovio je manastir Žiču koji je bio razoren u napadu Kumana. Poživevši bogougodno, mirno se upokojio u Gospodu 16. avgusta 1309. godine. Odmah po predstavljenju počeo je biti poštovan kao svetitelj. Crkva ga slavi 16. avgusta.

Prepodobni Roman

Veliki čudotvorac; svete mošti mu počivaju u manastiru svetog Romana, u lepoj šumovitoj uvali na putu između Ražnja i Đunisa, na domaku Južne Morave. Živeo i delao na dvesta godina pre Nemanjića. Veliki svetitelj i prosvetitelj toga Srpskoga kraja. Narod se kune u tom kraju: "Svetoga mi Romana". I dan danji tamo se isceljuju teški bolesnici, naročito umobolnici i besomučnici. Manastir Sv. Romana kod Đunisa podigao je sveti knez Lazar.

Prepodobni Rafailo banatski

Rodom Srbin. Podvizavao se u manastiru Hilandaru. Ovaj manastir u to vreme imao je više svojih metoha po srpskim zemljama, među njima i jedan na području današnjeg Zrenjanina. U taj metoh je, po nekom manastirskom poslušanju, bratstvo Hilandara poslalo jeromonaha Rafaila. Tu Sveti Rafailo nastavi da živi strogi podvižnički život, i to ne samo u vršenju naloženog mu manastirskog poslušanja, nego i u svim bogougodnim podvizima monaškog života, osobito u podvigu molitve i posta. Živeo je u maloj kolibi napravljenoj od obične trske, u kojoj se mirno prestavio Gospodu. Njegove mošti projaviše se čudotvornim, zbog čega mnogi narod dolazi na njegov grob. Sveti Rafailo Banatski je živeo u XVI i XVII veku

Nerukotvorena ikona Gospoda Isusa Hrista

U ono vreme kada Gospod naš propovedaše Jevanđelje i isceljivaše svaku bolest i svaki nedug na ljudima, beše u gradu Edesi, na obali Eufrata reke, knez neki Avgar, sav prokažen gubom.On ču za Hrista, Iscelitelja od svake muke i bolesti, pa posla nekog živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome Avgar moljaše Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube. U slučaju da Gospod ne mogadne doći, naredi knez Ananiji da živopiše lik Njegov i donese, verujući da će mu taj lik povratiti zdravlje. Gospod odgovori, da ne može doći, jer se približavaše vreme Njegovog stradanja - uze ubrus, ubrisa Svoje lice, i na ubrusu upisa se savršeno prečisti lik Njegov. Taj ubrus predade Gospod Ananiji s porukom, da će se knez od njega isceliti, ali ne sasvim, zbog čega će On njemu docnije poslati poslanika, koji će zbrisati i ostatak bolesti njegove. Primivši ubrus knez Avgar ga celiva, i guba spade sa svega njegova tela, no ostade malo od nje na licu njegovom. Docnije apostol Tadej propovedajući Jevanđelje dođe Avgaru, isceli ga potajno i krsti ga. Tada knez polupa idole, koji stajahu pred kapijom grada, i nad kapijom stavi onaj ubrus s likom Hristovim, nalepljen na drvo, uokviren u zlatan ram i okićen biserom. Još napisa knez ispod ikone na kapiji: "Hriste Bože, niko se ne će postideti, ko se u Tebe nada". Docnije, jedan od praunuka Avgarovih obnovi idolopoklonstvo. I episkop toga grada dođe noću i zazida onu ikonu nad kapijom. Vekovi su od tada prošli. U vreme cara Justinijana napade Persijski car Hozroj na Edesu, i grad beše u velikoj teskobi. Desi se tada da episkop Edeski Evlavije imade viđenje Presvete Bogorodice, koja mu objavi tajnu o zazidanoj i zaboravljenoj ikoni. Ikona bi pronađena, i silom njenom vojska Persijska pobeđena.

Sveti mučenik Diomid

Lekar iz Tarsa, od znamenita roda. Lečeći narod učio ga veri Hristovoj. Car Dioklecijan naredi te mu glavu odsekoše u Nikeji 298 god. Oni koji mu odsekoše glavu i doneše caru oslepiše, a kada glavu vratiše k telu i pomoliše se, ozdraviše.

Prepodobni Joakim Osogovski

Podvizavao se u drugoj polovini XI veka u planini Osogovskoj na mestu zvanom Sarandopor, u jednoj pećini. Na tome mestu docnije podigne crkvu jedan drugi podvižnik, Teodor sa Ovčeg Polja, kome sena snu javio sv. Joakim. Mnoga čudesa kroz vekove događala su se od moštiju prep. Joakima, a i danas događaju.

Sveti mučenik Stamat

Seljak, rodom od Volosa u Tesaliji. Kada neki nečovečni aga skupljaše od naroda carske danke, i veoma zlostavljaše narod, pođe Stamat s nekoliko drugova u Carigrad, da se tamo žale veziru. No svojim oštrim optužbama age Stamat se zameri velikašima sultanovim, i ovi ga uhapse. Najpre ga htedoše laskanjem poturčiti obećavajući mu bogatstvo, slavu i čest. Na to mučenik uzviknu: "moje bogatstvo, slava i čest, to je Hristos moj!" Tada ga Turci mučiše i najzad pred Svetom Sofijom posekoše 1680 god. Tako se ovaj vojnik Hristov uvenča vencem mučeničkim.

Beseda

o božanskom izdanku iz korena Jesejeva

Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejeva

i izdanak iz korijena njegova izniknuće (Isa. 11, 1).

Kod ovakvih jasnih proročanstava o Hristu Gospodu, zašto Jevreji ne poverovaše u Njega kao Mesiju? Zbog bezumne gordosti svoje, i zbog bezumnih zločina svojih nad svetim i pravednim ljudima. Ko je ta šibljika iz stabla Jesejeva drugi do Gospod Hristos? Jesej je bio otac Davida cara, a iz kolena Davidova očekivao se Mesija. Iz kolena Davidova On se javio, i iz Vitlejema grada Davidova. Šibljika iz stabla Jesejeva označava telesno proishođenje Gospoda od Deve Marije, potomkinje Jesejeve i Davidove, a izdanak iz korena njegova - Jesejeva - označava u Njemu projavljenu onu pravdu, koja je od mnogih careva iz doma Davidova bila pogažena. Pogažena pravda je kao osušen panj. No iz korena takvog panja ponekad nikne zelen izdanak. Takav samonikli izdanak biće i Gospod Isus. Po materi On će biti iz kolena Davidova, no po božanskom Začeću Svome On će biti od Duha svetoga. U večnosti od Oca bez matere, u vremenu od Matere bez oca. U večnosti ideja očovečenja, stajala je pod pokrivalom Božanstva; u vremenu Božanstvo Njegovo pak stajalo je pod pokrivalom čovečanstva. Pilat je uzalud gledao u tu šibljiku iz stabla Jesejeva i uzviknuo je: gle, čoveka! kao kad bi neko video žicu sprovodnicu električne sile među mnogim običnim žicama, i uzviknuo: gle, žice! Niti ovaj poznaje električnu silu u žici, niti je onaj poznao Boga u čoveku.

O Gospode Isuse, Bogočoveče čovekoljubivi, učini nas Bogoljubivim, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!