Vest: Danas je Duhovni ponedeljak

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave  +++ DUHOVSKI PONEDELjAK.

DUHOVSKI PONEDELjAK

Narod u Jerusalimu beše u čudu kako apostoli najednom govore jezike svakog od njih. A Petar, ispunjen Duhom Svetim, ustade i reče okupljenom narodu da je to ispunjenje onoga što je rekao prorok Joil: „Govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši vidjeće viđenja i starci vaši sanjaće snove (Dela Ap. 2, 17). Te im apostol Petar reče kako su ubili Isusa Nazarećanina, kako On vaskrse i kako se vaznese na nebo, i kako „primivši od Oca obećanje Svetoga Duha, izli ovo što vi sada vidite i čujete" (Dela Ap. 2, 33). I reče im: „Da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova" (Dela Ap. 2, 38). I krsti se tog dana oko 3.000 duša.

 Sveti Jefrem, patrijarh antiohijski

U vreme vizantijskog cara Anastasija beše Jefrem vojvoda strana istočnih. Poznat svima zbog svoje velike pobožnosti i milosrđa, i zbog toga veoma uvažen. Kada trebaše obnoviti Antiohiju, porušenu zemljotresom i ognjem, odredi car vojvodu Jefrema, da rukovodi tim poslom. Jefrem ispunjavaše svoju dužnost s prilježnošću i ljubavlju. Među običnim radnicima zidarima beše i neki episkop, koji iz nepoznatih razloga beše ostavio episkopstvo i delovaše kao običan radnik, i niko ne znade, da je taj čovek episkop. Jednoga dana prileže taj čovek da se odmori od teškog truda sa ostalim radnicima i zaspa. A vojvoda Jefrem pogledavši vide ognjeni stub gde se izvija od toga čoveka pa do nebesa. Začuđen i užasnut Jefrem potom prizva onoga čoveka i zakle ga da mu kaže, ko je on. Čovek se taj dugo ustručavaše no najzad prizna, da je episkop i proreče Jefremu, da će uskoro biti posvećen za patrijarha antiohijskog (mesto patrijarha beše upražnjeno, jer od zemljotresa pogibe stari patrijarh Enfrasije). I zaista, tih dana Jefrem bude izabran i posvećen za patrijarha. Zbog njegove dobrote, čistote, i revnosti za Pravoslavlje dade mu se od Boga veliki dar čudotvorstva. Jedanput, da bi ubedio jednog jeretika, da je Pravoslavlje istinito, stavi u oganj svoj omofor, a on se moljaše Bogu. I omofor stajaše u ognju tri sata i osta nepovređen. Videći to onaj jeretik, užasnu se, i odbaci jeres. Skonča sveti Jefrem u miru 540. godine i preseli se u Carstvo Božje.

Prepodobni Zosim Finikijski

Ovaj svetitelj rođen bi u selu Sindi, u okolini grada Tira. Podvizavaše se blizu grada Tira u svome manastiru. Nemajući nikakva oblaka na savesti svojoj, proziraše duhom svojim u daljinu i znađaše šta se događa u svetu. Tako prozre i vide pad Antiohije od zemljotresa, i plačući gorko prostre se po zemlji i moljaše Boga, da do kraja ne pogubi taj grad. Dogodi se jednom, da mu na putu lav ubi i pojede magarca. Svetitelj naredi lavu, da mu mesto magarca posluži i ponese breme. Lav se pokaza pred svetiteljem krotak kao jagnje, primi breme na sebe i donese ga do vrata grada Kesarije, gde ga Zosim oslobodi i otpusti. Upokoji se sveti Zosim mirno u VI veku.

 Sveti velikomučenik Teodor Stratilat

Sveti velikomučenik Teodor Stratilat. Ovaj svetitelj praznuje se (8. februara), i tamo je njegovo žitije opisano, a 8. juna pak praznuje se prenos moštiju njegovih iz Iraklije u Evhaitu. Tako beše i zaveštao sveti Teodor pri stradanju, svome slugi Varu: "Telo moje", reče, "položi u Evhaiti na imanju mojih predaka". Sveti Anastasije Sinajski zapisao je ovo čudo od ikone svetog Teodora: u mestu Karsatu blizu Damaska bila je jedna crkva u ime svetog Teodora Stratilata. Kada Saraceni pokoriše Damask, jedna grupa Saracena sa ženama i decom nastani se u toj crkvi. Na zidu je bio fresko lik svetog Teodora. Jedan Saracen pusti strelu i udari lik svetiteljev u lice. Na jedanput krv poteče iz lika. Uskoro posle toga cela ta grupa Saracena izumre tu u crkvi. Sveti Anastasije veli, da je on lično bio u toj crkvi, video lik svetiteljev na dvoru i tragove od stinule krvi.

Beseda

o Caru nad carevima

Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu. Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske. Ja ljubim one koji mene ljube (Priče Sol. 8, 15-17)

Da ne pomisli car, da svojom silom i mudrošću caruje, jer će porugan biti od bezsilnih i bezumnih. Da ne pomisli vladar, da po svojoj pameti i volji pravdu postavlja među ljudima, da ne pomisli ludost, smešnu i za decu. Da ne pomisle knezovi i poglavari i sudije, da vladaju po nečijoj volji i milosti mimo Božje volje i milosti, jer će se ugruvati do smrti na poledici, kojim se klizaju svi oni što Boga zaboravljaju.

Ja ljubim one koji mene ljube, govori Gospod. To Gospod govori na prvom mestu carevima i knezovima i sudijama ljudskim. Jer ako oni ljube Gospoda, mili su Gospodu veoma. Ako oni ljube Gospoda, ljubiće Ga i narodi, nad kojima oni vladaju i sude. A ako narodi ljube Gospoda, ljubiće i svoje careve i knezove i sudije.

Ukoliko je jedan čovek uzdignut vlašću i čašću nad ljudima, utoliko treba da je bliži Bogu od ljudi nad kojima je uzdignut.

O braćo moja, Gospod se raspeo za nas na krstu, i time je pokazao Svoju ljubav prema nama. Onaj koji se raspeo za nas, vaistinu više nas ljubi od onoga, ko se samo veseli s nama za trpezom. Pa kad ljubimo toliko svoje prijatelje oko trpeze, kako da ne ljubimo Onoga, ko se iz ljubavi prema nama raspeo na krstu!

O Gospode blagosloveni, otvori nam vid duhovni, da bismo videli svu neizmernu dubinu ljubavi Tvoje, i da bismo se i mi razgoreli ljubavlju prema Tebi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!