Vest: Danas je "blag dan" za odmor i molitvu. Danas je Markovdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti apostol i jevanđelist Marko - Markovdan.

Sveti apostol i jevanđelist Marko:

Beše Marko saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga u poslanici svojoj prvoj naziva sinom svojim, ne sinom po telu nego sinom po duhu. Kada Marko beše s Petrom u Rimu, umoliše ga verni, da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa, Njegova čudesa i život Njegov. Tako Marko napisa Sveto Jevanđelje, koje vide i sam apostol Petar i posvedoči kao istinito. Od apostola Petra bi Marko postavljen za episkopa i poslat u Misir na propoved. I tako sv. Marko bi i prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Misir sav beše pritisnut gustim mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatarstva i zlobe. No s pomoću Božjom sv. Marko uspe da poseje seme nauke Hristove po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja dođe u Aleksandriju, kuda ga vođaše Duh Božji. U Aleksandriji on uspe da zasnuje crkvu Božju, da joj postavi episkopa, sveštenike i đakone, i da sve dobro utvrdi u veri blagočestivoj. Svoju propoved Marko potvrđivaše čudesima velikim i mnogim. Kada neznabošci podigoše tužbe na Marka, kao razoritelja njihove idolopokloničke vere, i kada gradonačelnik poče tragati za Markom, ovaj odbeže ponovo u Pentapolj, gde produži utvrđivati svoje ranije delo. Posle 2 godine opet se vrati Marko u Aleksandriju, na veliku radost svih vernih, čiji se broj biše već vrlo umnožio. Tom prilikom Marka uhvatiše neznabošci, vezaše ga čvrsto i počeše vući po kaldrmi vičući: povucimo vola u obor! Svega ranjena i iskrvavljena baciše ga u tamnicu, gde mu se najpre javi angel nebeski, hrabreći ga i krepeći ga; a po tom javi mu se sam Gospod Isus i reče mu: "mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj!" na što mu Marko odgovori: "mir i Tebi Gospode moj Isuse Hriste!" - Sutradan zlobni ljudi izvukoše Marka iz tamnice i ponovo ga vukoše po ulicama sa istom vikom: povucimo vola u obor! Sav iznuren i izmožden Marko izusti: u ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj! i tako izdahnu i preseli se dušom u bolji svet. Njegove svete mošti biše od hrišćana česno sahranjene, da kroz vekove daju iscelenja ljudima od svake muke i svake bolesti.

Sveti Anian, drugi episkop Aleksandrijski:

Kad je sv. Marko stupio iz lađe na suvu zemlju u Aleksandriji, rascepi mu se obuća na jednoj nozi. Tada vide on jednog obućara, kome dade obuću na popravku. Šijući obućar probode šilom sebi levu ruku, i poče krv teći, i jaukaše obućar od bola. Tada apostol Božji zamesi prašinu s pljuvačkom svojom i pomaza ranjavu ruku, i odjednom posta ruka zdrava. Udivi se obućar ovome čudu, i pozva Marka u svoj dom. Čuvši Markovu propoved Anian - tako mu beše ime - krsti se i on i sav njegov dom. Toliko blagočešće i toliku revnost pokaza Anian na delu Božjem, da ga sv. Marko rukopoloži za episkopa. I bi ovaj sveti čovek drugim episkopom u crkvi Aleksandrijskoj.

BESEDA:

o apostolskom trudoljublju

Niti za badava hljeb jedosmo u koga,

nego u trudu i u poslu, dan i noć radeći,

da ne budemo na dosadu nikome od vas (II Sol. 3, 8).

Prvo ispuniti, pa onda poučiti. Ovoga pravila držali su se svi apostoli Božji i svi svetitelji. Tako i apostol Pavle pre nego što izriče zapovest: ako ko neće da radi, da i ne jede, on izjavljuje za sebe i za svoje pomoćnike u propovedi, da ničiji hleb ne jedoše za badava, nego da trudom i poslom zasluživahu hleb svoj. Dan i noć radeći! Evo istinskih trudbenika! Evo medonosnih pčela Hristovih! Danonoćni trud - gde je tu vreme za greh? Danonoćni trud - gde je tu mesta za porok? Danonoćni trud - gde tu može đavo saviti gnezdo strasti? Danonoćni trud - gde je tu povod za sablazan?

U nekim Misirskim i Palestinskim manastirima živelo je po deset hiljada monaha. I svi su oni živeli od truda ruku svojih: od pletenja košnica, kotarica, asura, i od drugih ručnih radova. Danonoćni trud, i danonoćna molitva. Kad je jedan monah prodao košnice u gradu skuplje od one cene koju mu je iguman naznačio, on je zato iskusio kaznu. Jer podvižnicima nije bilo do obogaćenja nego samo do najnužnije ishrane i najprostije odeće. U tome su podvižnici bili i jesu pravi sledbenici velikih apostola.

O braćo, bežimo od lenjosti kao od pećine zverova. I ako smo nekim slučajem upali u pećinu zversku, bežimo brzo iz nje, dok nam zverovi nisu sasvim zagradili izlaz. Pećina je dom u kome lenjivac planduje; a zverovi su zli duhovi, koji se u takvom domu osećaju bolje nego kraj svoga cara u Adu. O Gospode, divni u trudu Svome oko svih stvorenja Svojih, probudi nas od lenjosti i obodri nas na danonoćni trud bodrim Duhom Tvojim Svetim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!