Vest: Danas bez kupanja u rekama. Slavimo iznošenje Časnog krsta

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Iznošenje Časnog Krsta; Sveti mučenici Makaveji (Početak posta).

Sedam Makaveja, Solomonija mater njihova i Eleazar sveštenik

Postradaše svi za čistotu vere Izrailjske od cara Antioha zvanog od jednih Epifanos (prosvetljeni), a od drugih Epimanis (bezumni). Zbog velikih greha u Jerusalimu, a naročito zbog otimanja oko vlasti arhijerejske, i zločina, učinjenih prilikom tog otimanja, popusti Bog veliku bedu na sveti grad. Antioh htede pošto po to da nametne Jevrejima idolopoklonstvo jelinsko na mesto vere u jednoga živoga Boga, i činjaše sve u tome pravcu. Pomagahu tu njegovu misao i neki verolomni arhijereji i druge starešine jerusalimske. Jednom dođe sam car u Jerusalim i naredi, da svi Jevreji jedu svinjsko meso, protivno zakonu Mojsijevu. Jer jedenje svinjskog mesabeše očigledan znak, da se neko odrekao vere Izrailjske. Starac Eleazar, sveštenik i jedan od sedamdeset prevodioca Starog Zaveta na grčki jezik, ne hte jesti svinjskog mesa. Za to bimučen i u ognju spaljen. Vraćajući se u Antiohiju car uze sobom sedam sinova, zvanih Makaveji, i majku njihovu Solomoniju. Sedam braće Makaveja zvahu se: Avim, Antonin, Eleazar, Gurije, Evsevon, Alim i Markel. Na oči majke opaki car mučaše jednog po jednog sina, derući svakome kožu s lica i bacajući ih potom u oganj. Oni svi hrabro pretrpeše muke i smrt, no vere se svoje ne odrekoše. Najzad i majka, kada vide i svog poslednjeg trogodišnjeg sina u ognju, i sama skoči u oganj i izgori, predavši dušu Bogu. Svi česno postradaše za veru u jednog živoga Boga oko 180 god. pre Hrista.

Iznošenje Časnog Krsta

Praznik iznošenja Časnog krsta Gospodnjeg prvoga avgusta ustanovljen je u Grčkoj od carigradskog patrijarha Luke za vlade cara Manuila, a u Rusiji - od mitropolita kijevskog Konstantina i episkopa rostovskog Nestora za vlade velikog kneza Andreja Jurjeviča. Ovaj praznik bi ustanovljen sa sledećeg razloga. Caru Manuilu i knezu Andreju, koji se nahođahu u međusobnom miru i bratskoj ljubavi, dogodi se da u jedan isti dan krenu u rat: Manuil iz Carigrada na Saracene, a Andrej iz Rostova na Bugare. Jer u to vreme veliki knez Andrej življaše u Rostovu, a Bugarima (= Volgari) se nazivahu neznabošci koji življahu na donjem toku Volge, od čega i dobiše svoje ime Volgari. I Gospod Bog darova obojici potpunu pobedu nad neprijateljima: grčki car pobedi Saracene, a ruski knez pobedi Bugare i pokori ih sebi, načinivši ih vazalima svoje države. Veliki knez Andrej imađaše ovakav običaj: kada je odlazio u rat, nosio je sa sobom česnu ikonu Presvete Bogorodico koja je držala na rukama Predvečnog Mladenca, i Časni Krst Gospodnji koji su usred vojske nosili dva sveštenika, obučeni u sveštene odežde. Pred samo pak stupanje u bitku on je uznosio Hristu Bogu i Prečistoj Bogomajci usrdne suzne molitve i pričešćivao se Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. Ovim nepobedivim oružjem on se naoružavaše više negoli mačevima i kopljima, i većma se nadaše u pomoć Višnjega negoli u hrabrost i brojnost svoje vojske, znajući dobro Davidovu izreku: Ne mari Gospod za silu konjsku, niti Mu je stalo do brzine nogu ljudskih. Mili su Gospodu oni koji ga se boje i koji se uzdaju u milost Njegovu (Ps. 146, 10-11). Pored toga blagoverni knez i vojsku svoju pobuđivaše na molitve, jedno - primerom svojih pobožnih molitava, a druto - naređenjem, te se svi, pavši na kolena, sa suzama moljahu pred ikonom Presvete Bogorodice i Časnim Krstom Hristovim. Gledajući na ikonu, veliki knez ovako govoraše u svojoj molitvi: O, Vladičice, koja si Hrista Boga našeg rodila, neće propasti koji god se nada u Tebe; a ja, sluga Tvoj, po milosti Božjoj, imam Tebe kao bedem i zaštitu, i Krst Sina Tvog, kao s obe strane oštar mač protiv neprijatelja. Stoga umoli Spasitelja sveta koga na rukama držiš, da sila krsna bude kao oganj koji spaljuje neprijatelja, koji hoće rat s nama, i neka nam Tvoje svemoćno posredovanje pomogne i pobedi naše neprijatelje. Posle usrdne molitve svi bi celivali svetu ikonu i časni Krst i neustrašivo išli na neprijatelja: i Gospod im pomagaše krsnom silom, i Prečista Bogorodica im pomagaše svojim posredovanjem za njih pred Bogom. Stalno se držeći takvog običaja, veliki knez ga ne izneveri ni pred bitku sa Bugarima: on krenu imajući ispred vojske Krst Gospodnji, kao car Konstantin Veliki u staro vreme. Izišavši na bojno polje, oni se biše sa Bugarima, i pobedivši ih nateraše ih u bekstvo, i goneći ih uzeše im pet gradova, među kojima i grad Brjahimov na reci Kami. A kada se posle bitke sa neznabošcima vratiše u svoj logor oni videše gde od ikone Presvete Bogomajke sa Bogomladencem Hristom izlaze presvetli zraci, kao ognjeni, i obasjavaju svu vojsku. To bi u prvi dan meseca avgusta. Ovaj čudesni prizor još više pobudi u velikom knezu hrabrost i nadu, i on ponovo okrenu svoju vojsku u poteru za Bugarima: popali mnoge gradove ognjem i opustoši svu zemlju, a na preostale gradove naloži danak, pa se u trijumfu vrati doma. Tako isto i grčki car Manuil, izišavši sa svojom vojskom protiv Saracena, tog istog dana vide slično čudo: od ikone Presvete Bogorodice sa Spasiteljem, koja se zajedno sa časnim Krstom nalažaše usred njegove vojske, izlažahu ognjeni zraci koji obasjavaju svu vojsku. I tog dana on pobedi Saracene. Car i knez, odajući hvalu Bogu, izvestiše jedan drugog o održanim pomoću Božjom pobedama nad neprijateljima i o čudesnom sijanju što je izlazilo od ikone Spasiteljeve. I pošto se dogovoriše sa najstarijim episkopima svojim, oni, u znak blagodarnosti Hristu Spasitelju i Prečistoj Bogomateri, ustanoviše praznik u prvi dan avgusta. A u spomen krsne sile, kojom naoružani pobediše neprijatelje, oni narediše da se iz svetog oltara iznosi časni Krst na sredinu crkve, da mu se svi hrišćani poklanjaju i s ljubavlju ga celivaju, slaveći raspetog na krstu Hrista Gospoda. Osim toga arhijereji narediše da se toga dana vrši i osvećenje vode. I ovaj praznik bi nazvan Iznošenje Časnoga Krsta, jer se časni Krst zajedno sa drugim svetim ikonama svečano iznosi na reke, studence i izvore. Stoga praznujmo, braćo, slaveći i blagodareći svemilostivog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista i Prečistu Mater Njegovu, Vladičicu našu Bogorodicu, i pobožno počitujući časni Krst Gospodnji. Ali praznujmo s pobožnošću i bogougodno, živeći među sobom u miru i ljubavi, tvoreći milostinju siromasima, kloneći se svakoga greha i boraveći u strahu Božjem, da bismo se, ugodivši našem Tvorcu i Gospodu, udostojili večnog praznovanja sa svima svetima posle onoga dana u koji će se javiti na nebu znak Sina Čovečjega - časni Krst Hristov (Mt. 21, 30), idući ispred Sudije živih i mrtvih koji dolazi sa silom i slavom velikom, i obasjati sve pravednike svetlim i radost izazivajućim lučama. A po završetku Suda časni Krst će krenuti ispred svih vrsta svetih, predvodeći ih u Carstvo Nebesko; i blaženstvovaće svi sveti, radujući se u beskonačne vekove. Molitvama Prečiste Djeve Bogorodice neka svemilostivi Spas naš Hristos pridruži njima i nas grešne. Amin.

Svetih devet mučenika

Njihova su imena: Leontije, Atije, Aleksandar, Kindej, Minsitej, Kiriak, Mineon, Katuni Evklej. Prvi beše drvodelja, a ostali zemljoradnici. Zbog drznovenog ispovedanja vere Hristove i zbog razrušenja hrama Artemidina, biše ljuto istjazavani i obezglavljeni u vreme Dioklecijanovo u Pergiji Pamfilijskoj, i postaše naslednici carstva Hristova.

Beseda

o proročkim viđenjima
Viđenje Isaije sina Amosova (Isa. 1, 1)
Ko ima razuma može da pozna Boga jedinog i istinog. Ko je nerazuman, neka sluša razumnoga, i spašće se i jedan i drugi. Bog se da poznati jasno od stvorene prirode, još jasnije od nadahnutih Božjih ljudi, a najjasnije od Gospoda Hrista. Nadahnuti Božji ljudi pre Gospoda Hrista bili su proroci. Među prvima je bio Isaija sin Amosov. Duh Božji njemu je otvorio vid, i on je vidio ono što drugi ljudi nisu videli. Zato on svoju poruku narodu svome naziva viđenjem (ili utvarom). Kako su proroci videli tajne nebeske i tajne budućih događaja, to se ne da opisati; to se samo da doživeti kome se od Boga daruje. Istinita su viđenja svetih proroka, jer su se reči i nebeske prilike iz tih viđenja docnije stvarno potvrdile. Istinita su i za to, što su ona služila dobru ljudi, i vraćanju od zla na dobro. Istinita su još i zbog toga, što ih proroci neustrašivo objavljivahu bez obzira na patnje, koje ih od toga snađoše, čak i bez obzira na ljutu smrt, koju mnogi od njih pretrpeše.
Šta primi Isaija od zemlje i od ljudi, za svoja viđenja? Bogatstvo li, ili čast, ili visoko zvanje? Testerom ga Jevreji prestrugaše! To je bogatstvo, to čast, to slava proroka - postradati za istinu Božju. Poslušajmo, dakle, proroke Božje, jer oni su putovi koji vode gradu cara velikoga, oni su zraci velikog sunca pravde - Hrista, koji na dalekom krugu obasjava ljude svetlošću nebeskom, ukazujući im na Sunce.
O Gospode Hriste, koji si kroz proroke Sebe objavljivao i Sebi put pripremao za silazak u dolinu našu, pomozi nam. Pomozi nam da poznamo svetlost Tvoju i promisao Tvoju u svetim prorocima Tvojim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!