Vest: Dan za opraštanje uvreda. Danas je Prepodobna mati Angelina srpska

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobna mati Angelina srpska (Gospoinske poklade).

Sveti apostoli Sila, Siluan, Kriskent, Epenet i Andronik

Svi iz Sedamdeset apostola. Sv. Sila bi poslat iz Jerusalima u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, da tamo reše spor među vernima odnosno obrezanja, naime, da netreba obrezivati neznabošce, kad prelaze u hrišćanstvo (Dela Ap. 15, 22). Po tom je putovao Sila s Pavlom po Aziji i Makedoniji, i bio postavljen za episkopa u Korintu, gde je mirno skončao. Siluan je pomagao obojici vrhovnih apostola (I Pet. 5, 12; II Kor, 1, 19). Kao episkop u Solunumnogo se potrudio, mnogo nastradao, dok nije zemaljski život zamenio nebesnim. Kriskent bi satrudnik ap. Pavla (II Tim.4, 10), po tom episkop u Galatiji, pa misionar u Galiji, gde mučenički skonča za Hrista u vreme Trajanovo. Epenet sveti, spomenut od apostola Pavla (Rim. 16, 5), bio je episkopu Kartageni. Andronik (Rim. 16, 7) episkop Panonije, spominje se posebno 17 maja.

Sveštenomučenik Valentin

Bio episkop u Italijanskom gradu Interamni. Iscelio od bolesti brata tribuna rimskog Frontana. Kad se razboli sin poznatog filosofa Kratona, Herimon, to po savetovanju Frontonovom pozva Kraton episkopa Valentina u Rim. Herimon beše sav zgrčen, tako da mu glava beše savijena među kolena. Valentin se zatvori u sobu sa bolesnikom, i svu noć provede u molitvi. Sutradan izvede Herimona potpuno zdrava i predade ocu. Tada se krsti Kraton sa celim domom svojim i sa tri učenika svoja. Herimon ostavi dom očev i ode sa Valentinom. U tom se krsti i sin eparha rimskog, Avundije. Razjaren zbog ovoga eparh uhvati Valentina, i posle mučenja poseče mačem. Posečeni behu tada i ona tri učenika Kratonova: Prokul, Eviv i Apolonije. Njihova tela uze Avundijei česno sahrani. Svi postradaše 273 god. i postaše građani carstva nebeskog.

Sveštenomučenik Polihronije episkop Vavilonski

Kada car Dekije osvoji Vavilon, uhvati Polihronija sa tri prezvitera, dva đakona i dva pokrštena kneza: Avdonom i Senisom. Polihronije ne hte ništa odgovarati pred carem nego samo ćutaše, dok sv. Parmenije prezviter odgovaraše za sve. Episkopa i sveštenike odvede car u Persiju, u grad Kordovu, i sekirama poseče ih. A kneževe, Evdona i Senisa, odvede sobom u Rim, i tamo ih najpre baci pred zverove, paposle mačem pogubi. Svi česno postradaše 251 god.

Sveti Jovan vojnik

Potajni hrišćanin. Poslat od cara Julijana Odstupnika da ubija hrišćane, on ih ne ubijaše nego pomagaše da se sakriju. Julijan ga baci u jednu tamnicu u Carigradu. Kada pogibe zli car, Jovan se predade podvigu živeći u čistoti i svetosti. Upokojio se mirno u starosti. Po smrti javljao se nekima, koji su potrebovali pomoć njegovu. Molitve njemu pomažu da se pronađu lopovi.

Prepodobna mati Angelina srpska

Kćerka albanskog kneza Arijanita iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurađa Kastriotića - Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, sina Đurađa Brankovića. Sa svojim mužem delila je svu gorčini njegovog života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji. Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira. Narod je naziva "Majka Angelina“. Njene čudotvorne mošti počivaju sa moštima pravednog joj muža Stefana i posvećenih sinova Maksima i Jovana u manastiru Krušedolu. Sveta mati Angelina predala je svoju dušu Gospodu početkom XVI veka.

Beseda

o dolasku Strašnog Dana Gospodnjeg
Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću,
u koji će nebesa s hukom proći, a stihije
će se od vatre raspasti, a zemlja i djela
što su na njoj izgorjeće (II Pet. 3, 10).
Strašan je dan Gospodnji, o kako je neiskazano strašan! Strašan je kako zbog neumitne pravde tako i zbog svoje iznenadnosti. Sam je Gospod zapovedio: stražite, jer ne znate dana ni časa (Mat. 25, 13), a apostol, koji je svojimušima čuo te reči, samo ih povtorava. Onaj ko se boji lupeža stražari svake noći, da ga lupež ne bi iznenadio. Onaj ko se boji dana Gospodnjega stražari svakoga dana i svakoga časa, da ga taj dan i čas ne bi iznenadno uhvatio na grehu. I suviše smo mi priviknuti na pravilno okretanje točka vremenaina pravilno odnizivanje dana i noći, tako da ne slutimo približenje huke onoga dana, koji će zaseniti sve dane, i zaustaviti točak vremena, i izlomiti sitne paoce njegove. Kao kad sunce nadnese lice svoje ognjeno nad milione voštanih svećica, i zatamni svetlost njihovu, i rastopi vosak njihov. Strašan, strašan, strašan, je dan Gospodnji! Kad taj dan nadnese svoje ognjeno lice nad svećice sadašnjih dana, ovi će se pogasiti i potamneti, nebesa će s hukom proći, nebesa, prema kojima se računaju sadašnji obični dani, a stihije će se od vatre raspasti; raspašće se materijalne stihije: zemlja, voda, vazduh i oganj. I ne će ih biti. Biće sve novo. I zemaljska naša postojbina i sva dela na njoj izgoreće. I ne će ih biti. Biće sve novo. I naša sva dela izgoreće: kad Bog ne žali Svoja dela, zar će žaliti naša? Ne će Bog tražiti dela nego delatelje. Delatelji će se svi javiti Njemu na Sud, a dela njihova spaliće se. I sve će biti novo. Ko se osudi, osudi; ko se nagradi, nagradi - za svu večnost. Strašan je, braćo, vaistinu strašan dan Gospodnji! Strašan zbog iznenadnosti svoje, i strašan zbog neumitne pravde Božje.
O Gospode pravedni, učini nas trezvenim i budnim! Naredi angelima Tvojim svetim da nas drže u trezvenosti i budnoći, te da nas greh ne opija i ne uspava. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!