Vest: Da budete zdravi i steknete više veru u sebe, popijte ovaj čaj.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog, Sveti Vukol Smirnski.

Sveti Vukol Smirnski

Učenik svetog Jovana Bogoslova, koji ga i posveti za episkopa grada Smirne. U Smirni beše tada malo krštenih. U tami neznaboštva sveti Vukol svetljaše kao jasna sveća. Odlikovao se svima vrlinama, a naročito blagošću i krotošću. Pred smrt svoju Vukol posveti slavnog Polikarpa sebi za naslednika u episkopstvu, a on mirno skonča i ode ka Gospodu.

Sveta mučenica Fausta

Postradala za Hrista u vreme cara Maksimijana (između 305-311. godine.). Svojim junaštvom zadivila i u hrišćanstvo obratila mučitelje svoje: osamdesetogodišnjeg žreca Evilasija i Maksima eparha. Kad je sudija pretio Fausti još strašnijim mukama, ona mu rekne da izradi njenu ikonu sa izobraženjem sviju onih muka, kojima joj on preti. Kada ikona bi gotova i njoj pokazana, rekne Fausta sveta: "Kao što ova ikona ne oseća nikakve muke, tako ni moje telo ne oseća muke od tvojih kazni, jer je duša moja utvrđena u Gospodu". Sudija je baci u kotao vrele vode gde ova sveta trinaestogodišnja devojčica skonča s molitvom na ustima, i ode dušom u Raj.

Sveta mučenica Doroteja

Ugledna i krasna devica iz Kesarije Kapadokijske. Upravnik oblasti Saprikije dadne Doroteju dvema neznabožačkim sestrama, Hristini i Kalisti, da bi je one odvratile od Hrista. No dogodi se obratno; Doroteja uspe te obrati obe sestre u veru Hristovu. Naljućen Saprikije naredi te vežu te dve sestre leđima jednu za drugu i bace u kacu sa smolom, pa zapale. Tada i Doroteju osude na smrt. Ona radosno sasluša presudu, i uzviknu: "Blagodarim Ti dušeljupče Hriste, što me prizivaš u Tvoj Raj, i uvodiš me u presvete dvore Tvoje!" Neki prisutni velmož Teofil nasmeje se na ove reči pa doviknu Doroteji: "Čuj, nevesto Hristova, pošalji mi jabuka i cveća od šipaka iz Raja tvoga ženika!" "Zaista ću to učiniti!" odgovori mu mučenica. Kad je Doroteja bila na gubilištu, najedanput se pojavi jedan krasan dečko sa tri divne jabuke i tri crvena cveta od šipka. To beše angel Božji. A vreme beše zimsko. Reče Doroteja angelu da to odnese Teofilu i da mu kaže: "Evo ti što si želeo!" Kada Teofil primi poruku i vide, dar, beše sav prestravljen. U njemu se sve prevrnu, i on, okoreli neznabožac, posta hrišćanin. I on bi mučen i ubijen za Hrista, te ode dušom u Raj Gospoda Isusa uskoro za svetim Dorotejom.

Sveti Fotije, patrijarh carigradski

Veliki svetionik Crkve. Carski srodnik i unuk slavnog patrijarha Tarasija. Neodoljivi zaštitnik crkve od vlastoljublja papskog i ostalih rimskih izopačenja vere. Za šest dana prošao sve činove od svetovnjaka do patrijarha. Postao patrijarhom na Božić 857, a skončao u Gospodu 891. godine.

Prepodobni Varsonufije i Jovan

Veliki podvižnici od Gaze, prozorljivci i čudotvorci. Ostavili znamenitu knjigu Odgovora na mnoga pitanja o duhovnom životu. Živeli u VI veku.

Sveti mučenici Marta i Marija, i brat im Likarion

Sve troje raspeti na krst za Hrista, pa onda izbodeni i umrtvljeni kopljem.

Običaji

Praznik Svete mučenice Doroteje u srpskom narodu je najviše vezan upravo za biljku koja je po predanju ovu svetiteljku spasla strašne smrti - šipak. Srbi veruju da šipak "gasi žeđ" od groznice.

Svi koji poštuju narodne običaje danas treba da pojedu makar jedan šipak ili popiju čaj od ove biljke jer se veruje da će tako biti zdravi preko cele godine. Takođe, šipak će, kažu stariji, nesigurnim i plašljivim ljudima koji ga pojedu na praznik Svete Doroteje, pomoći da steknu veru u sebe, postanu samouvereni i pronađu snage da se izbore sa svim životnim nedaćama.

Beseda

o uzajamnom poznavanju Oca i Sina

Ja Ga znam, jer sam od Njega, i On me posla (Jov. 7, 29)
Niko se nikad nije usudio reći, da zna Boga. Mnogi su rekli samo, da veruju u Boga. Jedini je Gospod Isus izrekao reč: Ja Ga znam. I odmah je obrazložio, otkuda Ga On zna, govoreći: jer sam od Njega i On me posla. Prvi razlog jer sam od Njega svedoči o večnom biću Sina; a drugi razlog i On me posla svedoči o vremenoj pojavi Sina u telesnom svetu kao poslanika Svete Trojice.
Nama hristovernim nije dao da znamo Oca kao što Ga Sin Njegov jedinorodni zna, ali nam je dano i zapoveđeno da verujemo. Zasluga je naša u verovanju a ne u znanju. Kad bismo mi svi znali Boga kroz gledanje, niko ne bi imao zasluge. Jer kakva je zasluga ugledati i poznati? Međutim, ne videti a verovati - u tome je zasluga, u tome dobrodetelj, u tome spasenje naše. Mi nismo dostojni da Boga vidimo i viđenjem poznamo, jer smo grehom raslabljeni i od Boga udaljeni. No milost Božja dala nam je veru u ovom životu, koja nas može približiti Bogu i uvesti u carstvo večnog gledanja i znanja u onom životu. - O braćo moja, verujmo Hristu Gospodu, jer On zna. On ne govori po veri nego po znanju.
Gospode milostivi, utvrdi veru u nama. Pruži nam skut Tvoj, da ga se držimo do kraja života. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!